Ovako je Šotra govorio o knjizi "Mojih 500 glumaca": Neki me đavo gurao među njih

Čuveni reditelj tada je govorio o karijeri, radu na televiziji i filmu, a to je ujedno bio i njegov poslednji intervju.

Zanimljivo je da je u prvih 65 godina Šotra potpisao 7 režija u pozorištu, 67 televizijskih drama, 26 igranih serija sa 234 epizoda, 17 igranih filmova, 12 dokumentarnih filmova, 22 emisije poezije i muzike, 29 snimaka i prenosa pozorišnih predstava. Cifra od 373 pojedinačnih TV emisija je našeg umetnika svrstala u red najboljih.

Poslednji intervju koji je dao desio se tokom promocije njegove monografije "Mojih 500 glumaca". Tom prilikom Zdravko Šotra je preneo svoje utiske o knjizi, ali o svojim planovima i mladim glumcima.

"Pisao sam o glumcu po glumcu, a onda sam sebi rekao da ukoliko ovako nastavim - otići ću u nedogled. U jednom trenutku sam se zaustavio i dao ceo dotadašnji materijal koji sam napisao da se štampa. Međutim, sada veoma žalim što tu nema mnogo glumaca za koje smatram da im je mesto u ovoj knjizi i koji su zaslužili da se pamte i da o njima ostane nešto zapisano.

• Reditelj Miroslav Mitić se oprostio od Šotre: "To iskustvo mi je obeležilo karijeru" FOTO
• Legendarne replike iz filmova i serija Zdravka Šotre VIDEO
• "Dunjice, to sam ja...": Tri čuvene serije Zdravka Šotre osvojile su i generaciju Z

Đavo koji ga gurao među glumce

Na pitanje kako se našao među glumcima, Šotra je rekao da ga je "neki đavo gurao među te ljude koji se zovu glumci, želeći da provedem ceo svoj život sa njima".

"Hvala tom đavolu koji me je gurao. Ja sam svoj život proveo ne samo sa darovitim glumcima, već sa ljudima dobrog duha, duhovitosti i osobenih ličnosti. To da sam puno radio to je jedna budalaština koju sam sebi dozvolio i koju sada ne bih savetovao nijednom reditelju. Kada sam 1955. godine otišao da budem asistent Ranku Marinkoviću u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, tu sam počeo da se srećem sa velikanima kao što su bili Stevo Žigon, Karlo Bulić, Viktor Starčić... Onda sam otišao u Niš i upoznao niške glumce. Zatim sam u Banjaluci režirao, a kasnije i u Varaždinu. Od 1958. sam započeo veliku TV karijeru. Reditelji su me gurali iz projekta u projekat i nisam znao da kažem neću i tako mi se desilo da napunim ovu knjigu. Ovo je mojih prvih 65 godina a hteo bih da počnem novih 65 godina druženje sa glumcima", govorio je tada Šotra.

Antonio Ahel/ATAImages

Govoreći o glumcima mlađe generacije, sa kojim još nije sarađivao, a želeo je to, Šotra je odgovorio: 

"Gde ću više da radim, a i slabo pratim rad mladih glumaca. Polako zatvaram posao i čekamo kraj. Nema više šta da se uradi. Ja sam do pre dve-tri godine radio seriju „Aleksandar od Jugoslavije“, ali sada sam već u 92. godini i nepristojno je više raditi. Ali ima slučajeva kao što je Klint Istvud, koji i dalje radi u 93. godini".

Da li je moguće da izdvoji neke od 500 glumaca, Šotra je rekao:

Moja želja je bila da se ne zaborave ti ljudi. Većina njih, nažalost, više nije među nama. S druge strane tu su bili vrlo zanimljivi ljudi. Čitaoci će biti u prilici da pročitaju priče o njihovim karakterima, njihovim duhovitostima, zgodama ... Iza sebe imam ogromnu rediteljsku karijeru i neprekidno sam bio sa njima u kontaktu. Inače, ne bi bilo lepo da nekog posebno izdvojim, jer ima ih na desetine koji su posebni, jedinstveni i neponovljivi ljudi. Danas nažalost, imamo dobre glumce koji normalno odrastaju i normalno se školuju ali to više nisu osobeni ljudi. Oni nisu prošli ta iskušenja, kao njihove kolege posle rata. To je uticalo da se formiraju malo složenije ličnosti. Današnji su dobri glumci, odlično naučeni ali se ne izdvajaju nekom osobenošću. Kada kažete Paja Vuisić, to ne možete da uporedite ni sa kim, kao ni Batu Živojinovića, Zorana Radmilovića... Oni su jednostavno, neponovljivi.

On je podsetio da u to vreme Beograd imao stanovnika jedva kao današnji Niš.

"U Knez Mihailovoj nije bilo gužve. Znali smo mnoge koji se s nama tuda muvaju. Dok čekamo početak časa tu često srećemo Branka Miljkovića, Momu Kapora, Miću Danojlića i druge studente, čija će se imena pamtiti. Danas je teško zamisliti scenu u kojoj Bata Stojković i ja sednemo na stepeniku kućerka preko puta ulaza u Akademiju i zapevamo pesmu u dva glasa. A posle toga se pozabavimo pitanjem kako nakupiti 75 dinara za ručak u Kolarcu", rekao je on.

• Šotra nije stigao da snimi film koji je jako želeo: "Scenario sam dao u amanet"
• Nije doživeo da ispuni san: Zdravko Šotra vredno je radio na scenariju o najpoznatijoj srpkinji
• Autobiografija puna potresnih detalja: Životna priča Zdravka Šotre je kao najtragičniji film
• Vojin Ćetković zatečen nakon smrti Zdravka Šotre: "Ne mogu..."

Na pitanje o da li će uraditi dopunu knjige "Mojih 500 glumaca", roditelj je otkrio svoj drugi plan: 

"Ne znam, videćemo (smeh). Radim neki scenario, ali da neko drugi snimi projekat. Na osnovu jednog romana radim scenario o poznatoj slikarki Mileni Pavlović Barili, koja ima zanimljivu životnu priču. Imala je komplikovanu karijeru vezanu za Pariz, Njujork kao i mnoge svetske scene".