Zašto Amerikanci ne mere u metrima?

Metrički sistem pojavio se prvi put u Francuskoj u 17. veku kao način predupređivanja brojnih prevara farmera i trgovaca koji su koristili različite merne sisteme onako kako je njima najviše odgovaralo, u svoju korist.

Naučnici su takođe zahtevali uvođenje standardizovanog sistema kako bi bila olakšana međunarodna saradnja u brojnim istraživanjima.

Tada je predstavljen metar, koji je definisan kao desetmilioniti deo razdaljine od ekvatora do jednog od zemljinih polova.

Metrički sistem takođe se pokazao kao naročito koristan zato što se zasnivao na decimalnom sistemu.

Francuska je zvanično usvojila metrički sistem u ranom 19. veku nadajući se da će na taj način pospešiti trgovačku razmenu, a preostali deo kontinenta brzo se prilagodio promenama.

Tokom narednih sto godina, metrički sistem posto je globalno rasprostranjen. Britanski Komonvelt dugo mu se opirao, da bi 1970. godine konačno posustao, a tradicionalne mere otišle u istoriju. Danas, SAD, Mjanmar i Liberija jedine su zemlje čije se merne jedinice zasnivaju na drugim sistemima.

Zvanično, Amerika jeste prešla na metrički sistem 1975. godine, kada je nacionalni savet francuske republike poništio dotadašnje mere koje su se razlikovale u čitavoj zemlji. Jarda, funta i galon zvanično su definisani pozivanjem na metričke jedinice. Međutim, ova promena odvijala se veoma sporo i do početka osamdesetih godina napredak se ogledao jedino u tome što su likeri i vina mereni u litrima.

Ideja je ponovo oživela 1988. godine kada je Kongres doneo zakon da sve vladine agencije pređu na metrički sistem do 1992. godine.

Danas, agencije sa veoma značajnom međunarodnom saradnjom poput NASA-e ili Ministarstva odbrane skoro su u potpunosti prešle na novi merni sistem. Ministarstvo obrazovanja, međutim, malo je učinilo po tom pitanju, a isto se može reći i za američki privatni sektor, gde metrički sistem koriste uglavnom velike kompanije koje se bave trgovinom i izvozom robe.

Promeni, koja je kulminirala sedamdesetih i osamdesetih, najviše su se protivili sindikati čiji su predstavnici smatrali da radnici neće moći da nauče nove mere i prilagode se novom sistemu. Prelazak na mašine i ostale brojne proizvode zasnovane na metričkom sistemu takođe je predstavljao veoma skup poduhvat. Trebalo je promeniti saobraćajne znake, uneti izmene u postojeće zakone… Ali, sa istim problemima suočile su se sve ostale zemlje koje su prethodno prešle na novi merni sistem. Međutim, u Americi za tim nije bilo ni potrebe, s obzirom na izuzetnu ekonomsku moć u svetu zbog koje su Sjedinjene države vodile glavnu reč i određivale pravila.

Ignorisanje metričkog sistema uzelo je svoj “danak” 1999. godine kada je NASA ostala bez sonde zvane “Mars Climate Orbiter”, vredne 125 miliona dolara. Razlog? Neusklađenost dela navigacionog sistema zasnovanog na engleskim mernim jedinicama sa onim koji je funkcionisao po metričkom sistemu izazvao je skretanje sonde sa putanje i njeno sagorevanje u orbiti Marsa.

"Prigrlimo internacionalizam: pridružimo se zemljama koje su usvojile metrički sistem" ističe sada Čejfi.

Jedini problem sa ovim stavom je što veliki broj glasača stari merni sistem smatra osloncem američkog individualizma, koji je u ovoj zemlji izraženiji nego u drugim kulturama. Čejfijeva politika, mogla bi, zato, mnogima da zvuči prilično neubedljivo.

Foto: Andy Magee/Flickr.com