Svi smo bogatiji za po 500 evra?

Može odmah i da nagovesti da na kraju ove godine očekuje još dvestotinak, i to po kursu od 106 dinara.

Srpski BDP po glavi stanovnika porastao je za godinu dana sa 3.981 na 4.543 evra, što u praksi znači da je domaća ekonomija trebalo da na kraju prošle godine bude moćnija i produktivnija toliko da svaki stanovnik bude bogatiji za tačno 562 evra. Iako ceo svet muči kriza, naša vlada računa da će ove godine BDP po glavi stanovnika, odnosno naš standard nastaviti da raste, pa će svakome novčanik biti deblji za još 174 evra.

Čitajući statistiku Ministarstva finansija, ispada da smo u kriznim godinama sve bogatiji i bogatiji - od kraja 2009. do kraja ove godine za 770 evra. Najzanimljivije od svega je da iako iz godine u godinu dinar slabi prema evru, Ministarstvo finansija je, suprotno logici i matematici, sračunalo da se više evra može kupiti po kursu od 106 dinara nego po kursu od 102 dinara za evro.

Podatak na koji u svojim kalkulacijama računa Vlada, da će prosečna vrednost evra tokom ove godine biti 106 dinara, ubedljivo je najsedativniji za dužnike ovih dana kad dinar svakodnevno obara rekorde prema jedinstvenoj valuti.

Svi ti parametri, procene kursa i rast BDP-a služe državi da planira svoje glavne finansije. Ministarstvo finansija računa da će nam BDP ove godine porasti za 1,5 odsto, na 33,49 milijardi evra, pa ispada da je javni dug u januaru ispod zakonske granice i iznosi 43,2 odsto BDP-a.

I ništa se u takvim optimističnim procenama Vlade nije promenilo čak ni nakon odlaska MMF-a koji je zajedno sa NBS procenio da nam ove godine i neće ići tako dobro, pre svega zbog krize u zoni evra gde su glavni trgovinski partneri domaće privrede. Procena je da će privredni rast biti svega pola procenta, što bitno sužava prostor državi.

Iako je i sam premijer Mirko Cvetković nedavno kazao da je misija iz Vašingtona otišla iz Srbije tražeći rebalans budžeta zbog nižeg privrednog rasta koji se očekuje ove godine, ministarstvo na čijem je čelu ostaje pri mnogo optimističnijoj proceni. Privredi će biti teško da se uklopi u lepe državne želje, pa će realnost sasvim izvesno ugroziti "makroekonomsku stabilnost zemlje“. Kako navodi Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, ovo će biti vrlo teška godina.

"Ako posmatramo poslednji kvartal 2011. i prva dva meseca ove godine, teško da će biti tolikog rasta koji predviđa Ministarstvo finansija", kaže Bugarin.

"Ako već dinar treba da slabi u odnosu na evro jer to pomaže izvozu, onda neka slabi u godini kad ne treba da se vrati ovoliko indeksiranih kredita", kaže Bugarin.

Ana Jolović, ekonomista Centra za slobodno tržište, kaže da ako je namera države da fingira veći privredni rast, to može biti samo kratkoročni mehanizam da se zakrpi problem. "Manipulisanje brojevima nema mnogo smisla jer investitori ne veruju da iza takvih brojki stoji jaka ekonomija", kaže Jolović.

Ona kaže da ćemo se ove godine suočiti sa krizom i sa statistikom i bez nje. "Efikasan sistem pravosuđa, moderno obrazovanje, brža administracija preduslovi su za stvarno jaku privredu", kaže Jolović i dodaje da će tek u takvim uslovima, građani Srbije biće stvarno bogatiji za jednu ljubičastu novčanicu evropske valute.