10 manje poznatih činjenica o fascinantnim rimskim carevima

Istorija ovog carstva bila je izvanredno dokumentovana, a istoričari su zabeležili neverovatne priče o najvećim carevima Rimske imperije.

Predstavljamo vam neke od njih:

10. Karakala (198 - 217.)

Karakala i njegov brat Geta su istorijski primer rivalstva među braćom. Bili su sinovi Septimija, osnivača dinastije Severa, koji ih je terao da sarađuju i zajedno vladaju, ali su se oni svejedno međusobno mrzeli. Na kraju su čak podelili carsku palatu na pola, kako ne bi morali da dele prostorije.

Karakala je, u jednom od najnemoralnijih činova u istoriji, pozvao Getu na primirje, s majkom kao svedokom, ali ga je, čim je stigao, ubio na očigled majke. Zvanični istorijski spisi pominju neke "atentatore" koji su imali nameru da ih obojicu ubiju, ali se u Rimu znalo da je Karakala sve izmislio kako bi imao tron samo za sebe.

Neko ko je bio spreman na takvo zverstvo, očekivano je bio i brutalan vladar. Otac ga je na samrti posavetovao da vojnike učini bogatim, a sve druge ljude osiromaši, što je bilo upravo ono što je sledeće učinio.

Vojnici su imali veliku platu, dok su oni koji su se usuđivali da ga kritikuju uglavnom bili surovo kažnjavani. U istoriji je upamćen kao neko ko je omogućio svim stanovnicima carstva da se nazovu građanima Rima, ali je manje poznato da je to učinio kako bi prikupio više poreza i kako bi mogao da plaća vojnike.

Neprijatelji su ga toliko prezirali, da ga je istoričar Edvard Gibon nazvao "zajedničkim neprijateljem čovečanstva". Njegova reputacija dovela je do toga da ga sa trona smakne...

9. Makrin (217 - 218.)

Foto: Gettyimages

Makrin je bio prvi rimski car koji je dobio vlast, a da prethodno nije bio senator. Iako je Senat izgubio moć u odnosu na cara kada je Avgust (prvi car) došao na tron, najbogatija klasa već je činila većinu u Senatu, a to je uključivalo generale i članove kraljevskih dinastija koje su tradicionalno vladale Rimom.

Najfascinantnija činjenica o Makrinu je način na koji je došao na tron. Kao prefekt u Pretorijanskoj gardi, imao je dužnost da čita carsku poštu svom prethodniku Karakali. Taj car bio je poznat kao paranoičan, osvetoljubiv i sumnjičav čovek, pa kad mu je Makrin pročitao proročanstvo da će biti ubijen i da će ga na tronu smeniti prefekt, verovatno je planirao da ga se otarasi. Zato je Makrinus, svestan nevolje u kojoj se našao, morao da prvi smakne cara. Platio je jednog gladijatora da ubije Karakalu dok je mokrio pored puta.

Makrin je uspeo da obezbedi lojalnost vojske i odobrenje Senata, nakon što se proglasio za cara, ali je ubijen posle samo godinu dana. Glave su mu došli preživeli članovi Karakaline porodice.

8. Aleksandar Sever (222 - 235.)

Foto: Gettyimages

Aleksandar Sever je imao samo 13 godina kada je došao na vlast i pravo je čudo što njegova vladavina nije upamćena kao potpuna katastrofa. Srećom, uz sebe je imao mudru majku, Juliju Mameju, koja je sve vreme njegove vladavine bila vladar iz senke.

Aleksandar je smanjio poreze, podsticao razvoj nauke i umetnosti, a imao je i široke vidike kad je reč o veri. Rim je tada još bio pagansko društvo koje je obožavalo Jupitera, ali je Aleksandar dozvolio da se u gradu podigne sinagoga.

Iako je bio voljen na domaćem terenu, germanska plemena i Partijanci s Istoka, stalno su pretili da pređu Rajnu i Dunav i ugroze carstvo. U tako napetim okolnostima, Aleksandar uopšte nije bio popularan među vojnicima, koje je vređalo to što je njihov vođa pod stalnim uticajem majke. Zbog toga je ubijen i na njegovo mesto došao je...

7. Maksmin Tračanin (235 - 238.)

Ne samo da Maksimin nije bio senator, nego su ga mnogi smatrali i varvarom. Počeo je karijeru kao običan vojnik, ali se vremenom popeo u hijerarhiji zahvaljujući njegovoj snazi. Navodno ga je primetio car Aleksandar lično i diveći mu se, stavio ga na čelo legije. (Drevni izvori navode pomalo sumnjive podatke o njegovom izgledu, između ostalog, da je bio visok 244 cm.)

