Preduzeća: Pola duga državi

Iako su pojedina preduzeća i po nekoliko godina u blokadi, poreska uprava retko kada putem stečaja naplaćuje svoj dug. Na sličan način se ponašaju i banke, koje mnogim klijentima, praktično, “gledaju kroz prste”.

Privreda duguje devet milijardi dinara poreza. Iako je to polovina od ukupnog duga srpske privrede u ovom trenutku, u poreskoj upravi objašnjavaju da to nije zabrinjavajuće.

“To je svega 0,2 posto budžeta Srbije. Izgleda mnogo kada se čuju ti iznosi. Kada prebacimo u relativne iznose to nije mnogo, to je jedna dinamika, to ne možemo da posmatramo statički, jer jednog dana su dužnici jedni, drugoga drugi”, kaže pomoćnik direktora Poreske uprave Zoran Vasić.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da je pokretanje stečaja poslednja mogućnost u pokušaju naplate duga. Uglavnom se biraju drugi načini da se naplati potraživanje, pa se čak pribegava i otpisu kamate ili sada zamrzavanju poreza.

Na sličan način se ponašaju i banke kada naplaćuju dugove.

“Trudimo se da to radimo od slučaja do slučaja, uzimajući u obzir finansijsko stanje dužnika, kao što je saradnja sa bankom, procena banke kako će poslovati sa dužnikom u budućnosti. Jedino ako ne vidimo, da tako kažem, svetlo na kraju tunela, onda pristupamo merama za naplatu, blokadu računa ili eventualno primenu drugih instrumenata obezbeđena”, objašnjava Danilo Đurović iz EFG Eurobanke.

U zavisnosti od procene rizika da će izgubiti svoja potraživanje, banke reaguju određenom merom.

“Nama nije u interesu blokada računa neke firme, jer to podrazumeva da klijent ne može dalje da obavlja svoje poslove. Tako da ukoliko ga blokiramo i naplatimo iz blokade tu jednu ratu ništa nam ne znači ako je rok otplate još dve-tri godine. Opet ćemo sa sledećom ratom doći u problem. Nama je pre svega u interesu da klijent nastavi sa poslovanjem”, navodi Svetlana Tolmačeva iz Prokredit banke.

Prema podacima Narodne banke Srbije, od oktobra do januara ove godine broj preduzeća čiji su računi u blokadi povećao se za 11 procenata, a sada ih ima oko 60.000.

Računi čak dve trećine tih preduzeća su u blokadi je više od godinu dana.

Ekonomista Danilo Šuković smatra da ti podaci ukazuju na to da preduzeća sve više zapadaju u krizu, ali i da u Srbiji ne deluje pravna država.

Prema njegovim rečima, u Zakonu o stečaju i likvidaciji donetom pre nekoliko godina jasno piše kada se stiču uslovi da neko preduzeće zbog nelikvidnosti ide u stečaj.

"Ako bi taj zakon bio primenjen onda bi nad tim preduzećima morala da bude pokrenuta određena stečajna procedura. Međutim, očigledno da se zakoni ne primenjuju. Pored reforme nije obezbeđen ni ekonomski oporavak, došla je i kriza i jasno je da situacija postaje sve teža", rekao je Šuković i dodao da je nedopustivo i da neka preduzeća budu u blokadi godinu dana.

"Kako funkcioniše takvo jedno preduzeće. Pa verovatno nekim sivim kanalima, sredstva idu preko drugih firmi i računa", odgovara on.

On dodaje da je pogrešna politika države i da se propala preduzeća podržavljuju, kao što je to na primer slučaj sa RTB Borom, Azotarom Pančevo, Zastavom...

"Država vodi pogrešan koncept za odbranu od krize, umesto da nastavi sa reformama i otvaranjem tržišne privrede, kriza služi za izgovor za podržavljenje i uvodjenje državnog intervencionizma, što je pogrešno", smatra on.

Na pitanje da li se i "blokiranim" firmama može pomoći jer verovatno postoji i deo preduzeća koji ima zdrav kapital a blokirano je zbog kašnjenja naplate potraživanja, Šuković kaže da "je davanje kredita pogrešno ako ne postoji tražnja stanovništva i privrede za proizvodima i uslugama firmi koje su u blokadi".

"Država ne sme da se upliće direktno u njihovo poslovanje. Ona treba da stvori uslove da oni mogu pod normalnim uslovima da podižu kredit po realnim kamatnim stopama, imaju umerene poreze, efikasne sudove. Ako neko tim preduzećima duguje država treba da obezbedi zakonski naplatu tih potraživanja..", kaže Šuković.