Lina Danam: Nisam ja takva

Na pragu tridesete otvoreno, duhovito i sa neverovatnom zrelošću piše o svemu što se do sada obeležilo njen put – o bolnim vezama, kritikama i preispitivanjima, nesavršenom telu, psihičkim lomovima, pravim prijateljstvima i snazi porodice, o umetničkom Njujorku i posrnulom Holivudu.

Ovaj nesvakidašnji i savršeno uvezan niz eseja o putu do uspeha, ujedno je i sjajna priča o odrastanju i tome kako naučite da da postavite granice, podržite sebe i izborite se za ono što vam je važno.

Njen književni prvenac “Nisam ja takva” jedno je od izdanja koje je obeležilo oktobar u svetskim književnim krugovima, a izdavačka kuća “Urban Reads” priprema srpsko izdanje za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu. Ovom prilikom prenosimo vam odlomke iz romana “Nisam ja takva”:

“Imam i prijatelje: prijatnu grupu devojaka čije me strasti (kuvanje, presovanje cveća i angažman pri lokalnoj zajednici) ne uzbuđuju. Osećam grižu savesti zbog toga, kao da je moja nesposobnost da s njima sedim u kući konačan dokaz da nisam nizašta. Smejem se, klimam glavom i tražim razloge da ranije pobegnem kući. Imam neki izjedajući osećaj da me moji pravi prijatelji tek čekaju, i to nakon završetka koledža, neke neobične žene čije su ambicije velike poput njihovih greha iz prošlosti, čije su kose dramatično podignute kao topijari u Versaju i koje nikad, ali nikad, ne kažu „e, ne moram ja sve da znam“ kad im pomeneš da si imala vlažne snove o svom ocu.”

“Ali isto sam se tako osećala i u srednjoj školi, sigurna da moje društvo nije odatle i da ide negde drugde i da će me prepoznati čim me vide. Svideću im se dovoljno da neće biti bitno sviđam li se sama sebi. Videće dobro u meni, pa ću i sama moći da ga vidim.“

“Ali ja želim da ispričam svoje priče i, što je još važnije, moram da ih ispričam da bih sačuvala zdrav razum: priče o tome kako sam se probudila s ovim telom odrasle žene i bila zgrožena i preplašena. O tome kako me je neko uhvatio za dupe kad sam radila kao pripravnica, o tome kako sam morala da se dokažem na sastanku punom pedesetogodišnjih muškaraca, i kako sam išla na svečani događaj s najperutavijim crvenim nosom koji ste ikada videli. O tome kako sam dozvoljavala da se muškarci odnose prema meni onako kako znam da ne bi trebalo. Priče o mojoj majci, mojoj baki, o prvom dečku koga sam volela a koji je prešao u polugejeve, i o prvoj devojci koju sam volela a koja mi je kasnije postala neprijatelj.

Ako bih mogla da prikupim sve ono što sam naučila i tako vas poštedim jednog ropskog posla, ili vas sprečim da upražnjavate seks tokom koga morate da ostanete u patikama za slučaj da poželite da pobegnete usred snošaja, onda je svaki taj pogrešan korak koji sam načinila vredeo. Ja već naslućujem svoju buduću sramotu što mislim da imam nešto da vam ponudim, ali i svoju buduću slavu jer sam vas sprečila da bacite pare na preplaćenu detoksikaciju sokovima ili da mislite da je vaša krivica to što se osoba s kojom se viđate odjednom povukla, zaplašena jasnoćom vaše misije na ovoj zemlji.

Nisam ja ni stručnjak za seks, ni psiholog, ni nutricionista. Nisam ni majka troje dece, niti vlasnica uspešne franšize ženskih čarapa. Ali jesam devojka s ambicijom da ima sve, te se nadam da su ovo što sledi samo nezgode s prve linije fronta u toj borbi.”