"Koristimo je češće nego što idemo u toalet": Internet pre i posle Vikipedije FOTO

Kao &scaron;to se ljudska istorija često deli na periode pre i posle nove ere, nije nerazumno zamisliti da se istorija interneta podeli na period pre i posle Vikipedije.Kada je Vikipedija 15. januara 2001. godine postala dostupna na internetu, bila je zamisao dvojice ljudi: Džimija Vejlsa, internet preduzetnika sa libertarijanskim sklonostima, i Larija Sengera, filozofa koji je postao njen prvi glavni urednik. Njihova saradnja trajala je ne&scaron;to vi&scaron;e od godinu dana - ali napetost između njihovih vizija i danas oblikuje ovaj projekat.Od samog početka, Vejls je zami&scaron;ljao Vikipediju kao radikalno otvoren projekat: mesto na kome &quot;svaka osoba na planeti&quot; može da doprinese i ima besplatan pristup &bdquo;zbiru celokupnog ljudskog znanja&ldquo;.Senger je, međutim, bio skeptičan prema toj ideji, smatrajući da takva otvorenost nikada ne može da garantuje neutralnost - razlika u stavovima koja će obeležiti istoriju Vikipedije.Shutterstock/Piotr SwatOd tomova do klikovaRanije je pristup znanju podrazumevao snalaženje u fizičkim bibliotekama i pažljivo uređenim referentnim delima, pri čemu su stručnjaci i institucije bili čuvari &quot;zvaničnih&quot; informacija. Vikipedija je tu hijerarhiju preokrenula.Stvorila je ogromnu platformu koju zajednički uređuju korisnici, na kojoj svako ko ima internet vezu može da pi&scaron;e ili menja članak - prelazeći sa centralizovanog autoriteta stručnjaka na decentralizovan, zajednicom vođen model, koji se i dalje oslanja na izvore koje proizvode stručnjaci.Rast koji je usledio danas je deo internet mitologije. Do 2002. godine, Vikipedija na engleskom imala je oko 25.000 članaka; do 2006. godine pre&scaron;la je milion. Danas ih ima vi&scaron;e od sedam miliona.Ljudi je pokreću, osnovna filozofija je deliOd januara 2026. godine postoji vi&scaron;e od 300 aktivnih jezičkih izdanja Vikipedije, sa doprinosima hiljada dobrovoljnih urednika.Niko &quot;ne poseduje&quot; neki članak, a svi doprinosi moraju da po&scaron;tuju osnovna načela neutralnosti, proverljivosti i oslanjanja na ugledne izvore. Urednici raspravljaju o izmenama na &quot;stranicama za razgovor&quot; i dolaze do konsenzusa. U ozbiljnim slučajevima, sukobi se iznose pred Arbitražni komitet kojim upravlja zajednica.Ovaj model odražava Vejlsovo uverenje da se globalno zajedničko dobro znanja može graditi kolektivno. &quot;Vikipedija nije naročito prijatno mesto za ekstremiste&quot;, rekao je on listu Gardijan 2025. godine. &quot;Ako želite da držite tirade i budete krajnje pristrasni, slobodno - pi&scaron;ite sopstveni blog&quot;.Za Vejlsa, neutralnost proizlazi iz oslanjanja na činjenice: &quot;Članak o Hitleru ne mora da bude pamflet protiv Hitlera. Dovoljno je da napi&scaron;ete &scaron;ta je radio, i to je već samo po sebi osuđujuće&quot;.EPA/WILL OLIVERSenger, koji je sastavio rane smernice Vikipedije o neutralnosti, dugo tvrdi da sama otvorenost ne može da spreči pristrasnost; oni koji pi&scaron;u članke, smatra on, trebalo bi u idelnom slučaju da budu stručnjaci za tu oblast.&quot;Neutralnost je u potpunosti moguća&quot;, kaže on, dodajući da je zlatni standard onaj trenutak kada &quot;ne možete da zaključite &scaron;ta neka osoba misli o bilo kom spornom pitanju&quot;, rekao je za DW. &quot;I ne vidim kako bi projekat poput Vikipedije uop&scaron;te mogao da se približi neutralnosti bez uče&scaron;ća stručnjaka koji su i sami posvećeni neutralnosti&quot;.On je takođe tvrdio da samo oni &quot;koji razmi&scaron;ljaju na određeni način&quot; imaju dozvolu da uređuju Vikipediju, opisujući ih kao &quot;globalne, akademske, sekularne, progresivne&quot;.O rodnim razlikama i spiralama propastiProcena je da žene čine između 10 i 20 odsto urednika Vikipedije, &scaron;to priznaje i Fondacija Vikimedija. Čitave