Stambeni krediti će poskupeti

Najviše će biti pogođena preduzeća koja svoj razvoj i ekspanziju baziraju na velikim kreditnim zaduženjima, pošto će biti ograničeni ti izvori kreditiranja, a biće i skuplji. Trend viših kamata očekuje se i kod stambenih kredita, dok se za ostale vrste zajmova za sada to ne očekuje.

Procene su da će se kamatne stope neznatno povećavati, i to za stambene kredite koji se vezuju za kretanje euribora i libora, kamata na međubankarskom tržištu novca na kojem se banke zadužuju.

Ove kamate poslednjih meseci imaju trend rasta. Tako je 27. juna šestomesečni euribor iznosio 5,13 odsto, 29. septembra bio je 5,32 odsto, a juče 5,419 odsto. Za razliku od euribora, šestomesečni libor na švajcarske franke ima mnogo blaži rast. Za tri meseca od 28. juna do 28. septembra porastao je sa 2,97 odsto na tri odsto.

„Građani nemaju razloga za strah da će njihove rate za stambene kredite porasti duplo, ali je činjenica da će blago porasti. Naša banka nije korigovala kamatne stope na stambene kredite i za sada ne očekujemo da će se to desiti“, kaže Slavko Carić, potpredsednik Izvršnog odbora „Erste banke“.

Efekte globalne finansijske krize u Srbiji, po mišljenju Vladimira Čupića, predsednika Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“, najpre će osetiti privreda, jer će kreditiranje biti skuplje i u manjem obimu.

„Kada je reč o stambenim kreditima, neke banke će sigurno korigovati cenu naviše, dok neke to neće činiti. Ne verujem da će doći do drastičnijih poremećaja, jer ovde konkurencija u bankarskom sektoru ipak čini svoje. Banke će nastojati da optimiziraju svoje plasmane i to više u dinarske kredite, što je dobro. Realno je očekivati da će kamatne stope za dinarska zaduženja ići nadole, a za ona u evrima naviše - kaže Čupić.

Usklađivanje kamatnih stopa na stambene kredite od banke do banke se razlikuje. Neke to čine dva puta godišnje, neke tromesečno, a pojedine svakog meseca. „Sosijete ženeral Srbija kamatnu stopu na stambene kredite sa promenljivom kamatom jednom mesečno usklađuje sa vrednošću šestomesečnog euribora. Na taj način, rast euribora, poput ovog u nekoliko proteklih meseci, na rate kredita građana odražava se postepeno, iz meseca u mesec, i nema naglih, velikih povećanja mesečnih zaduženja. S druge strane, ukoliko dođe do kretanja euribora u suprotnom pravcu, građani to osećaju već prilikom plaćanja prve naredne rate“, ukazuje Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora te banke.

Sa stanovišta likvidnosti, bankarski sistem u Srbiji je prilično bezbedan, i s te strane nije realno očekivati slične situacije kao u svetu, ali će kamatne stope sigurno biti pod uticajem, rekao je predsednik Izvršnog odbora "Alfa banke" Panajotis Vlasiadis.

On je ocenio da će se "delikatna situacija na svetskom tržištu, koja će potrajati mesecima", ipak preneti i na lokalni bankarski sistem, jer "Srbija nije ostrvo izolovano od ostatka sveta".

Banke u Srbiji, kao i sve banke u svetu, moraće da prate zahtev svetskog finansijskog tržišta i da reaguju u skladu sa njima, ukazao je Vlasiadis i dodao da je malo verovatno da u situaciji kada cena kapitala na globalnom nivou raste, kamatne stope u Srbiji, koja je deo svetskog finansijskog sistema, još dugo ostanu na istom nivou.

Vlasiadis je podsetio da su sve banke koje posluju na srpskom tržištu veoma dobro kapitalizovane, (veliki procenat kapitala u odnosu na kredite i obaveze prema klijentima), i celokupni sistem je veoma likvidan.

Prema njegovim rečima, stav koji je Narodna banka Srbije zauzela u proteklih nekoliko godina kroz monetarnu politiku koju sprovodi, veoma je koristio stvaranju "visoke likvidnosti".

Komercijalna banka: Kamate ostaju iste

Izvršni direktor marketinga Komercijalne banke Goran Milićević kaže da je ta banka smanjila marže i povećala kamate na štednju, posebno na oročene uloge i tako omogućila da kamate na kredite ostanu nepromenjene.

„Moram da priznam da nikada do sada nismo posezali a i ne planiramo u buduće za takvim merama. Dakle, mi smo smanjli našu maržu, podigli smo pasivne kamate, štediše naše od 1. oktobra imaju nešto podigunute kamate, a mi smo zahvaljujući tome zadržali kamatne stope na nivou na koje su bile i do sada“, navodi Milićević.

On objašnjava da je to stvar poslovne politike i da se često spekuliše sa međunarodnom krizom i taj argument zloupotrebljava za podizanje kamatnih stopa.

„Naravno, ne može se odreći da će se stanje na tržištu kapitala tako odvijati da dođe do povećanja cene kapitala, ali mislim da to ni u kom slučaju neće biti u meri u kojoj se danas govori i u kojoj se podgrejava atmosfera koja nije konstruktivna“, ističe Milićević.