Hrana koju svi često konzumiraju povećava rizik od demencije za čak 58 odsto

Ovi nalazi, objavljeni u časopisu American Journal of Public Health, pridružuju se sve većem broju dokaza koji upozoravaju na zdravstvene rizike povezane sa namirnicama poput viršli, pakovanog keksa, gaziranih pića i suhomesnatih proizvoda, piše magazin Food & Wine.

Ultraprerađena hrana definiše se kao industrijski proizvedena hrana koja sadrži vrlo malo ili nimalo celovitih namirnica, a zasniva se na sastojcima koji se inače ne koriste u kućnoj pripremi jela. Serija radova objavljena u časopisu American Journal of Public Health detaljno analizira kako takva hrana utiče na telo i mozak.

Povećan rizik čak i uz umerenu konzumaciju

Prema saopštenju Univerziteta Harvard, studija je koristila podatke dugogodišnjeg istraživanja Univerziteta u Mičigenu o zdravlju i penzionisanju. Naučnici su analizirali prehrambene navike i zdravstvene podatke više od 5.300 odraslih osoba starijih od 50 godina tokom prosečnog perioda od pet godina.

Analiza je pokazala da su ispitanici koji su konzumirali najviše ultraprerađene hrane imali 58 odsto veći rizik od demencije i 46 odsto veći rizik od kognitivnog oštećenja u poređenju sa onima koji su takvu hranu jeli najmanje. Kao najproblematičniji pokazali su se prerađeni mesni proizvodi poput slanine, viršli i mesnih narezaka.

Čak i osobe koje su jele umerene količine ultraprerađene hrane imale su povećan rizik.

"Ako neko misli: 'Pa dobro, ne unosim sve kalorije iz ultraprerađene hrane, znači da sam bezbedan', naši rezultati pokazuju da to nije tako. Čini se da siguran nivo konzumacije zapravo ne postoji", izjavila je za The Wall Street Journal Sindi V. Leung, vanredna profesorka javnozdravstvene ishrane na Univerzitetu Harvard i koautorka studije.

"S druge strane, utvrdili smo manji rizik od kognitivnog oštećenja i demencije kod osoba koje su jele više minimalno prerađene hrane, poput integralnih žitarica, voća i povrća, u poređenju sa onima koji su je jeli najmanje", rekla je Leung u drugom razgovoru za CNN.

Nalazi u skladu sa drugim istraživanjima

Važno je napomenuti da je reč o opservacionoj studiji, što znači da istraživači ne mogu direktno da dokažu uzročno-posledičnu vezu između ultraprerađene hrane i demencije bez sprovođenja kontrolisanih kliničkih ispitivanja. Ipak, ovi rezultati poklapaju se sa nizom drugih nedavnih istraživanja.

U maju je objavljena studija koja je veći unos takve hrane povezala sa slabijom pažnjom, dok je istraživanje iz februara pokazalo da su mala deca koja su jela više ultraprerađene hrane imala niži koeficijent inteligencije u uzrastu od šest do sedam godina.

Druga studija, objavljena u aprilu, povezala je ultraprerađenu hranu sa "slabijom pažnjom i povećanim rizikom od demencije na koji se može uticati". Istraživanje iz 2025. godine pokazalo je da konzumacija takve hrane u srednjem životnom dobu može biti povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti, dok je još jedna studija iz iste godine povezala konzumaciju prerađenog mesa, kao i veštački i šećerom zaslađenih pića, sa slabijim pamćenjem i kognitivnim problemima.

Dobre vesti: Prehrambene navike mogu da se promene

Ipak, postoje i dobre vesti – prehrambene navike moguće je promeniti. Autori najnovije studije sa Harvarda u zaključku navode nekoliko mogućih rešenja za unapređenje javnog zdravlja, poput sprovođenja programa ishrane u lokalnim zajednicama i podučavanja veštinama pripreme hrane. Za potrošače koji se pitaju šta mogu da urade, prvi korak je kupovina što više celovitih, neprerađenih namirnica.