Sergej Polunjin: "Neobično mi je da ulazim u uloge gde tumačim neke druge ljude''

Rudolf Nurejev me inspirisao da osnujem fondaciju, kazao je za Tanjug baletski umetnik Sergej Polunjin iz Ukrajine, koji će večeras na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu predstaviti Donatorsko gala veče fondacije koja nosi njegovo ime, za stipendiranje mladih baletskih igrača.

Ovaj humanitarni umetnički događaj organizuje se povodom prikupljanja sredstava kojima će Fondacija stipendirati mlade nade iz sveta baleta i modernog plesa.

Fondacija Sergej Polunjin postoji dve godine i posvetila se negovanju mladih talenata, njihovom razvoju i na taj način želi da podrži i doprinese razvoj baletske umetnosti.

Razvojni put ovog svestranog stvaraoca krenuo je već sa sa 13 godina kada je upisao Kraljevsku baletsku školu u Engleskoj, i to kao stipendista Fondacije Rudolfa Nurejeva, takođe velikog baletskog umetnika.

"Rudolf Nurejev me inspirisao da osnujem fondaciju. Fondacija 'Rudolf Nurejev' mi je pomogla u odlučujućem momentu. Shvatio sam koliko je izuzetno važno da se pomaže mladima u ranom dobu, a ja sam veoma srećan i ispunjen što mogu da svoje znanje prenesem na druge", otkrio je Polunjin, i dodao da i sam sponzoriše decu koja imaju naklonost prema plesu, baletu.

Sa slavnim baletanom i glumcem večeras će nastupiti solisti Baleta Narodnog pozorišta Dejan Kolarov i Tatjana Tatić u kolažnom sadržajnom programu, a Polunjin najavljuje da će on sam izvesti veoma poznato delo "Take Me to the Church", po kome se on i proslavio.

Osim toga, mlade nade koje su dobile stipendiju Fondacije izvešće svoje plesne komade, a žao mu je što nisu mogli svi planirani da dođu, jer deci iz Nemačke nije bilo dozvoljeno da u ovoj situaciji pandemije putuju.

"Fondacija u suštini ne podržava isključivo decu sa stipendijama, već balet i umetnost uopšte, a Srbija je svakako važan deo ove priče", naglasio je umetnik.

Polunjin je inače uveliko postao glumac, i to u holivudskim filmovima, sa zvezdama A kategorije, kao što je "Crveni vrabac" sa Dženifer Lorens, "Ubistvo u Orijent ekspresu" Keneta Brane sa plejadom slavnih imena (Mišel Fajfer, Penelope Kruz, Džoni Dep), kao i dečji spektakl "Krcko Oraščić" sa Morganom Frimenom.

Ranije je tim povodom izjavio kako može jedan dan da bude baletan, sledeći trenutak glumac, a onda odmah nakon toga i foto-model.

Na pitanje kako uspeva da na toliko strana gradi karijeru, i još da ima energije i vremena da osnuje svoju Fondaciju, Polunjin odgovara da mu upravo više tih različitih angažmana dozvoljava da upoznaje sve te umetnosti i njihove prednosti.

"Modna industrija mi tu pomaže, kao i filmska režija, koreografija, ples, jednostavno moram biti svuda pomalo prisutan ne bih li istražio sve te mogućnosti koje pružaju te veštine. Te prilike mi pružaju platformu da postojim i trajem na sceni", jasan je Polunjin.

"Veoma sam radoznao, volim da se razvijam kao umetnik i kao čovek, jer kao plesač, veoma se komotno osećam u tom svetu, to svakako najbolje poznajem, a da bih napredovao, moram imati izazove, kao što je gluma, dakle nešto novo, a opet tu je i posao foto-modela, koji radim već godinama."

Polunjin ipak ističe da mu je sada Fondacija najvažnija, svakako prioritet među svim poslovima koje trenutno ima, i u vezi nje se oseća uvek uzbuđeno što pomaže mladima u karijeri.

Takođe, Polunjin se proslavio poznatim dokumentarnim filmom “Plesač” (The Dancer) koji je prikazao njegov život i ogroman napor kroz koji prolazi u karijeri ne bi li bio broj jedan u tom svetu, dok je ove godine u planu i predstavljanje drugačijeg dokumentarca “Sergei: Unplugged Cinema”.

Ono što je zanimljivo jeste da je gost Beograda igrao i u biografskom filmu “Bela vrana”, snimanom velikim delom u Beogradu, koji upravo govori o baletanu Nurejevu i njegovoj ne baš srećnoj sudbini.

On nije tumačio velikog plesača, tu ulogu je imao takođe baletan Oleg Ivenko, ali mu je velika čast što je bio deo ove filmske priče, u režiji Ralfa Fajnsa.

"Neobično mi je da ulazim u uloge gde tumačim neke druge ljude, jer zapravo tada kao da preuzimate njihove emocije, a to onda nije uvek lako, ali je veoma zanimljivo.”

Na pitanje kako se oseća u Holivudu, gde je odigrao već zapažene uloge, Polunjin skromno kaže da je ulazak u taj svet američkih filmova za njega kao dobitak na lutriji.

"U Holivudu je svaki dan drugačiji, svako snimanje filma je nešto novo, i to mi je posebno uzbudljivo, jer tamo je sve ogromno, kao da ste u nekom drugom vremenu, univerzumu, koji vam zaokupira mozak. To je jedno izuzetno novo iskustvo, za mene još veliko iznenađenje”, priznaje nadahnuto Polunjin.