Prvi džentlmen rokenrola Davorin Popović: "Šta bi bilo sa Sarajevom da sam ja otišao?"

Davorin Popović čak i vremensku prognozu da je otpevao, to bi bila poezija. On je među prvima pevao rokenrol na maternjem jeziku, o njemu su rok kritičari kratko govorili "u glasu je imao ono nešto, što Pevače razlikuje od pevača".

Sanja ĆulibrkIzvor: B92
Podeli
Foto: Depositphotos /  cookelma
Foto: Depositphotos / cookelma

Veliki čovek i pevač Davorin Popović, frontmen legendarne sarajevske grupe Indeksi rođen je 23. septembra 1946. godine.

Njegovo ime samo po sebi zvuči kao poezija, jer je tako živeo i pevao. Te sada davne 1976. godine, na jednom od koncerata bina je bila prepuna cveća, Popović je za Yugopapir govorio da su ljudi dali novac da dožive nešto što je nezaboravno, da je cveće simbol ljubavi i sve je to dovoljan povod da se pesma i cveće objedini.

''Pevao sam o ljubavi, a zar cvet nije simbol tog čovekovog bogatstva? Da, ljubav je bogatstvo...''

Pevao je velike festivalske pesme i čist rokenrol. Davorin je snimio i tri solo ploče. Ostavili su iza sebe mnogo divnih pesmama po kojima su se prepoznavale generacije i sabirale ljubavi. "Nisu imali nijednu ironičnu pesmu. Bili su preveliki za ironiju", piše Vreme.

Kroz muziku i putovanja upoznao je dosta ljudi pa je tako sticao kroz život širok krug prijatelja. Bio je neposredan pa se prepričala i situacija kada je Zdravko Čolić diplomirao na Ekonomskom fakultetu i ispred kabineta ga je čekalo dosta njegove publike sa cvećem, pićem i poklonima, a onda se odnekud pojavio Davorin i doneo mu komad hleba. Odmah je Čola shvatio šta je tim gestom hteo da kaže pa je Davorin dodao "Glas može da te izda, a zvanje nikada".

Studirao je na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, a od rane mladosti bavio se rukometom i košarkom. U košarci je važio za jednog od najvećih talenata koje je Sarajevo u to vreme imalo. Odigrao je preko 500 utakmica, a 1968. godine prestao je da se bavi sportom.

Novinar Petar Luković opisao je svojevremeno situaciju koju je doživeo na nastupu Indeksa u Londonu. Na koncertu, jedna Engleskinja koja je stajala odmah do Lukovića, okrenula se i rekla mu:

"Da su ovi momci rođeni u Londonu, bili bi veći od Bitlsa!" Luković joj je odgovorio: "Gospođo, ovi momci su u Sarajevu puno veći od Bitlsa". Indeksi su u Sarajevu bili veći od Bitlsa, a "Pjevač", kako su Davorina zvali, bio je veći od Lenona. Neposredno pred početak rata u Bosni, rečeno mu je da napusti svoj rodni grad, da beži, a Pjevač bi kasnije komentarisao tu situaciju rečima: "Ja sam ostao. Pa gde ću bežati? Šta bi bilo sa Sarajevom da sam ja otišao?"

Tokom rata u Bosni i Hercegovini Indeksi su snimili pesmu "Ulica prkosa". Bend je prestao da svira i snima, a 1995. godine u izmenjenom sastavu su ponovo počeli da sviraju. Bubnjar Peco Petej, basista Davor Črnigoj i klavijaturista Sinan Alimanović pridružili su se Popoviću i Kovačeviću u posleratnim Indeksima.

Davorin Popović je 1995. godine predstavljao Bosnu i Hercegovinu na izboru za Pesmu Evrovizije. Pesma "21. vijek" osvojila je 19. mesto. Pre toga je za Evroviziju konkurisao 1967. godine s Indeksima.

''Davor je prvi džentlmen koga sam upoznao u rokenrolu! To nije samo njegov citat, već životni moto: Za doktora se uči, gospodin se rađa. Čovek po karakteru i spoljašnosti grešan, ali bez mana. Nije se ulizavao niti težio da se dopadne bogatima, a nikad nije prezirao sirotinju. Umeo da gubi bez kukanja i dobija bez oholosti. Učtiv prema ženama, pažljiv prema starijima a nežan prema deci. Previše ponosit da bi lagao, suviše plemenit da bi se služio podvalama i svestan svoje vrednosti da bi je izdao. Galantno se služio dobrima koja mu je život udelio, umeo da čuva bližnje nikad ne zaboravljajući datu reč. Ključar stare škole. Pripadao je andrićevskom svetu, koji se autentičan rađa, posebno živi i ostavlja drugačiji trag. Iza Davorina osta beleg od ljudskog zlata'', napisao je svojevremeno Petar Peca Popović, rok kritičar za Blic.

Godine 2001. Davorin Popović nas je napustio da bi otišao u večnost, a jedno je sigurno, kao i u pesmi: "Ljubite" nas pesmama svojim i sad.

Piše: Sanja Ćulibrk

strana 1 od 46 idi na stranu