"Koristimo je češće nego što idemo u toalet": Internet pre i posle Vikipedije FOTO

Kao što se ljudska istorija često deli na periode pre i posle nove ere, nije nerazumno zamisliti da se istorija interneta podeli na period pre i posle Vikipedije.

Kada je Vikipedija 15. januara 2001. godine postala dostupna na internetu, bila je zamisao dvojice ljudi: Džimija Vejlsa, internet preduzetnika sa libertarijanskim sklonostima, i Larija Sengera, filozofa koji je postao njen prvi glavni urednik. Njihova saradnja trajala je nešto više od godinu dana - ali napetost između njihovih vizija i danas oblikuje ovaj projekat.

Od samog početka, Vejls je zamišljao Vikipediju kao radikalno otvoren projekat: mesto na kome "svaka osoba na planeti" može da doprinese i ima besplatan pristup „zbiru celokupnog ljudskog znanja“.

Senger je, međutim, bio skeptičan prema toj ideji, smatrajući da takva otvorenost nikada ne može da garantuje neutralnost - razlika u stavovima koja će obeležiti istoriju Vikipedije.

Shutterstock/Piotr Swat

Od tomova do klikova

Ranije je pristup znanju podrazumevao snalaženje u fizičkim bibliotekama i pažljivo uređenim referentnim delima, pri čemu su stručnjaci i institucije bili čuvari "zvaničnih" informacija. Vikipedija je tu hijerarhiju preokrenula.

Stvorila je ogromnu platformu koju zajednički uređuju korisnici, na kojoj svako ko ima internet vezu može da piše ili menja članak - prelazeći sa centralizovanog autoriteta stručnjaka na decentralizovan, zajednicom vođen model, koji se i dalje oslanja na izvore koje proizvode stručnjaci.

Rast koji je usledio danas je deo internet mitologije. Do 2002. godine, Vikipedija na engleskom imala je oko 25.000 članaka; do 2006. godine prešla je milion. Danas ih ima više od sedam miliona.

Ljudi je pokreću, osnovna filozofija je deli

Od januara 2026. godine postoji više od 300 aktivnih jezičkih izdanja Vikipedije, sa doprinosima hiljada dobrovoljnih urednika.

Niko "ne poseduje" neki članak, a svi doprinosi moraju da poštuju osnovna načela neutralnosti, proverljivosti i oslanjanja na ugledne izvore. Urednici raspravljaju o izmenama na "stranicama za razgovor" i dolaze do konsenzusa. U ozbiljnim slučajevima, sukobi se iznose pred Arbitražni komitet kojim upravlja zajednica.

Ovaj model odražava Vejlsovo uverenje da se globalno zajedničko dobro znanja može graditi kolektivno. "Vikipedija nije naročito prijatno mesto za ekstremiste", rekao je on listu Gardijan 2025. godine. "Ako želite da držite tirade i budete krajnje pristrasni, slobodno - pišite sopstveni blog".

Za Vejlsa, neutralnost proizlazi iz oslanjanja na činjenice: "Članak o Hitleru ne mora da bude pamflet protiv Hitlera. Dovoljno je da napišete šta je radio, i to je već samo po sebi osuđujuće".

EPA/WILL OLIVER

Senger, koji je sastavio rane smernice Vikipedije o neutralnosti, dugo tvrdi da sama otvorenost ne može da spreči pristrasnost; oni koji pišu članke, smatra on, trebalo bi u idelnom slučaju da budu stručnjaci za tu oblast.

"Neutralnost je u potpunosti moguća", kaže on, dodajući da je zlatni standard onaj trenutak kada "ne možete da zaključite šta neka osoba misli o bilo kom spornom pitanju", rekao je za DW. "I ne vidim kako bi projekat poput Vikipedije uopšte mogao da se približi neutralnosti bez učešća stručnjaka koji su i sami posvećeni neutralnosti".

On je takođe tvrdio da samo oni "koji razmišljaju na određeni način" imaju dozvolu da uređuju Vikipediju, opisujući ih kao "globalne, akademske, sekularne, progresivne".

