Nije doživeo da ispuni san: Zdravko Šotra vredno je radio na scenariju o najpoznatijoj srpkinji

Zdravko Šotra je u  decenijama dugoj karijeri potpisao sedam režija u pozorištu, 67 televizijskih drama, 26 igranih serija sa 234 epizoda, 17 igranih filmova, 12 dokumentarnih filmova, 22 emisije poezije i muzike, 29 snimaka i prenosa pozorišnih predstava.

Tokom poslednjeg intervjua koji je dao za Blic na promociji njegove monografije "Mojih 500 glumaca", Zdravko Šotra je sa podelio impresije o događaju, kako je birao glumce za monografiju, kao i sa kojim glumcem mlađe generacije bi želeo da sarađuje. Ali takođe je otkrio da u "šteku" ima novi scenario. 

"Imam, ali za to treba imati i malo snage, a moja polako ističe. Imam veliko iskustvo i nezavršeni scenario ali se ne usuđujem da ulazim u velike poslove, snagom koja je na izmaku. Kako je govorio Minimaks: "Sve ima svoj kraj", istakao je Šotra.

"Radim neki scenario, ali da neko drugi snimi projekat. Na osnovu jednog romana radim scenario o poznatoj slikarki Mileni Pavlović Barili koja ima zanimljivu životnu priču. Imala je komplikovanu karijeru vezanu za Pariz, Njujork kao i mnoge svetske scene".

Tom prilikom otkrio je kakva glumica bi bila idealna za ulogu Milene Pavlović Barili. 

"Ona je bila specifična osoba. Fizički nije bila lepotica, jer je povukla na oca Italijana, ali majka joj je bila lepotica. Ne vidim takvu glumicu koja bi nju dočarala. Sve su glumice su lepe, a Milena je imala specifičan karakter. Ko bude radio ovaj projekat, neka razmišlja o tome.

Antonio Ahel/ATAImages

Podsetimo, reditelj i scenarista Zdravko Šotra, koji je potpisao više od 120 televizijskih i filmskih ostvarenja velike gledanosti, kako na televiziji tako i u bioskopima, preminuo je noćas u 93. godini.

Predratni građanski i poratni revolucionarni svet, malovarošani i širokogrudi vizionari, istorijsko i individualno, zabavno i kulturno – elementi su koji čine zavodljivi svet televizijskih serija Zdravka Šotre.

Zdravko Šotra rođen je 14. februara 1933. u Stolcu. Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. godine, u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Na Televiziji Beograd bio je zaposlen od njenog osnivanja, 1958. do 2001. godine.

Njegove predratne dame, bahati narodni tribuni, majstori za kvarove, ali i za dušu, decenijama žive po ljudskoj meri uprkos istorijskim rebusima, podsećajući da je život igra, ali i više od igre. Zato i danas televizijskog gledaoca plene priče i junaci iz Šotrine majstorske radionice koja vredno radi od prvih dana televizije.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni, navodi RTS.

TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

Ispisao istoriju

Zdravko Šotra je reditelj nekih od najgledanijih domaćih filmova, televizijskih serija i emisija poput "Zone Zamfirove", "Više od igre", "Priče iz majstorske radionice", "Ranjeni orao" i "Obraz uz obraz".

Izuzetno gledane su bile i njegove serije "Više od igre" (1977), "Priče iz majstorske radionice" (1982), "Ranjeni orao" (2008), "Greh njene majke" (2009) i druge.

Snimio je žanrovski raznolike igrane filmove kao što su ratni "Igmanski marš" (1983), politička drama "Braća po materi" (1988), istoriojski "Boj na Kosovu" (1989), tinejdžerska komedija "Lajanje na zvezde" (1998) i krimi komedija "Pljačka trećeg rajha" (2004).

Njegova književna adaptacija dela Stevana Sremca "Zona Zamfirova" (2002) bio je najgledaniji domaći film svih vremena sa 1.200.000 gledalaca u bioskopima.

Šotra je objavio autobiografiju "Držeći se za vazduh" 2013. kao i knjigu "Mojih 500 glumaca" 2024. godine.