kategorije značajnih žena, njihovih dela ili tema koje se na njih odnose i dalje nedostaju, &scaron;to je 2015. godine podstaklo inicijativu &quot;Women in Red&quot; s ciljem da se rodni jaz smanji.Svako jezičko izdanje Vikipedije nastaje odvojeno, sa sopstvenom zajednicom urednika. To znači da članak koji postoji na hindiju možda nikada neće biti napisan na engleskom, i obrnuto. Alati poput Vikidelte pomažu da se ove praznine uoče mapiranjem tema koje postoje samo na jednom jeziku.Ovo je važno jer Vikipedija danas napaja mnoge digitalne alate koje ljudi svakodnevno koriste. Veliki jezički modeli (LLM) u velikoj meri se treniraju na njenom sadržaju, a tekstovi ili prevodi koje generi&scaron;e ve&scaron;tačka inteligencija vraćaju se u manja izdanja Vikipedije.Grenlandsko izdanje pokazuje koliko ovaj krug može biti krhak: 2025. godine, nakon &scaron;to je bilo preplavljeno tekstovima punim gre&scaron;aka koje je generisala ve&scaron;tačka inteligencija - &scaron;to su neki komentatori nazvali &quot;spiralom propasti&quot; - jedini urednik ovog sajta zatražio je njegovo zatvaranje, između ostalog zbog &quot;rizika od &scaron;tete po grenlandski jezik&quot;.&quot;Kori&scaron;ćena če&scaron;će nego &scaron;to idemo u toalet&quot;Neobičnosti Vikipedije odavno su se, međutim, prelile i van samog sajta. Njena oznaka &quot;potreban izvor&quot; - nekada jednostavan poziv na proveru - postala je skraćenica za sumnjive tvrdnje. Onlajn igre poput &quot;Vikirejsinga&quot; pretvaraju enciklopediju u takmičarski sport: igrači počinju od jednog članka i trkaju se, koristeći isključivo hiperveze, da stignu do potpuno nepovezane ciljne stranice uz &scaron;to manje klikova i u &scaron;to kraćem vremenu.EPA/PATRICK PLEULPored toga &scaron;to je dugo bila osnovno mesto za istraživanje, Vikipedija je postala deo svakodnevne rutine -re&scaron;ava rasprave za trpezarijskim stolom, pomaže sportskim komentatorima ili zavodi čitaoce da poput Alise propadnu kroz digitalne &quot;zečije rupe&quot; u virtuelni vrtlog kao u Zemlju čuda. Možda je modna dizajnerka Dijana fon Firstenberg najbolje opisala sveprisutnost ove digitalne enciklopedije kada se jednom na&scaron;alila sa Džimijem Vejlsom: &quot;Svi mi koristimo Vikipediju če&scaron;će nego &scaron;to idemo u toalet&quot;.Grokipedija: novi izazivač?Ali čak ni platforma utkana u svakodnevni život nije imuna na poremećaje. Godine 2025, kompanija xAI (Eks Ej-Aj) Ilona Maska pokrenula je Grokipediju, enciklopediju generisanu ve&scaron;tačkom inteligencijom, zasnovanu na velikomjezičkom modelu Grok.Počela je sa gotovo 885 000 članaka i predstavila se kao &quot;istinita i nezavisna alternativa&quot; Vikipediji - koju Ilon Mask naziva, &quot;Vokipedija&quot;, zbog navodne &quot;izražene levičarske pristrasnosti&quot;. Neki unosi su u potpunosti generisani pomoću Groka; drugi su preuzeti sa Vikipedije, ponekad blago izmenjeni, a ponekad gotovo doslovno kopirani.Lari Senger ovu promenu vidi kao značajnu. &quot;Prvi put u istoriji, možete zapravo razgovarati sa velikim jezičkim modelom i on će zatim napraviti izmenu u enciklopedijskom članku&quot;, rekao je za DW. &quot;Ne podnosite izmenu ljudskom biću. Podnosite je ma&scaron;ini koju kontroli&scaron;e korporacija&quot;, &scaron;to znači znatno brže dobijanje odgovora.On veruje da bi Grokipedija s vremenom mogla da nadma&scaron;i projekat koji je nekada pomogao da se stvori: &quot;Postoji veoma velika &scaron;ansa da Grokipedija, nakon određenog vremena, bude bolja enciklopedija od Vikipedije&quot;.Govoreći za Rojters krajem 2025. godine, Džimi Vejls izrazio je skepticizam u pogledu sposobnosti velikih jezičkih modela da proizvode enciklopedijski sadržaj. &quot;Da li će to biti važan ili smislen konkurent, ostaje da se vidi&quot;.

"Koristimo je češće nego što idemo u toalet": Internet pre i posle Vikipedije FOTO

0 Komentari