O rodnim razlikama i spiralama propasti

Procena je da žene čine između 10 i 20 odsto urednika Vikipedije, što priznaje i Fondacija Vikimedija. Čitave kategorije značajnih žena, njihovih dela ili tema koje se na njih odnose i dalje nedostaju, što je 2015. godine podstaklo inicijativu "Women in Red" s ciljem da se rodni jaz smanji.

Svako jezičko izdanje Vikipedije nastaje odvojeno, sa sopstvenom zajednicom urednika. To znači da članak koji postoji na hindiju možda nikada neće biti napisan na engleskom, i obrnuto. Alati poput Vikidelte pomažu da se ove praznine uoče mapiranjem tema koje postoje samo na jednom jeziku.

Ovo je važno jer Vikipedija danas napaja mnoge digitalne alate koje ljudi svakodnevno koriste. Veliki jezički modeli (LLM) u velikoj meri se treniraju na njenom sadržaju, a tekstovi ili prevodi koje generiše veštačka inteligencija vraćaju se u manja izdanja Vikipedije.

Grenlandsko izdanje pokazuje koliko ovaj krug može biti krhak: 2025. godine, nakon što je bilo preplavljeno tekstovima punim grešaka koje je generisala veštačka inteligencija - što su neki komentatori nazvali "spiralom propasti" - jedini urednik ovog sajta zatražio je njegovo zatvaranje, između ostalog zbog "rizika od štete po grenlandski jezik".

"Korišćena češće nego što idemo u toalet"

Neobičnosti Vikipedije odavno su se, međutim, prelile i van samog sajta. Njena oznaka "potreban izvor" - nekada jednostavan poziv na proveru - postala je skraćenica za sumnjive tvrdnje. Onlajn igre poput "Vikirejsinga" pretvaraju enciklopediju u takmičarski sport: igrači počinju od jednog članka i trkaju se, koristeći isključivo hiperveze, da stignu do potpuno nepovezane ciljne stranice uz što manje klikova i u što kraćem vremenu.

EPA/PATRICK PLEUL

Pored toga što je dugo bila osnovno mesto za istraživanje, Vikipedija je postala deo svakodnevne rutine -rešava rasprave za trpezarijskim stolom, pomaže sportskim komentatorima ili zavodi čitaoce da poput Alise propadnu kroz digitalne "zečije rupe" u virtuelni vrtlog kao u Zemlju čuda. Možda je modna dizajnerka Dijana fon Firstenberg najbolje opisala sveprisutnost ove digitalne enciklopedije kada se jednom našalila sa Džimijem Vejlsom: "Svi mi koristimo Vikipediju češće nego što idemo u toalet".

Grokipedija: novi izazivač?

Ali čak ni platforma utkana u svakodnevni život nije imuna na poremećaje. Godine 2025, kompanija xAI (Eks Ej-Aj) Ilona Maska pokrenula je Grokipediju, enciklopediju generisanu veštačkom inteligencijom, zasnovanu na velikomjezičkom modelu Grok.

Počela je sa gotovo 885 000 članaka i predstavila se kao "istinita i nezavisna alternativa" Vikipediji - koju Ilon Mask naziva, "Vokipedija", zbog navodne "izražene levičarske pristrasnosti". Neki unosi su u potpunosti generisani pomoću Groka; drugi su preuzeti sa Vikipedije, ponekad blago izmenjeni, a ponekad gotovo doslovno kopirani.

Lari Senger ovu promenu vidi kao značajnu. "Prvi put u istoriji, možete zapravo razgovarati sa velikim jezičkim modelom i on će zatim napraviti izmenu u enciklopedijskom članku", rekao je za DW. "Ne podnosite izmenu ljudskom biću. Podnosite je mašini koju kontroliše korporacija", što znači znatno brže dobijanje odgovora.

On veruje da bi Grokipedija s vremenom mogla da nadmaši projekat koji je nekada pomogao da se stvori: "Postoji veoma velika šansa da Grokipedija, nakon određenog vremena, bude bolja enciklopedija od Vikipedije".

Govoreći za Rojters krajem 2025. godine, Džimi Vejls izrazio je skepticizam u pogledu sposobnosti velikih jezičkih modela da proizvode enciklopedijski sadržaj. "Da li će to biti važan ili smislen konkurent, ostaje da se vidi".