Danas izbori u Holandiji

U središtu pažnje je ekstremno desničarski populista, evroskeptik i protivnik islama Gert Vilders koji je dugo vodio u anketama.

Ipak, i s pobedom Vildersove Partije za slobodu (PVV), male su šanse da on učestvuje u vladi pošto je neomiljen kod drugih stranaka. PVV, prema anketama, gubi podršku u poslednje vreme, ali je i dalje je vrlo blizu liberalne Narodne partije za slobodu i demokratiju premijera Marka Rutea.

Većinu od 150 poslanika teško da može da osvoji neka partija pošto ankete nijednoj stranci ne daju preko 20 odsto, pa bi vladajuću većinu moglo da čini i pet partija.

Komentatori iz inostranstva pažljivo prate holandske izbore kao mogući indikator da li se dalje šitri talas populizma na kojem su Britanci glasali za Bregzit a Amerikanci izabrali Donalda Trampa za predsednika. U Evropskoj uniji se ove godine održava još dvoje važnih izbora - krajem aprila prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, a u septembru parlamentarni izbori u Nemačkoj.

Mada se i u Holandiji spekulisalo o mogućem izlasku iz EU, među Holanđanima je posle referenduma u Velikoj Britaniji pala podrška za izlazak iz Unije i čak je Vildersova partija smanjila retoriku protiv Brisela dok se fokusirala na pitanje migracija i kulture.

Vilders se zalaže za zatvaranje granica za imigrante iz muslimanski zemalja, zatvaranje džamija i zabranu Kurana. Mada će Vilders teško igrati neku ulogu u vladi, deo njegove platforme su prihvatile i druge partije kako bi privukle njegove glasače.

Očekuje se da će Ruteova VVD imati manje poslanika u novom sazivu, dok bi više poslanika mogli dobiti Vildersovi populisti, kao i desničarski Hrišćansko demokratski apel, ali i liberalne demokrate D66 i levičarska Zelena partija.