Država garantuje kredite preduzeća

Bužetom za 2010. predviđeno je da će država biti žirant za pozajmice vredne 210 milijardi dinara. Garancije same po sebi ne bi bile problem, kada bi preduzeća stranim bankama redovno plaćala svoje obaveze.

Kada pominjemo javna preduzeća građane u Srbiji najviše brine koliko novca se za te kompanije izdvaja direktno iz budžeta. Malo se međutim govori o milionskim iznosima kreditima koje te firme uzimaju iz inostranstva, a čije vraćanje, novcem poreskih obveznika garantuje država.

U slučaju Železnica Srbije bespovratna pomoć u vidu subvencija iznosiće ove godine 12,4 milijarde dinara. Ta cifra i nije tako velika ako se ima u vidu da će država ovom preduzeću dati garancije i za kredite stranih finansijskih institucija u osam puta većem iznosu. Železnice Srbije naime planiraju da ove godine od stranih kreditora pozajme 100 milijardi dinara.

Prošla, 2009. godina je šesta za redom u kojoj je Železnica zabeležila gubitke. Postavlja se pitanje kada će ta kompanija vratiti pozajmice. Generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković kaže da to preduzeće i ne namerava da vraća kredite, jer njih preuzima država.

“Ovi krediti o kojima govorimo, za koje država garantuje vraćaju se na teret budžeta Srbije. Železnice nemogu iz sopstvenih prihoda da servisiraju prispele anuitete za vraćanje ovih kredita. Mi jednim delom vraćamo kredite prema železničkoj evropskoj banci Eurofimi od kojih kada uzimamo kredite nabavljamo nova vozna sredstva ali država Srbija, koja inače daje subvencije za potrebe železnice preuzima vraćanje međunarodnih kredita”, objašnjava Marković.

On napominje i da je to praksa svuda u svetu i da ni jedna železnica ne finansira razvoj infrastrukture iz sopstvenih sredstava.

Pregledom završnog računa za 2008. godinu Državna revizorska institucija ustanovila je da osim železnica, i krediti Puteva Srbije padaju na teret poreskih obveznika. Garantovane pozajmice za ova dva preduzeća koje su sa kamatama plaćene stranim kreditorima, samo u 2008. iznosile su 4,5 milijardi dinara.

Predsednik državne revizorske institucije Radoslav Sretenović kaže da nalog za refundiranje tih sredstava ministarstvo finansija nikada nije ispostavilo. “Smatramo da će, nakon ove kontrole, Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za trezor, preduzeti odgovarajuće mere i ispostaviti regresne zahteve kako bi se od ovih dužnika povratio iznos na žiro račun budžeta Republike Srbije”, navodi Sretenović.

U preduzeću Putevi Srbije koje je protekle dve godine dobilo garancije na kredite u vrednosti od 26,5 milijardi dinara, kažu da je država preuzela vraćanje tih zajmova jer su i dugovi države prema toj kompaniji visoki.

Kako B92 saznaje Ministarstvu finansija priprema izmenu Zakona o javnom dugu. Branislav Tončić, direktor Uprave za javni dug kaže da će tim zakonom biti jasno definisano da korisnik koji ne plaća svoje obaveze po garanciji od države neće moći da dobije sledeću garanciju.

“Na taj način ćemo jasno stimulisati korisnike da čak i koliko ne plate po kreditu bar refundiraju sredstva plaćena po garanciji jer sledeću garanciju neće moći dobiti”, kaže on.

Izmenom zakona o Javnom dugu biće predviđeno i da se za svaki kredit pri ministarstvu finansija formira kancelarija za praćenje projekata. Tako se, kažu u ministarstvu, više neće dešavati da povučena sredstva budu nenamenski potrošena, a potom dugovi budu plaćeni novcem iz budžeta.