Beogradska mumija dobila novi dom

Nasmin, čije ime znači „onaj koji pripada Bogu Minu“, bio je sveštenik u hramu Boga Plodnosti Mina. Nakon viševekovnog putovanja, njegovi ostaci 1888. godine stigli su u Beograd. Tek ovog meseca Beogradska mumija dobila je adekvatan smeštaj.

Izložena u specijalizovanoj vitrini, mumija je 21. septembra predstavljena na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Upravo Arheološka zbirka tog fakulteta biće buduća adresa Beogradske mumije, gde će biti izložna i dostupna svim znatiželjnicima.

Međutim, restauracija mumije još uvek nije izvesna jer je, prema rečima profesora Branislava Anđelkovića, reč o veoma zahtevnom projektu koji prvo iziskuje izradu elaborata.

“Nasmin u ruci ima svitak papirusa. Ovaj svitak je karakterističan po tome što sadrži najpotpunije citate Knjige mrtvih. Vađenje svitka, razmatranje i konzervacija još nisu obavljeni jer se čeka se finansijer tog poduhvata”, kazao je Anđelković za B92.

Foto: FoNet

Ipak, on objašnjava da je dalja dezintegracija mumije zaustavljena, a nova vitrina po prvi put će pomoći da se proces dekompozicije maksimalnno zaustavi.

Specijalnu vitrinu obezbedio je Narodni muzej uz finansijsku pomoć Grada Beograda i Ministarstva kulture Srbije. Vitrina je proizvod naših inženjera, njena izrada koštala je 35 hiljada evra a teška je oko 600 kilograma. Sastoji se od dvostrukog neprobojnog stakla, ima sposobnost regulacije vlažnosti i temperature, kao i hladno osvetljenje.

Daleke 1888. godine mumiju sveštenika poklonio je Narodnom muzeju domaći filantrop i mecena Hadži Pavle Riđički, plemić od Skribešća (1805–1893). Poreklom iz Mokrina, Riđički je pripadnik ugledne porodice koja se u vreme Marije Terezije doselila iz Sente i koja je ostavila velikog traga u istoriji našeg naroda na prostoru Vojvodine.

On je tokom putovanja u egipatski Luksor kupio mumiju, kako se navodi u istorijskim spisima „iz rodoljubive namere, ne za sebe već za srpski narod”. Mumiju je bilo moguće videti samo od 1893. godine do početka Prvog svetskog rata, posle čega je zbog osetljivosti predmeta bila sklonjena od očiju javnosti.

Zbog toga se iz Turističke organizacije Beograda nadaju da će njeno izlaganje doprineti, između ostalog, i turističkoj promociji Beograda kao grada koji nije poznat samo po noćnom životu već i po kulturi.