Put u ozloglašeni centar moći (FOTO)

Podeli

Dve decenije nakon sloma komunizma, zgrada parlamenta u Rumuniji, taj džinovski simbol moći koji je za sobom ostavio ozloglašeni predsednik Nikolaje Čaušesku, i dalje privlači turiste iz celog sveta.

Anka Petresku, glavna arhitektica u timu koji je krajem sedamdesetih godina prošlog veka odabran za izgradnju palate, još uvek se seća svog „poslodavca“ koji je znao da provodi sate gledajući u dva reda cveća kako bi zaključio da nisu ista i da sve treba ponovo zasaditi.

„Nikada to ne bih uočila“, kaže Petresku. „Bila sam iscrpljena a svi ostali bili su prestrašeni. Svi smo se zakleli da su oba reda identična. Međutim, on je naredio jednom radniku da izmeri visinu oba reda i zaključio je da je u jednom redu jedan svet za jedan centimetar niži od ostalih. Nismo mogli da verujemo čemu prisustvujemo.“

Jedan od najkontroverznijih projekata iz četvrt veka duge vladavine dinastije Čaušesku prvi put je otvorila vrata posetiocima još 1990. godine, kada je Rumunija lečila rane izazvane lošim samoupravljanjem, prenosi agencija AP.

Opisivana često i kao „Staljinova giganstka svadbena torta“, ovo je po površini druga najveća administrativna zgrada na svetu, odmah iza Pentagona. Mnogi stanovnici Rumunije i dalje tvrde da se zgrada, sa svojih trista pedeset hiljada metara kvadratnih površine, može videti iz svemira.

Premda je u mislima malo starijih Rumuna zgrada još uvek u tesnoj vezi sa diktatorskom vladavinom Nikolaja, mlađi stanovnici i turisti ne kriju da se dive zdanju koje pre svega oduševljava svojom veličinom.

Svojevremeno je u zgradi odsela pop zvezda Majkl Džekson, na plato ispred zdanja koncert je nedavno održala kolumbijska pevačica Šakira, dok je glumac Itan Houk prisustvovao humanitarnom balu održanom u velelepnoj dvorani.

Zgrada koja je počela da se gradi još početkom osamdesetih, izazvala je odmah brojne kontroverze jer je uništeno devet hiljada domova kako bi se očistio prostor planiran za igradnju. Uz naređenje za iseljenje, stanovnicima je ostavljeno svega nekoliko dana da se isele iz domova.

Uništeno je nekoliko crkvi i sinagoga, a dovučene su dve planine mermera koji je upotrebljen za izradu zgrade visoke 84 metra. Sve to bilo je organizovano u ispunjenju želje ambicioznog Nikolaja koji je želeo da zgrada bude zvaršena za 500 dana.

Iako je svojevremeno hiljade Rumuna bilo zaposleno na gradilištu i tu provodilo cele dane, danas grupe turista za svega nekoliko sati obiđu palatu jer standardni turistički obilazak ne uključuje posetu svim prostorijama. Ipak, birtanski biznismen Din Edgar uspeo ja da obiđe veći deo palate i oduševljen je onim što je video.

„Unutrašnjost je zadivljujuća! Ne možete ni da zamislite veličinu tih prostorija, mermer koji je svuda okolo, krzneni nameštaj i ukrasne tapiserije. Ne bih rekao da je neverovatno lepa, ali je velika i to je zaista zadivljujuće“, tvrdi on.

Petresku navodi kako je Čaušesku inspiraciju našao u Bakingamskoj plati i Versaju, a ne u arhitekturi Azije, kako se često misli zbog toga što je slao arhitekte u Pjongjang na doškolovanje. Prema njenim rečima, zdanje bi se moglo okarakterisati kao neoklasično.

„Zgrada je na kraju donela brojne dugove uglavnom zbog tehničkih razloga. Trebalo je da bude dom za tri institucije: predsedništvo, zakonodavnu i izvršnu vlast. To je zapravo mega grad, zbog toga je palata tako velika“, objašnjava ona dodajući da bi, da je doživeo da vidi završenu palatu, Čaušesku verovatno bio nezadovoljan ili pak užasnut.

Više fotografija pogledajte u našoj GALERIJI.

Pratite 92Putovanja na Instagramu!

Utisci sa puta kroz Transvilvaniju

Pročitajte kako je naš saradnik doživeo putovanje u Rumuniju, u turi za koju kaže "bez dvoumljenja ovo je bilo jedno od najboljih zezanja koje sam imao u životu."

Transilvanija: Drakulin rodni kraj

Ako želite da obiđete Transilvaniju ne treba vam mnogo novca a Rumunija nije tako daleko. Povodom Noći veštica biće specijalnih programa i obilazaka zamkova, a ljudi iz čitavog sveta dolaze da otkriju šta se to krije iza imena grofa Drakule.

Najuža ulica u Evropi je u Brašovu

Ulica Strada SforiI ili Bulevar, kako ga iz šale zovu stanovnici Brašova, široka je samo 130 centimetra, a u nekim delovima razmak između zidova iznosi tek nešto više od jednog metra.

Temišvar - o jeziku i taljatelama

Italijana i „italijanštine“ u Temišvaru ima mnogo. Najbolji restorani (kojih je u Temišvaru veoma malo) italijanski su, kakav je restoran „Insieme“.

Autor: Nikola Popović
Izvor: Danas

Temišvar, tako blizu a tako nepoznat

Pomisli na Rumuniju, zemlju sa kojom nas povezuje 476 kilometara duga državna granica, često su obojene uvreženim predstavama o zaostalosti, odsustvu bilo čega zanimljivog te stoga i potpunoj nepotrebnosti odlaska iz turističkih potreba.

Autor: Nikola Popović
Izvor: Danas

Melanholija Bukurešta

Dok su drugi istočnoevropski gradovi poslednjih decenija sticali sve veću popularnost, Bukurešt se razvijao u pravcu izolacije. Privreda je napredovala, ali turizam je tek poslednjih nekoliko godina počeo da dobija na značaju.

Temišvar, novo lice Rumunije

Pošteno je reći da urbana Rumunija teško uspeva da se proda turistima. Turiste koji odlaze u Rumuniju obično fascinira priroda, kao i prizori koji su u zapadnoj Evropi davno zaboravljeni

strana 1 od 2 idi na stranu