Kineski J-10CE zbrisali jurofajtere – rezultat 9:0

To je objavila kineska državna televizija CCTV. Televizija nije navela o kojoj se vežbi niti o kojim zemljama je reč.

Detalje koje je CCTV izostavio preneli su pakistanski mediji, navodeći da su se „sukobi“ odigrali tokom zajedničke vazduhoplovne vežbe „Zilzal-II“ u Kataru, u januaru 2024. godine. U vežbi su učestvovali avioni J-10CE Pakistanskog ratnog vazduhoplovstva i Eurofighter Typhooni Katarskog emiratskog ratnog vazduhoplovstva, koje se smatra jednim od najspremnijih i najmodernijih na Bliskom istoku.

Rezultat od 9:0 od tada je snažno odjeknuo u kineskim i pakistanskim medijima, gde se predstavlja kao dokaz da borbeni avion kineskog dizajna može da nadmaši vrhunsku zapadnu platformu.

Poređenje aviona

J-10CE, poznat i kao „Moćni zmaj“, izvozna je verzija kineskog višenamenskog borbenog aviona J-10, koji proizvodi kompanija Chengdu Aircraft Corporation. Karakterišu ga konfiguracija krila tipa kanard-delta, aktivni AESA radar sa elektronskim skeniranjem, sistem za elektronsko ratovanje i mogućnost upotrebe rakete PL-15E za borbu van vizuelnog dometa, čiji deklarisani domet premašuje 200 kilometara.

Kina J-10CE promoviše kao pristupačnu i sposobnu alternativu zapadnim borbenim avionima za države koje ne mogu sebi da priušte američke F-16 ili evropske Typhoone. Pakistan je jedan od njegovih glavnih korisnika.

S druge strane, Eurofighter Typhoon prvobitno je razvijen kao lovački avion za ostvarivanje vazdušne nadmoći, da bi kasnije prerastao u višenamensku platformu. Proizvodi ga evropski konzorcijum koji čine Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Španija i Italija.

Pokreću ga dva turbomlazna motora Eurojet EJ200 sa dodatnim sagorevanjem, opremljen je naprednim AESA radarom CAPTOR-E, a maksimalna brzina mu iznosi oko 2.495 km/h, odnosno Mah 2,3. Katarski Typhooni spadaju među najsavremenije verzije ovog aviona koje su trenutno u operativnoj upotrebi. Na papiru, Typhoon ima merljive prednosti u odnosu na J-10CE u većini kategorija, uključujući potisak motora, nosivost i radarske sposobnosti.

Ključni kontekst: Pravila vežbe

Analiza Harisona Kasa u časopisu The National Interest ukazuje na suštinsko pitanje – šta rezultat 9:0 zapravo znači.

Najveća prednost Typhoona u vazdušnoj borbi proizlazi iz njegove kompatibilnosti sa raketom Meteor, za koju Kina i Pakistan trenutno nemaju direktan ekvivalent.

Za razliku od klasičnih raketa koje tokom leta postepeno gube energiju, Meteor koristi ramdžet pogon kako bi održavao veliku brzinu tokom čitavog leta, stvarajući ono što vojni stručnjaci nazivaju veoma velikom „zonom bez mogućnosti bekstva“. U stvarnom sukobu van vizuelnog dometa piloti Typhoona mogli bi da iskoriste tu prednost u dometu pre nego što bi pilot J-10CE uopšte mogao da upotrebi svoje oružje.

Međutim, vojne vežbe nisu isto što i stvarni ratni sukobi. One predstavljaju kontrolisana okruženja osmišljena za ostvarivanje određenih ciljeva obuke, a pravila koja ih uređuju često se značajno razlikuju od uslova realne borbe.

Potpuna pravila angažovanja tokom vežbe Zilzal-II nisu objavljena. Kako navodi Kas, uobičajena ograničenja na ovakvim vežbama uključuju zahteve da se borba vodi isključivo unutar vizuelnog dometa, unapred definisane početne pozicije, kao i ograničenja u pogledu naoružanja ili taktika koje svaka strana sme da koristi.

Ako su vazdušni okršaji tokom vežbe Zilzal-II bili organizovani tako da se fokusiraju na blisku manevarsku borbu, a ne na raketne duele na velikim udaljenostima, Typhoon nije mogao da iskoristi svoje najvažnije prednosti. U tom slučaju, rezultat 9:0 podjednako bi odražavao način na koji je vežba bila osmišljena kao i stvarne sposobnosti samih aviona.