Srbija treća ekonomija u tranziciji po prilivu SDI u 2020.

To je za preko 50 odsto više od ukupnih stranih direktnih ulaganja u jugoistočnoj Evropi u godini pandemije kovida 19, koja su dostigla 6,11 milijardi dolara, prema današnjem izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD).

Prema dokumentu UNCTAD-a, Srbija zauzima treće mesto među ekonomijama u tranziciji po prilivu SDI u prošloj godini, a ispred nje su Rusija sa iznosom od 9,7 milijardi dolara i Kazahstan sa 3,9 milijarde dolara.

Globalni tokovi SDI su lani opali za 35 procenata, pri čemu su ova ulaganja, kako piše u „Izveštaju o svetskim investicijama za 2021. godinu" tela UN za trgovinu i razvoj sa sedištem u Ženevi, pala na 998,9 milijardi dolara sa 1,5 biliona dolara prethodne godine, usled globalne zdravstvene krize i mera zatvaranja ekonomija širom sveta.

Ulaganja u razvijene privrede su pala za 58 odsto na 312 milijardi dolara.

U SAD su strane direktne investicije pale za 40 procenata, ali je ova zemlja uprkos tome ponovo privukla najveći iznos od ukupno 156,32 milijarde dolara, u Evropi je zabeležen pad od čak 80 posto, na 72,5 milijardi dolara, u Rusiji pad iznosi 59,8 posto, a u Srbiji 19 procenata.

Tokovi SDI ka ekonomijama u razvoju u Aziji bili su otporniji, a Kina je čak zabeležila rast priliva stranih ulaganja za 6,0 procenata, na 149 milijardi dolara.

U poglavlju posvećenom Srbiji, UNCTAD navodi da je kriza zbog kovida 19 posebno uticala na reinvestiranje dobiti, te da su se mere zatvaranja odrazile na izvozno orijentisane aktivnosti, jer su problemi u globalnom lancu vrednosti (GVC), čiji su sastavni deo postala srpska preduzeća, doveli do poremećaja u proizvodnji.

"Proizvodnja je bila sektor koji je najviše pogođen padom SDI, uključujući industriju mašina i opreme, metalurgiju i industriju gume i plastike. Uprkos poremećajima u trgovini i GVC, automobilska industrija je i dalje registrovala izvesnu ekspanziju, poput fabrike Magna Siting i kompanije Koper tajer i raber (Cooper Tire & Rubber, iz SAD).

Dodaje se da je u sektoru usluga pad SDI takođe uticao je na širok spektar aktivnosti.

U izveštaju se navodi da je Razvojna agencija Srbije (RAS), koja, kako se ističe, podjednako promoviše domaće i strane investicije, iskoristila svoje podsticaje i programe promocije kao odgovor na pandemiju.

U okviru programa RAS-a za sufinansiranje investicionih projekata, tokom 2020. godine je potpisano 20 ugovora sa kompanijama koje planiraju da ulože oko 1,4 milijarde dolara i stvore blizu 5.000 radnih mesta, konstatuje UNCTAD.

Takođe su, nastavlja ovo telo UN, uvedeni novi alati za očuvanje atraktivnosti slobodnih ekonomskih zona, uključujući mere zdravstvene zaštite, smanjenje zakupnina i prelazak na transakcije i sastanke na mreži što je više moguće.

Pandemija je takođe delovala kao katalizator za ubrzanje Programa za razvoj mreže dobavljača, započetog 2019. godine, koji je namenjen poboljšanju dobrobiti za SDI.

Iako u fokusu unapređenja investicija ostaju kapitalno intenzivni projekti, posebno u automobilskom klasteru, u Srbiji je primetan pomak sa aktivnosti sa nižom dodatom vrednošću na projekte koji se odnose na inovacije, segmente visoke tehnologije (haj-tek), digitalizaciju i istraživanje i razvoj, zaključuje se u izveštaju UNCTAD-a.

UNCTAD očekuje da će u tekućoj godini, lanjski pad globalnih SDI biti delimično nadoknađen, pri čemu predviđa porast od 10 do 15 posto, ali upozorava da će strana ulaganja i dalje ostati za 25 procenata manja u odnosu na nivo iz 2019.

Od zemalja na regionu, strana direktna ulaganja u Hrvatskoj su dostigla prošle godine 1,3 milijarde dolara, u Albaniji 1,1 milijardu, u Sloveniji i Cnoj Gori po 529 miliona dolara, u Bosni i Hercegovini 371 milion, a u Severnoj Makedoniji 274 miliona dolara.

Ukupna strana direktna ulaganja u ekonomijama u tranziciji iznosila su samo 24,16 milijardi dolara.