Sportski kamp za decu iz regiona i dijaspore u Beogradu

Mladenović je podsetio da su u poslednjih mesec i po dana u više navrata u posetu Beogradu stizala deca iz različitih delova regiona.

"Uglavnom su u pitanju bila deca srpskog porekla, a sada imamo jednu specifičnu posetu, multidisciplinarni sportski kamp sportskog udruženja 'Sport stars'. Prošle godine kamp je okupio decu sa Kosova i Metohije, dok je ove godine to prošireno pa su tu i deca iz dijaspore, ali i regiona. Tu su deca iz Italije, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Švedske...Takođe, tu je oko 70 dečaka i devojčica iz Republike Srpske, kao i mališani iz Crne Gore i Albanije. Obišao sam kamp i družio se sa našim gostima, a zanimljivo je da su deca iz Albanije srpskog porekla, ali imaju albanska imena, budući da je komunistički režim u Albaniji u prošlosti na silu menjao imena i prezimena. Oni sebe smatraju Srbima i oduševljeni su Beogradom", rekao je Mladenović na TV kanalu Vesti.

Prema njegovim rečima, multidisciplinarni kamp "pokriva" pet sportova, a deca su smeštena u Dom učenika "Patrijarh Pavle".

"Promoteri kampa su naši slavni sportisti, sada treneri – Nenad Peruničić, Željko Tanasković, Bogdan Obradović, Milorad Kosanović i Milan Gurović. Deca će biti u Beogradu 10 dana i besplatno trenirati, a ukupno je ih je oko 250. Potrudićemo se da tokom nedelje obiđu sve važnije znamenitosti u Beogradu, poput Kalemegdana, spomenika Stefanu Nemanji i Hrama Svetog Save, a biće u prilici da vide stadione Partizana i Crvene zvezde, kao i Zoološki vrt, uz prijem u Starom dvoru. Želimo da malo bolje nauče srpski jezik, upoznaju se sa Beogradom, istorijom Srbije i našeg grada. Mislim da sportski savezi takođe imaju priliku da uo če neko talentovano dete koje im je 'promaklo' jer često viđamo decu srpskog porekla koja igraju za druge nacionalne timove. Imali smo tokom leta već nekoliko poseta dece iz Republike Srpske i sa Kosova i to je jedno veliko bogatstvo jer nam je puno srce kada uživaju u glavnom gradu Srbije", dodao je Mladenović.

Pomoćnik gradonačelnika je govorio i o naporima Grada Beograda koji se tiču sprečavanja poplava i svih negativnih posledica prirodnih nepogoda.

"Problem sa poplavama je bio najvidljiviji 2014. godine i nakon toga smo započeli niz važnih projekata čiji je prevashodni cilj smanjenje rizika i pravovremeno obaveštavanje kako bi se sačuvali životi, ali i sprečila materijalna šteta. Videli smo po poslednjim primerima iz Zapadne Evrope da se priroda ponekad ne može zaustaviti. Kada imamo ogromnu količinu padavina na malom prostoru, teško da može da postoji sistem koji može da primi pet ili deset puta veću količinu vode od one za koju je projektovan. Projekat rane najave na vodotokovima drugog reda je veoma važan. Beograd ima 192 takva vodotoka i to su uglavnom potočići i rečice koje izgledaju prilično bezopasno, ali kada se dogode velike padavine dođe do ozbiljnih problema. Ovim projektom ćemo pokušati da budemo daleko spremniji za takve situacije. Kažem 'pokušamo' jer ne postoje idealni uslovi u kojem prirodne nepogode mogu da se u potpunosti zaustave", istakao je Mladenović.

Kako je rekao, kada imamo uređaje poput hidroloških stanica možemo na vreme da imamo informacije o naglom porastu vodostaja u manjim vodotokovima i tada je situacija mnogo bolja.

