Banja Ždrelo - lekoviti izvor

Podeli

Izvorište je otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to sasvim slučajno. Istraživane su naslage uglja, a neočekivano je izbila voda.

Jeste da u Srbiji postoji oko hiljadu mineralnih i termomineralnih izvora i da bi banje izgrađene na njima donele poprilične prihode u turizmu – za sada gosti mogu da biraju tek neko od 40 postojećih lečilišta. Mada pitanje je da li bi se u svakom od njih baš lepo proveli. Banja „Ždrelo”, u podnožju Homoljskih planina, na jedanaestom kilometru puta Petrovac na Mlavi – Žagubica, još „jedna je kap u moru” koja je, pre izvesnog vremena, počela da koristi ono što priroda nudi.

Izvorište je slučajno otkriveno pre nešto više od dvadeset godina, i to tako što su 1986. na tom terenu istraživane naslage uglja, a neočekivano je izbila voda. Pušila se i mirisala je na pokvarena jaja. Kada su urađene analize, pokazalo se da je njena temperatura između 38 i 40 stepeni Celzijusovih i da je bogata sumporom. Ustanovljeno je da pomaže u lečenju psorijaze i drugih kožnih oboljenja i bolesti lokomotornog aparata, kao što su zapaljenjski i degenerativni reumatizam, a ublažava i posledice trauma i stanja posle preloma kostiju i hirurških intervencija na koštano-zglobnom sistemu. Osim toga, bakteriološki je ispravna, pa je ohlađena mogla i da se pije i izuzetno je prijala onima koji su patili od gastritisa.

Zbog krova – zamak

Banja „Ždrelo” je od Beograda udaljena 130 kilometara, a biće još „bliže” kada se izgradi bolji put kojim se do nje stiže. Kompleks je zvanično otvoren decembra 2009. godine, a osveštao ga je episkop braničevski Ignjatije. Prošla, 2010. godina bila je prva prava turistička godina, pa nije zameriti što se neke stvari oko organizacije još uvek u hodu rešavaju.

Jedino arhitektura hotelskog zdanja svima „bode” oči. Kao svuda, i banje u Srbiji bi trebalo da budu odraz naše kulture i oličenje našeg društva. Otkud onda zamak usred Homolja? Menadžerka objašnjava da je bilo dosta arhitekata i građevinaca koji su danima raspredali da li da krov bude ovakav, te onakav, pa je u jednom trenutku Dragiša Milojević „presekao” i rekao – krova neće ni biti. To je za sobom povuklo i ostale detalje. A, možda se taj stil i uklapa u okolinu, s obzirom na to da se u blizini mogu videti bedemi i kule koji su preostali od srednjovekovnog grada Ždrelo. Ali, u ovom slučaju arhitektura je manje važna u odnosu na sadržaj koji se nudi. Svuda u svetu banje su popularne pre svega kao mesta za relaksaciju duše i tela, a mi ih se setimo samo kad nas nešto zaboli.

Uz turizam i kultura

Banja je dobila naziv zbog svog položaja, jer se nalazi na samom ulazu u Gornjačku klisuru, neopisive prirodne lepote. U blizini se nalaze značajni kulturno-istorijski spomenici i manastiri homoljskog kraja. Najpoznatiji je manastir Gornjak, čuven po pećkoj isposnici. Podigao ga je knez Lazar Hrebeljanović, krajem 14. veka. Nadomak banje su i manastir Vitovnica i ostaci srednjovekovnih crkava Mitropolija, Reskovica i Blagoveštenje, kao i očuvani delovi srednjovekovnog grada Ždrelo, jednog od značajnijih spomenika Srbije. Ostaci njegovih kula i bedema vidljivi su na nekoliko lokaliteta na obali reke Mlave. Prilikom posete banji „Ždrelo” u turističko razgledanje homoljskog kraja svakako treba uključiti i ovu baštinu.

Obilazak Miloševog konaka

Manifestacija „Pod krošnjama topčiderskog platana", koja će omogućiti oživljavanje tog značajnog istorijskog prostora, počinje 15. maja.

Tadić predlaže gradnju Tesline kule

Predsednik Srbije Boris Tadić predložio je da u Beogradu bude sagrađen toranj Nikole Tesle, koji bi postao svojevrsni hram nauke i grandiozni spomenik koji srpski narod podiže svom velikom naučniku.

Tri idealna dana u Nišu

U sklopu projekta razvoja programa turističkog, jednodnevnog, dvodnevnog i trodnevnog razgledanja Niša, Turistička organizacija grada objavila je programe sa najboljim ponudama turističkih agencija. Tekst koji je pred vama jedno je lično, izmaštano putovanje na tragu ovih preporuka.

Tvrđave na Dunavu

Dunav je oduvek je imao izuzetan strateški značaj a, njegovi potencijali se još uvek istražuju i razvijaju. Na obalama Dunava bile su kolevke civilizacije, tu su se stvarale evropske vrednosti i identitet. Kao prirodna granica Dunav je imao značajnu ulogu u vojnoj strategiji tokom borbi za prevlast i dominaciju nad evropskim teritorijama.

Svet gleda čudo u Šarganu

Čuveni voz „ćira“ krstari uskom prugom i lagano gazi prema Republici Srpskoj. Najviše Belgijanaca, Rusa i Italijana. Železnica treći put preobrazila zapad Srbije.

Vrnjačka banja - mesto za uživanje

Naša najpoznatija banja pored odmora i lečenja nudi i posebne izlete, a uz blizinu planine Goč, lekovite mineralne izvore, zelenilo i tradicionalnu srpsku hranu odmorićete se uz nevelike troškove. Kroz šetnju Vrnjačkom banjom upoznajemo vas sa njenim prirodnim i kulturnim blagom.

strana 1 od 6 idi na stranu