Nuklearka u Srbiji skupa i nemoguća

"Trebalo bi ukinuti moratorijum i školovati stručnjake koji bi znali kako da postupaju u situacijama izazvanim eventualnim kvarovima u nuklearnim elektranama. To je najmanje što možemo trenutno uraditi", ocenio je Plećaš.

Plećaš je dodao da u regionu od 400 kilometara od granica Srbije postoji 20 atomskih centrala.

"Slovačka, Češka, Mađarska, Bugarska, Rumunija...sve te zemlje poseduju nuklearne elektrane. Radioaktivne čestice bi iz Bugarske u slučaju kvara došle u Srbiju za 15 minuta." U Srbiji postoji moratorijum na izgradnju nuklearki i učešće u nuklearnim projektima do 2015. godine. Takav moratorijum je uveden u mnogim zemljama nakon nuklearne nesreće u Černobilu 1986.

Uprkos tome, srpski zvaničnici najavljuju mogućnost učešća Srbije u izgradnji nove nuklearke Belene u Bugarskoj. To je projekat iz kojeg se povukao nemački RWE, a Hrvatska je odbila poziv da učestvuje.

Srpski zvaničnici nemaju jedinstven stav o ovom pitanju. Premijer Srbije Mirko Cvetković kazao je tokom posete Bugarskoj u februaru da je Srbija zainteresovana za učešće u tom projektu, a to je bio stav i ministra energetike Petra Škundrića, koji je, prema predlogu premijera Srbije, izgubio ministarsko mesto.

Ministar životne sredine Oliver Dulić izjasnio se u decembru protiv učešća Srbije u nuklearnim projektima dok se ne iskoriste svi potencijali obnovljivih izvora energije. On je u intervjuu za Betu kazao da Srbija ima ogromne potencijale biomase i hidroenergije.

"Sigurno je da će događaj u Japanu usporiti 'renesansu' nuklearnih elektrana, ali i dalje smatram da je jedina budućnost – nuklearna budućnost", kazao je Plećaš.

Eksplozija u reaktorskim zgradama japanske nuklearne elektrane Fukušima je ziazvala vanredne mere u toj zemlji pogođenoj razornim zemljotresom, cunamijem i erupcijom vulkana.

"Eksplozije u nuklearnoj elektrani nisu posledica zemljotresa i uzdrmavanja elektrana već cunamija, koji je poplavio motore pumpi za hladjenje nuklearne elektrane", rekao je Plećaš.

On je odbacio mogućnost ponavljanja "černobiljskog scenarija", kada se u tom tada sovjetskom gradu 1986. godine desila nuklearna katastrofa čije su se posledice osetile širom Evrope, te i u Jugoslaviji.

"Sreća je što nuklearna elektrana u Fukušimi nema isti moderator od grafita kao černobiljska, zbog čega u atmosferu nisu otišle radioaktivne čestice već para", objasnio je Plećaš i dodao da, uprkos tom incidentu, budućnost i dalje vidi kao "nuklearnu budućnost".