Država uvodi aukcije za reciklere: Podsticaji do 40 dinara po kilogramu otpada

Novina je da će pravo na podsticaje ubuduće biti ostvarivano kroz sistem aukcija, u kojima će se recikleri nadmetati ponuđenom cenom za obradu otpada.

Cilj uredbe je, kako se navodi, unapređenje sistema upravljanja otpadom, povećanje stope reciklaže i razvoj cirkularne ekonomije, a podsticaji će biti namenjeni operaterima koji vrše ponovno iskorišćenje otpadnih guma, električnog i elektronskog otpada, otpadnih ulja, istrošenih baterija i akumulatora, kao i otpadnih vozila.

Najveći podsticaj predviđen je za reciklažu istrošenih baterija i akumulatora i iznosi do 40 dinara po kilogramu otpada, dok će za otpadna vozila iznositi do 30 dinara po kilogramu. Za otpadna ulja maksimalan podsticaj je 26 dinara po kilogramu, za električni i elektronski otpad 24,8 dinara, a za otpadne gume 15 dinara po kilogramu.

Uredbom su definisane i godišnje kvote otpada za koje se mogu ostvariti podsticaji. Najveća kvota odnosi se na otpadne gume i iznosi 35.000 tona godišnje, dok je za električni i elektronski otpad predviđeno 25.000 tona. Ista količina određena je i za otpadna vozila, dok su kvote za istrošene baterije i akumulatore 13.000 tona, a za otpadna ulja 10.000 tona.

Pravo na učešće imaće operateri koji poseduju važeće dozvole za upravljanje otpadom, a u postupku aukcije moraće da dostave planove reciklaže, poslovne planove i dokaze o saradnji sa sakupljačima otpada. Uredba predviđa i strogu kontrolu trošenja sredstava, uključujući redovne i vanredne inspekcijske nadzore.

Podsticaji će predstavljati oblik državne pomoći za zaštitu životne sredine, a Ministarstvo zaštite životne sredine moći će da ih dodeljuje samo do visine sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije. Maksimalni iznosi podsticaja i kvote biće usklađivani svake godine u skladu sa tržišnim uslovima i potrebama sektora reciklaže.

Prethodno je Komisija za kontrolu državne pomoći dala pozitivno mišljenje na predlog uredbe kojom se uvode podsticaji za operatere koji se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada, čime se otvara put za dodelu oko 2,67 milijardi dinara godišnje u periodu od 2026. do 2028. godine.

Kako je eKapija pisala, ukidanje podsticaja za reciklažu od početka 2026. godine već je ostavilo vidljive posledice na funkcionisanje sistema upravljanja otpadom u Srbiji. Smanjen priliv otpada ka operaterima, rast troškova za generatore i usporavanje tokova materijala doveli su do toga da reciklažna postrojenja rade ispod kapaciteta, dok se otpad sve češće zadržava na mestu nastanka. U takvim okolnostima, sektor se suočava sa rastućim pritiscima – od povećanja cena usluga do privremenog obustavljanja preuzimanja pojedinih tokova otpada, što dodatno komplikuje ionako krhku ravnotežu sistema.

Kako je za eKapiju objasnila Sanja Knežević Mitrović, šefica Jedinice za životnu sredinu u NALED-u, sektor reciklaže trenutno se nalazi između dva modela, starog, administrativno vođenog, i novog, koji bi trebalo da se zasniva na tržišnim principima. Iako se kroz rad na novoj uredbi i uvođenje sistema aukcija nazire potencijalno efikasniji okvir, ključni izazov ostaje obezbeđivanje stabilnosti u prelaznom periodu. Bez jasno definisanih pravila i minimalnih mehanizama podrške, postoji realan rizik od daljeg usporavanja sistema i narušavanja njegovog kontinuiteta.