Hakerska gerila, sajber-ratnici i dobri virusi

Najnovija otkrića govore da su za najžešće "sajber obračune" ipak uključile i države - pošto su jedine dovoljno moćne da naprave super-moćne viruse, kao što je Flame - do sada najsloženiji maliciozni softver, odnosno "malver", koji već pet godina muči hiljade računara širom Bliskog istoka - u Iranu, Izraelu, Palestini, Sudanu i Siriji.

Taj "malver" prikuplja datoteke, na daljinu menja podešavanja na računarima, uključuje mikrofone kako bi se snimali razgovori, pravi snimke ekrana i loguje se na društvene mreže.

Još se ne zna ko je tvorac tog virusa, ali stručnjaci smatraju da ima naznaka da iza sva tri velika sajber napada stoji ista država ili države, jer je korišćena ista tehnologija. Pominje se saradnja Sjedinjenih Država i Izraela.

Priču da iza Flamea možda stoji i Izrael podgrejao je danas vicepremijer te zemlje Moše Jaalon, rekavši da je "Izrael blagosloven što je nacija koja poseduje superiornu tehnologiju", jer ta dostignuća otvaraju mogućnosti i na poslovnom i bezbednosnom polju.

Vlada Benjamina Netanijahua ranije je osnovala nacionalnu sajber jedinicu, kakve postoje i u SAD, Kini, Rusiji. Predsednik SAD Barak Obama je proglasio bezbednost u oblasti interneta vrhunskim prioritetom, a Pentagon je još 2010. godine uspostavio Sajber komandu.

Kao na izvor sajber napada, često se prstom upire na Kinu, pošto veliki broj kompjuterskih virusa potiče odande. Kineska vlada to demantuje, ali zapadni stručnjaci kažu da visoki nivo stručnosti nekih napada sugeriše da kineska vojska, koja je lider u razvoju sajber-ratovanja, ili druge agencije te zemlje, možda kradu tehnologiju i poslovne tajne da bi pomogli državnim kompanijama.

Američki Pentagon najavio je ranije da će u narednoj deceniji smanjiti budžet za 487 milijardi dolara, ali ne planira smanjenje troškova za on-lajn "ratovanje" - naprotiv, biće "povećan naglasak na sajber operacije". Prema američkim zvaničnicima, svakog dana se identifikuje 60.000 novih opasnih kompjuterskih programa, a samo sajt Ministarstva odbrane SAD dnevno pretrpi oko 500 hakerskih napada iz celog sveta.

Hakeri osvetnici

Photo: Pierre-Selim/Flickr

Izvesni haker, navodno Saudijac, pripadnik grupa XP koji se identifikovao kao OxOmar, u januaru je preuzeo odgovornost za objavljivanje brojeva više od 400.000 kreditnih kartica građana Izraela na internetu.

Takvi sajber napadi su "povreda suvereniteta, koji se mogu uporediti sa terorističkom operacijom i moraju se tako tretirati", izjavio je tada zamenik šefa izraelske diplomatije Dani Ajalon i upozorio: "Izrael ima aktivne sposobnosti da udari na one koji pokušaju da ga povrede i nema agencije ili hakera koji će biti imun na odmazdu."
Nekoliko dana kasnije, osvetio se izraelski haker - objavivši na internet sajtu informacije o stotinama Saudijaca, Egipćana i Sirijaca. Izraelski haker se identifikovao kao vojnik u izraelskoj obavestajnoj jedinici i tvrdi da se ne boji hakerskog rata između izraelskih i arapskih hakera.

Međunarodna hakerska grupa Anonymous objavila je u februaru video snimak na YouTubeu, zapretivši "vladavinom terora" Izraelu, koji je optužila za "zločine protiv čovečnosti", a izraelski mediji ocenili su da je to najnovija runda u sajber ratu između propalestinskih i proizraelskih hakera. Anonymous su svakako u poslednjih više od godinu dana imali najzapaženije akcije upada na sajtove multinacionalnih kompanija, vladinih organizacija, policije i vojske: između ostalih, na udaru su se našli CIA, Interpol, Vatikan.

Krajem prošle godine, Anonymous su ukrali više hiljada mejlova, internet lozinki i podataka sa kreditnih kartica iz baze privatne nevladine organizacije za prikupljanje i analizu globalnih informacija "Stratfor" - što je naročito "osetljivo pitanje", s obzirom da su podaci sa više od 90.000 kreditnih kartica zaposlenih u pravosudnim i obaveštajnim organima, novinara, zaposlenih u Armiji SAD, Vazduhoplovne snage SAD i Policije Majamija, kao i lični podaci bivšeg potpredsednika Dena Kvejla i nekadašnjeg državnog sekretara Henrija Kisindžera.

Anonymousi su u porukama tvrdili da je grupa iskoristila te podatke da bi došla do višemilionske donacije koju planiraju da proslede različitim humanitarnim organizacija.

Anonimni i njihove pristalice su upozoravajući na štetnost sporazuma o zaštiti autorskih prava na internetu (ACTA) pokrenule akcije na internetu širom sveta, rušeći sajtove državnih institucija, političkih stranaka i međunarodnih organizacija koje okrivljuju za gušenje sloboda i demokratije.

Vlasti širom sveta im još nisu ušle u trag, a zna se da Anonymous postoje od 2008. i predstavljaju neformalnu grupu na internetu koja se bori protiv veb cenzure i često se smatra naslednikom Wikileaksa .