Kada su vojnici ubili Aleksandra, Maksimin se nametnuo kao sledeći car, a Senat nije mogao da učini ništa da ga u tome spreči.

Međutim, pošto njegova vlast nije imala nikakav legitimitet, uskoro su se javile razne pobune širom carstva, kao i novi kandidati za vladavinu. Senat je pomogao jednu od tih pobuna, a pošto ju je Maksimin ugušio, članovi su morali brzo da reaguju i nađu druge vladare, pre povratka strašnog cara.

Kad se Maksimin vratio, ubili su ga njegovi sopstveni vojnici, kojima se smučila njegova stroga disciplina.

6. Julijan (361 - 363.)

Julijan je bio poslednji paganski car Rima, što je čudno, budući da je carstvo 30 godna ranije u hrišćanstvo preveo imperator Konstantin. Međutim, Julijan nije išao "niz dlaku" javnosti i želeo je da Rimu vrati ono što je smatrao superiornim tradicionalnim vrednostima.

Bio je poslednji preživeli srodnik i naslednik Konstantinovog najmlađeg sina, brutalnog i nemilosrdnog Konstantina II, koji je vodio građanske ratove protiv rođene braće, kako bi došao do vlasti. Konstantin nikad nije verovao Julijanu, jer je verovatno sumnjao u njegova hrišćanska osećanja, ali nije imao izbora nego da ga učini naslednikom, kako bi nastavio dinastiju. Julijan je kontrolisao trupe u Galiji, ali mu je Konstantin iz ljubomore polovinu vojske prebacio na Istok, gde je želeo da povede rat. Galski vojnici su odbili premeštaj i proglasili Julijana za cara, a srećom po paganina, Konstantin II je umro na putu ka bojištu.

Kad je Julijan dobio priliku da sam upravlja carstvom, postepeno je pokušavao da zabrani hrišćanstvo i ukinuo je sve privilegije koje je ta vera ranije imala. Podsticao je povratak paganskih kultova i izveo mnoge druge pravne reforme. Međutim, bila mu je neophodna lojalnost trupa na Istoku i smatrao je da je najbolji način da je dobije taj da obedi Partijance. Nažalost, u bitku protiv njih krenuo je bez grudnog štitnika i smrtno ga je ranilo neprijateljsko koplje.

Da je poživeo, možda bi Rim vratio paganstvu i potpuno preokrenuo tok istorije.

5. Majorijan (457 - 461.)

Majorijan je preuzeo vlast nad Zapadnim Rimskim Carstvom na samom njegovom kraju. Rim je već izgubio mnoge teritorije, pa je carstvo zapravo obuhvatalo današnju Italiju, poneku galsku teritoriju i deo Balkana. Istočno carstvo i Konstantinopolj potpuno su se udaljili od problema na Zapadu.

Ipak, Majorijan je duboko verovao da može preokrenuti tok istorije i carstvu vratiti staru slavu. Vratio je mnoge teritorije u Španiji i Galiji i pripremao se da ponovo osvoji provincije u Africi od Vandala koji su ih zauzeli. Nažalost, njegovu flotu uništili su Vandali i rimski izdajnici još u luci.

Majorijanu je desna ruka bio germanski general Ricimer, koji je s njim ratovao u prošlosti, ali ga je i on napustio posle gubitka flote. Cara je dočekao nedostojan kraj: njegov general mu je skinuo carske odeže, mučio ga, a onda i pogubio.

Posle smrti, Zapadno Rimsko Carstvo nastavilo je da propada, brzo gubeći moć i uticaj. Majorijan će ostati upamćen kao njegov poslednji kompetentan vladar.

4. Didije Julijan (193. godina)

Didije Julijan je bio jedini car koji se na čelu Rima nalazio devet nedelja, ali zaslužuje mesto na ovoj listi zbog neverovatne priče o njegovom usponu na tron. To se dogodilo u smutnoj 193. godini tokom koje se na vlasti izmenjalo pet careva.

Pre Didijusa, car je bio Pertinaks. On je napravio veliku grešku, jer nije dovoljno plaćao elitnu vojnu jedinicu pretorijance. Besni zbog neisplaćenih zarada, ubili su Pertinaksa i dok su razmišljali šta će i kako dalje, jedan od njih dobio je genijalnu ideju: zašto tron ne bi ponudili nekom ko ponudi najveću cenu?

Javno su objavili da je car mrtav i da će sledeći lider Rima biti neko ko pretorijancima ponudi najviše novca.

Didijus se u početku nećkao, ali ga je žena nagovorila da učestvuje u aukciji. Tako je pobedio na ovom čudnom takmičenju i proglašen je carem, jer je pretorijancima obećao plate kakve obični vojnici nisu mogli da zarade ni za ceo život.