"Kao lokalna samouprava koja je nadležna za vodotokove drugog reda, postavićemo 20 hidroloških stanica na 65 slivova i uglavnom smo izabraili vodotokove koji su pravili najveće probleme 2014. godine. Imali smo velike probleme u prošlosti u Lazarevcu, Obrenovcu, Grockoj, delovima Čukarice....Osim 20 hidroloških stanica biće postavljeno i 40 kišomera, što je izuzetno značajno. Republički hidrometeorološki zavod će prikupljati i obrađivati podatke i davati dalje instrukcije Gradskom štabu za vanredne situacije kako bismo pravovremeno reagovali. To znači da ćemo po potrebi evakuisati ljude, ali i pokušati da spasimo materijalna dobra ukoliko bude moguće. Nastavićemo sa ovom instalacijom i narednih godina i verujem da ćemo za dve do tri godine imati „pokriven“ čitav grad hidrološkim stanicama. Sve to ne znači da ćemo moći da zaustavimo bujične vodotokove, ali su bitne akumulacione brane, a prema studiji Instituta „Jaroslav Černi“ našem gradu je potrebno osam takvih brana. Te male ustave usporavaju bujične vodotokove i ne dozvoljavaju nagli protok vode. Završili smo projekat za Resnik, a ove godine će početi projektovanje za Baričku reku. Sledeće godine bi trebalo da počnemo rad na dve brane i nadam se da ćemo u narednom periodu imati šest do osam ustava kojima ćemo rizik smanjiti na najmanju moguću meru", dodao je Mladenović.

On je istakao da Beograd ima mrežu slivnika i kišne kanalizacije koja je predviđena za određenu količinu padavina.

"Ne možemo, kao ni niko u svetu, da izgradimo potpuno novu kišnu kanalizaciju, to nije realno ni moguće. Ipak, boljim održavanjem i čišćenjem, što radimo tokom poslednjih godina, svešćemo rizik na mnogo manju meru. Ipak i dalje postoje kritične tačke koje prave probleme prilikom velike količine padavina. Imali smo situaciju pre dve godine u Borči, kada smo odmah posle poplava očistili više stotina kilometara kanala, ali je problem što je čitav taj prostor ispod nivoa Dunava. Ta kanalska mreža je građena pre svega zbog poljoprivrede, ali je izgradnja velikog broja stambenih jedinica dovela do problema oticanja vode. Drugi deo problema je kanalizacija, gde smo uradili nekoliko važnih koraka, poput obezbeđivanja kredita Evropske investicione banke. Projektovanje je u toku, a radovi su na nekim delovima već počeli na levoj obali Dunava. Za godinu ili dve bićemo u situaciji da će veći deo tog područja biti 'pokriven' kanalizacionom mrežom, uz potpuno čistu kanalsku mrežu. Situacija je mnogo bolja nego što je bila, ali moramo da nastavimo da radimo. Primeri iz Nemačke, Belgije i Holandije pokazuju obziljnost situacije. Materijalna šteta se uvek može nadoknaditi, ali ljudski životi ne. Izgradnju kanalizacije mora da prati i pravljenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a imamo Veliko selo kao ključnu tačku, gde će postrojenje za tu namenu 'pokrivati' više od milion stanovnika. U planu je izgradnja još četiri do pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, bez čega izgradnja sekundarne mreže nema mnogo smisla. Trenutno se na više od 150 mesta kanalizacija ispušta direktno u Dunav i Savu i to je veliki problem. Započeli smo rad na rešavanju tog problema, ali taj proces ne može da bude završen za godinu ili dve", rekao je Mladenović.

Govoreći o protestima na Karaburmi, gde su građani izrazili nezadovoljstzvo reakcijom nadležnih sudskih organa nakon saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo devetogodišnji dečak, Mladenović je istakao da razume gnev građana, kao i da je nepravda veoma brzo ispravljena, prenosi Beoinfo. Jedna od tema bilo je i urušavanje zgrade u Vidovdanskoj ulici.

"Grad Beograd nije odgovoran za nedavno urušavanje zgrade na Vračaru. Prihvatili smo objektivnu društvenu odgovornost i nismo te ljude ostavili bez pomoći. Imamo primer neodgovornog investitora i lošeg izvođača radova, a sve ukazuje da je neko radio u potpunosti mimo pravila. Došlo je do krupnih propusta i odgovornost se mora utvrditi do detalja. Grad je omogućio ovim ljudima da mogu da nastave da žive koliko toliko normalno. Uspeli smo da postignemo dogovor sa građanima i nadam se da će se oni što pre ponovo naći u svojim domovima, kada zgrada bude ponovo izgrađena. To je velika opomena za sve nas jer na mnogim mestima imamo gradilišta. Podržavamo razvoj građevinske industrije jer to predstavlja razvoj grada, ali zakon mora da se poštuje, kao i propisi koji se tiču bezbednosti. Imamo veliki broj investitora koji očigledno ne zaslužuju mogućnost da grade. Svako bi mogao da bude investitor, ali ne i izvođač radova. Mora da postoji stručni nadzor, mora da postoji licenca, ali i da se poštuju pravila", zaključio je Mladenović.