EK podnosi izveštaj o Srbiji

Prema onome što je do sada poznato, Srbija je u izveštaju o napretku pozvana da uloži veće napore u pronalaženju i hapšenju preostalih haških begunaca.

Pored toga, veće napore treba uložiti i u reformu pravosuđa i administracije.

U izveštaju, koji će usvojiti i kolegijum svih komesara Evopske komisije, kako je objašnjeno, mogući su još neki dodaci oko viđenja problema nasilja ekstremističkih grupa prema homoseksualcima, Romima i drugim manjinskim grupama. Valjana dopuna, dovršetak Reforme pravosuđa je u izveštaju Evropske komisije označen kao neodložni zadatak jer je to bitna stavka uslova političke demokratije, ispunjavanja merila iz Kopenhagena, a povezano je neposredno i s daljim nužnim uspesima u bitki protiv organizovanog kriminala, korupcije, sukoba interesa.

Evropska komisija je uputila više misija u Beograd, u nastojanju da se zajedno sa srpskim vlastima nađe najbolje rešenje za pospešenje reforme pravosuđa.

Ipak, navodi se u izveštaju, manjkavosti i nemanje uvida u postupak izbora sudija i tužilaca "dovodi u pitanje nezavisnost pravosuđa i može dovesti do političkog upliva" na srpsko sudstvo.

Velike zamerke, isto kao kad su u pitanju ostale zemlje zapadnog Balkana, upućene su i na račun "opšteproširene korupcije". Podvlači se i očekivanje da srpski parlament usvoji zakon o finansiranju političkih stranaka.

Evropska komisija ima pohvalne reči za podsticanje plodotvornije saradnje Srbije sa susedima, posebno s Hrvatskom i najnovijim potezima u unapređivanju veza s Bosnom i Hercegovinom.

Veliki značaj se u izveštaju pridaje odluci vlasti u Beogradu da zajedno s EU, kroz rezoluciju UN, pokrenu dijalog s Prištinom, što se vidi kao zalog jačanja stabilnosti regiona, boljeg života ljudi i puta u Evropu.

"Vidan napredak je ostvaren u bitki protiv organizovanog kriminala, a saradnja ključnih službi u Srbiji, regionu i međunarodnoj ravni je donela dobre rezultate u istragama na visokom nivou i hapšenja mnogih optuženih", navodi se u izveštaju Evropske komisije.