Ipak, niko sem članova garde nije priznavao njegov legitimitet i generali iz raznih provincija podigli su pobune protiv Didijusa. On je ubijen, a na njegovo mesto došao je Sever.

3. Elagabal (218 - 222.)

Foto: Gettyimages

Elagabal je poput Karakale, Gete i Aleksandra, bio član dinastije Sever. Na vlast je došao u 14. godini, kad je Makrin zbačen s vlasti. Istorija ga pamti po ekscentričnim religijskim uverenjima i seks skandalima. Drevni izvori navode da se oblačio kao žena, ženio se pet puta, imao mnoge muške ljubavnike, pa čak se i prostituisao u carskoj palati. To su možda bile samo glasine, ali ih je bilo neobično mnogo. Rim je tolerisao homoseksualnost, ali je Elagabal prešao sve granice pristojnosti u visokom društvu.

Prema jednoj glasini, oslikanoj u čuvenoj slici, svoje ljubavnike je ubijao pod teretom latica ruža. Pored toga, bio je visoki sveštenik boga Sunca El-Gabala (odatle Elagabal) i ime je promenio kako bi svima bila jasna njegova funkcija. Primoravao je senatore da obožavaju njegovog boga na dugim ceremonijama. On je trebalo da bude tek marioneta svoje babe, koja je kovala plan da Severe vrati na čelo Rima, ali je na kraju izgubila kontrolu nad njim i naručila njegovo ubistvo. Caru su presudili pretorijanci kada je imao samo 18 godina, a na njegovo mesto došao je Aleksandar, kojim je bilo mnogo lakše manipulisati.

2. Aurelijan (270 - 275.)

Aurelijan je došao na vlast na vrhuncu Krize trećeg veka, kada je Rim bio na ivici potpune propasti. Međutim, zahvaljujući ovom vladaru, situacija se preokrenula.

Kad je Aurelijan došao na vlast, carstvo se podelilo na tri dela - zapadno, Galsko carstvo, sačinjavale su Britanija i Galija i godinama je bilo nezavisno; istočnim, sa sedištem u Palmiri, vladala je kraljica Zenobija, koja je preuzela mnoge provincije od rima. U međuvremenu, ostali delovi bili su pod konstantnim napadima germanskih plemena.

Aurelijan je sve to promenio. Tokom svoje petogodišnje vladavine, nizao je vojne pobede, porazio plemena i reorganizovao rimske provincije, tako da ih je bilo lakše braniti. Onda je otišao na istok i povratio rimske teritorije od Zenobije. Po njegovom povratku na zapad, galska plemena odlučila su da se predaju bez borbe i ujedine s Rimom.

Uprkos tome, Aurelijana su ubili zaverenici. On je, naime, bio strog čovek, koji je lako padao u vatru i kažnjavao podanike. Carski sekretar koji se plašio da će ga Aurelijan ubiti, falsifikovao je dokument u kom je navodno bila lista svih imena Arelijanovih neprijatelja, koje je car planirao ubiti. Taj dokument je pokazao baš tim "neprijateljima" i oni su skovali zaveru da ubiju cara. Zanimljivo je to što je nakon Aurelijanovog ubistva, njegova udovica vladala, pre nego što je proglašen novi car.

1. Dioklecijan (284 - 305.)

Dioklecijan je možda jedan od najuspešnijih rimskih careva. Nakon što je došao na vlast, okončao je Krizu trećeg veka potpunom reformom rimskog sistema. Uveo je sistem Dominata, u kom je careva reč bila zakon, gotovo kao božja. Ustanovio je veliki birokratski sistem i carstvo podelio na manje jedinice dijaceze, koje i dalje koristi katolička crkva.

Kad je shvatio da je posao vođenja tako velikog carstva preveliki zalogaj za jednog čoveka, Dioklecijan ga je podelio na četiri dela i za svaki proglasio po jednog cara, proglasivši ovaj sistem tetrarhijom. To je omogućavalo svakom od careva da se fokusira na svoju provinciju i vodi računa o granicama. Reformisao je i valutu i vojsku, kako bi sprečio da ga nestabilnost u tim redovima uništi kao mnoge careve pre njega.

Zato je možda jedno od njegovih najvećih dostignuća to što je umro prirodnom smrću. Štaviše, bio je jedini car u istoriji Rima koji se dobrovoljno penzionisao i povukao sa trona. Otišao je u svoju palatu (u Splitu) i uzgajao kupus. Kad su carevi koji su ga nasledili pokušali da ga ubede da se vrati iz penzije i pomogne im da vladaju, Dioklecijan im je rekao: "Da možete da vidite kolike su glavice kupusa koje uzgajam i vi biste digli ruke od vladavine".