Vule Žurić - Nedelja pacova

Posle brojnih zbirki priča i nekoliko romana zbog kojih je postao miljenik mlađe publike, Vule Žurić na scenu stupa sa novim romanom „Nedelja pacova“ koji je još u podnaslovu okarakterisan kao „Prvi partizanski krimić“. „Nedelja pacova“ neosporno poseduje elemente krimića, i to partizanskog, koliko god to smešno zvučalo, a iza svega toga se krije novo viđenje istorije.

Kao što se kompletna evropska kultura temelji na grčkoj mitologiji, dična Jugoslavija nastaje iz partizanske mitologije. Dok je osnov evropske književnosti bila bitka u Troji oko lepe Jelena, naš nacionali ep, posle Marka Kraljevića, slavi velike Partizane. O nastanku jugoslovenske svesti kroz mit o partizanima govorili su u knjizi, a potom i u predstavi „Leksikon Yu mitologije“ u kojoj Jugoslavija nastaje na predstavi partizanskog junaštva kroz slike rađanja i borbe olimpskih bogova sa titanima. Žurićev roman mogao bi se nazvati epizodom iz velikog partizanskog epa koja se bazira na misteriji oko ubistva Nikoletine Bursaća. Ovom bosanskom Ahilu ukraden je najveći simbol njegovo junaštva – srce. Svi glavni junaci Žurićevog romana poseduju po malo od Ahila, Marka Kraljevića ili Helene, ali su te osobine parodizovane. Osim što je čuvenom mitraljescu ukradeno srce, Skender Kulenović i Branko Ćopić otimaju se oko toga koji će da piše epopeju Bursaćijada/Bursadeja, a glavni istraživači Bursaćeve smrti jašu na konju koji poseduje sve osobine Šarca, osim imena, koje je sada, ni manje ni više, nego Hitler.

„Bilo je to zvijezdu rađati iz haosa“. Ovim citatom jednog od aktera romana, Skendera Kulenovića, započinje roman. Haos s početka, po uzoru na grčku mitologiju, vodi do stvaranja kosmosa i vodećeg olimpskog uređenja. Paralelno sa tim, zvezda simboliše novu komunističku Jugoslaviju koja bi trebalo da predstavlja novi poredak nastao u haotičnom ratu. U maniru aktuelne struje u umetnosti, Žurić je pomešao istorijske i fiktivne junake i bacio ih na tle gde su se odigrali veliki istorijski događaji, konkretno Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu. Zbog mešavine zbilje i mašte, okolnosti koje su se odigrale u nedelji kada se stvorila Jugoslavija dale su joj novo značenje.

U savremenoj književnosti gde se granica između stvarnosti i mašte gubi, fikcija unutar romana često služi da komentariše radnju. „Igra u igri“ uveliko je prisutna u romanu u obliku dve predstave koje se igraju na pozornici novog Sokolskog doma. Gogoljev „Revizor“ i Nušićevo „Sumnjivo lice“ nisu ništa drugo do trag koji obrazovani čitalac treba da sledi ne bi li rešio ovu partizansku misteriju. Takođe, Žurić se poigrao na našim posleratnim filmom, pa su u knjizi prisutni parodirani elementi poput scena ekplicitnog seksa i voajerizma. Između ostalog, glavni likovi romana su glavni detektiv i njegov pomoćnik, crnac Slavko. Slavkovo ime opet upućuje na nasleđe jugoslovenskog posleratnog filma: na kurira Sutjeske, Boška Buhu, učesnika Igmanskog marša – Slavka Štimca. Za razliku od Jugo filma, Žurić je iskoristio manir iz postmodernog teatra koji se kasnije koristi u filmu - a to je razbijanje iluzije i neočekivani osvrt na novu realnost. Roman počinje neodigranim bokserskim mečom u sred Jajca, da bi se taj meč konačno dogodio u Americi pred kraj romana. Žurić niotkuda daje prikaz o tome kako bi isti junaci izgledali da se nalaze u drugim okolnostima. Na taj način Žurić je naglasio simboliku borbene arene, ali je i napravio „sprdnju“ sa novom amerikanizovanom umetnošću. Žurić je svakom liku dao ulogu u tom meču, američko ime i na taj način ukazao na ulogu svakog lika koji je imao u ovom romanu i, na kraju krajeva, u Titovom režimu.

Naslov romana „Nedelja pacova“ neosporno upućuje na vreme zbivanja radnje, tj. na nedelju uoči stvaranja Jugoslavije. Sa druge strane, pacovi se mogu tumačiti u skladu sa simbolikom koju nose. U klasičnoj evropskoj terminologiji pacovi su definisani kao negativna bića i obično se vezuju za širenje kuge. Ako ovakvo shvatanje primenimo na Žurićev roman uvidećemo da su njegovi pacovi, na određeni način, širili zarazu za koja se ispostavlja da će biti smrtonosna. Ta zaraza odnosila se na širenje ideje ujedinjenja i jugoslovenstva, ideje bratstva i junaštva koja, ironično, više ne postoji. Takođe bi se moglo napraviti poređenje između ovog romana i bajke „Frulaš iz Hamelina“. Kao i u bajci gde frulaš svojom muzikom hipnotiše pacove, i ovde Tito hipnotiše svoje podanike, pacove i odvodi ih u smrt.

Iako je Žurić pomešao fiktivne i istorijske likove po kojima se obično zovu naše osnovne škole, čini se da je u svemu tome želeo da napravi paradigmu sa realnim stanjem u bivšim jugoslovenskim državama. Titova rečenica koja zatvara roman: „Niko se više ne boji smrti“ u trenu kada se nova Jugoslavija sprema da strelja svoju decu, u stvari, je simbol svega onoga što je Jugoslavija svom narodu radila i što će raditi.