Amerikanci optužuju Ruse i Kineze

Po podacima kompanije za računarsku bezbednost Simantec, koja je proizvođač antivirusnog softvera "Norton", 2010. je kompjuterskim ili sajber kriminalom u svetu bio pogođen 431 milion ljudi, uz finansijsku štetu od 114 milijardi dolara. Samo u SAD bilo je više od 74 miliona žrtava sajber kriminala, uz direktne finansijske gubitke od 32 milijarde dolara, šteta od te vrste kriminala u Kini iznosila je 25 milijardi dolara, u Brazilu 15 milijardi dolara, a u Indiji četiri milijarde dolara.

Više od dve trećine odraslih u svetu koji koriste Internet, ili preciznije 69 odsto njih, bilo je nekad u svom životu žrtva sajber kriminala, što znači da je milion ljudi dnevno pogođeno tim nezakonitim radnjama.

Photo: Robbert van der Steeg/Flickr

Amerikanci (sad već redovno) optužuju Kineze za hakovanje, a sve je počelo juna prošle godine, kad je američka multinacionalna kompanija Google optužila Kineze da učestvuju u napadima na naloge elektronske pošte zvaničnika SAD - kao odgovor na odbijanje Googlea da cenzuriše stranice na zahtev vlasti u Pekingu, 2010.

Prema podacima Googlea , napad je izveden sa kompjutera u gradu Đinan u kineskoj provinciji Šandung, a za krađu parola primenjen je standardni "phising sistem" - korisniku je ponuđena falsifikovana stranica za unošenje ličnih podataka, koji su posle dospevali u ruke zlonamernika.

Administracija SAD je sredinom maja prošle godine objavila novu sajberstrategiju zemlje, po kojoj napadi stranih hakera mogu da se izjednače sa oružanom agresijom.

Avgusta prošle godine, stručnjaci za bezbednost otkrili su najveću seriju kompjuterskih napada ikad, čija su meta bile mreže čak 72 organizacije, među kojima su UN, vlade i kompanije širom sveta. Na meti našle su se vlade SAD, Tajvana, Indije, Južne Koreje, Vijetnama i Kanade, Udruženje zemalja jugoistočne Azije (ASEAN), Međunarodni olimpijski komitet (IOC), Svetska antidoping agencija i čitav niz kompanija. Pored toga, hakeri su još 2008. godine upali u kompjuterski sistem Sekretarijata UN u Ženevi i uspeli da skoro dve godine neprimećeni pretražuju poverljive podatke.

Bezbednosna kompanija McAfee, koja je ove napade otkrila, saopštila je da iza njih stoji "jedna država", koju nije imenovala, dok stručnjaci, međutim, smatraju da je reč o Kini. Najraniji u seriji ovih napada dogodili su se sredinom 2006. godine, a najduži - upad u sistem Olimpijskog komiteta jedne azijske zemlje, trajao je čak 28 meseci.

Godine 2010, kompjuterski virus Stuxnet je izgleda naneo štetu iranskom nuklearnom programu, a neki dokazi ukazuju da se radi o američko-izraelskom projektu.Američka kontraobaveštajna služba objavila je u novembru da Kina i Rusija predstavljaju najveću pretnju za američke kompanije kad je u pitanju sajberšpijunaža.

U objavljenom izveštaju naslovljenom "Strani špijuni kradu americke ekonomske tanje u sajberprostoru" ističe se da su svetski lideri u sajberšpijunaži neimenovane "strukture" iz NR Kine, kao i ruski obaveštajci. Moskva i Peking demantuju.

Dok se u američkoj javnosti i medijima razglaba ko je kriv za sajber-napade i razvija strategija odgovora, Japan (opet) prednjači u smišljanju odgovora.Japanski naučnici su, naime, razvili virus koji zaustavlja informatičke napade, objavljeno je u januaru.

Radi se o virusu koga je ministarstvo odbrane počelo da razvija 2008, a za čiji razvoj je izdvojeno 2,3 miliona dolara. "Dobri virus" bi mogao da bude "reakcija" na veoma štetne informatičke viruse, kao što su Stuxnet i Duqu, koje nazivaju i "hidrogenskom" bombom u sajber" ratu. Rešenje koje funkcioniše kao virus, međutim, nije u skladu sa zakonom na snazi u Japanu koji će morati da bude menjan - pa će tek tad moći legalno da se koristi i da bude zaštićeno pravom na intelektualno vlasništvo.

Vruća linija i kako će odgovoriti Anonymous

Ipak, Vašington i Moskva shvatili su da je potrebna saradnja i na sajber polju, pa je krajem aprila objavljeno da će specijalna "vruća linija" između Vašingtona i Moskve, koja je nekada služila da spreči nesporazume koji bi mogli da dovedu do nukleranog sukoba, sada biti proširena i na saradnju u borbi protiv sajber rata. Ta specijalna linija između Vašingtona i Moskve, koja ima zvanični naziv Centar za smanjenje nuklearnog rizika, osnovana je 1988. godine.

Dok se rat za kontrolu nad Internetom zahuktava, "hakerska gerila" na raznorazne načine pokušava da izgradi paralelni Internet, koji vlade neće moći da cenzurišu, filtriraju, niti blokiraju.

Za sada je bojno polje postojeća Internet mreža, bilo da je reč o simboličnim akcijama, kao što je SOPA Blackout Day, kada je, 18. januara, jedan deo američke mreže osvanuo u potpunom crnilu ili su to žešći ciljani napadi grupe Anonymous.

"Što vlade više pokušavaju da regulišu Internet, to će ljudi više nastojati da izgrade mrežu koju će biti nemoguće cenzurisati, filtrirati ili blokirati", upozorio je Džef Mos, osnivač hakerskog udruženja Defcon.