Žene kao nežne žrtve zavisnosti

Ne može se tačno izračunati broj alkoholičara u Srbiji, ali se procenjuje da oko 40,3 odsto stanovnika u našoj zemlji svakodnevno konzumira alkohol. Prema poslednjim istraživanjima, oko 70 odsto ukupnog stanovništva starijeg od 18 godina pije alkohol u skladu s društvenim normama, a tek povremeno se opija, dok problematični alkoholičari čine čak četvrtinu populacije. Nažalost, posledice koje izaziva alkoholizam u Srbiji još nisu detaljno istraživane.

Brže delovanje

Nekada se alkoholizam povezivao isključivo za muškarce. I, zaista, na osam pripadnika jačeg pola koji su imali problem s prekomernim uživanjem u alkoholu dolazila je tek jedna žena. Danas je ta razmera kod nas mnogo manja: jedna žena na trojicu muškaraca. Ali, situacija je, verovatno, i mnogo gora.Naime, brojni slučajevi ostaju neregistrovani jer osobe odbijaju i sebi i drugima da priznaju problem. Žene piju iz istih razloga kao i muškarci: jer su preopterećene, pod stresom su, u društvu, zbog zabave... Međutim, na njih alkohol mnogo snažnije deluje. Alkohol brže uništava jetru i srce žena nego muškaraca, čak i ako ga konzumiraju u manjim količinama. Jedan od razloga jeste taj što telo muškarca sadrži više vode pa zbog toga i lakše uklanja posledice alkohola. Takođe, pre ulaska u krvotok muškarca, neutrališe se oko 30 % alkohola, a kad su u pitanju žene, samo 15 %. Hormonske razlike između polova takođe igraju važnu ulogu, pa tako žene u predmenstrualnoj fazi ili one koje uzimaju kontraceptivne pilule brže apsorbuju alkohol. Žena, upozoravaju lekari, može da oboli od ciroze jetre nakon samo 12 godina redovnog konzumiranja alkohola, dok muškarcu treba čak osam godina više.

Nežniji pol brže počinje da pati od poremećaja koncentracije koji su povezani s prekomernom upotrebom alkohola, on remeti menstrualni ciklus, kao i seksualni život, a naučnici su nedavno otkrili i povezanost raka dojke i alkoholizma. Da li su potrebni bolji razlozi da idući put kažu „ne!“ onima koji se prečesto bude mamurni i s glavoboljom, kojima zbog alkoholizma trpi porodični i poslovni život i kojima se tresu ruke u apstinencijskoj krizi?

Teško je biti apstinent

Profesor psihologije Ljubica Uvodić - Vranić veliki deo svog profesionalnog rada posvetila je alkoholizmu. Organizovala je brojna stručna predavanja, ali – kako kaže – njena uloga prvenstveno je preventivna i edukativna. Cilj joj je da podstakne ljude na učenje kako da se nose sa stresom, anksioznošću, nesigurnošću i drugim problemima koji mogu da dovedu do alkoholizma ili drugih poteškoća, ali i da pokuša da dâ odgovor na pitanje: „A šta posle opijanja?“, odnosno: „Šta posle teške krize?“

Da li se može odrediti profil prosečne alkoholičarke na našim prostorima: stepen njenog obrazovanja, iz kakve porodice dolazi i slično?

U našem društvu postoji predrasuda da je alkoholičar nezaposlen čovek koji pije i leži u jarku. Međutim, stvarnost je drugačija: prosečan alkoholičar je oženjen (ili udata, ako je reč o ženi), ima dvoje dece i srednju školu. Nekada se na osam muškaraca od alkoholizma lečila jedna žena. Danas je razmera jedna žena prema tri muškarca. Kao što muškaraca alkoholičara najviše ima u dobi između 30 i 50 godina, tako je i broj alkoholičarki počeo da se povećava upravo u toj starosnoj grupi. U našem društvu je i sve više mladih ljudi alkoholičara.

Zašto je alkoholizam postao veliki društveni problem?

Kod nas postoji visok nivo tolerancije prema alkoholu; on je uvučen u sve pore društva; sve što se kod nas dogodi, mora da se „zalije“, pa je skoro nemoguće biti apstinent. U Srbiji svaka šesta osoba ima problema s konzumiranjem alkohola. Uzroci zavisnosti mogu biti psihološki i sociološki. S jedne strane društvo nas podstiče da pijemo i ono je takoreći jedna vrsta inicijacije: dete postaje odraslo kad popije. Postoje i dva važna psihološka činioca: alkohol je odličan anksiolitik i analgetik. Neverovatno je za šta je sve alkohol dobar, on je univerzalan lek u našem narodu. Ako vas boli želudac, mnogi će vam reći da popijete malo rakije, a svi znamo da postoje pravi, dobri lekovi za taj problem. Istina je da je alkohol svojevrstan lek protiv stresa. Ali, on sutra dovodi do novog stresa, pa se stvara zatvoreni krug. Na primer, danas je nekome potrebna mala količina da bi se osećao bolje, ali već sutra, kako bi se opustio, biće mu potrebno i malo više.

Da li ima razlike između muškog i ženskog alkoholizma?

Pre je postojala veća razlika, ali ona sve više nestaje. Nekada su alkoholičarke bile žene starije životne dobi, one koje su prestale da rade ili su ostale same. Takođe, bile su više „solo drinkeri“, pile su same, dok se danas takav obrazac ženskog ponašanja promenio.

Žene imaju slične navike konzumiranja alkohola kao i muškarci: one piju posle posla, u društvu prijateljica, zbog briga i stresa, zato što je to „simpatično“ ili društveno poželjno ponašanje, zbog veselja, uz jelo...

Žene brže postaju alkoholičari nego muškarci i manje im je potrebno da postignu pijano stanje, što je povezano s načinom razgradnje alkohola u ženskom organizmu. Na to kako i koliko brzo alkohol deluje na osobu koja pije utiču sledeći činioci: telesna težina, navika da se pije praznog stomaka ili uz jelo, iskustvo pijenja, stanje jetre i specifičnosti pojedinca, na primer: koliko dobro osoba podnosi alkohol. Ono što ženama ide u prilog, ali se i to pomalo menja, jeste činjenica da društvo još uvek prekomerno pijenje manje toleriše ženama nego muškarcima.

Kad možemo da kažemo da je osoba postala alkoholičar? Gde je granica između povremenog konzumiranja alkohola i alkoholizma?

Dijagnozu da je neko alkoholičar obično postavlja prvo njegova porodica, jer osoba u svom domu pokazuje niz poteškoća koje su vezane za opijanje: ne komunicira; kad komunicira, onda je agresivna; troši sve više novca; gubi vozačku dozvolu i druge stvari; postaje patološki ljubomorna; nije zainteresovana za porodični život; na svakoj proslavi prva se napije...

Kad neko postaje alkoholičar, ne možemo tačno da ocenimo, ali zna se da alkoholičar s vremenom postane prvo psihički zavisan, što znači da, kad god se pojavi neki problem, on mora da popije čašicu.Takođe, neki postanu i fizički zavisni jer ne mogu da započnu dan, ni ujutro da otvore oči, dok ne popiju neku čašicu. Postoji i treći oblik zavisnosti koji je nešto drugačiji i pomalo nas zbunjuje: reč je o dipsomanima. To su ljudi koji danima mogu da izdrže bez alkohola. Ali, kad počnu da piju, onda se napiju do kraja. Pa kad im neko prigovori da mnogo piju, oni imaju izgovor kako danima nisu okusili alkohol. Alkoholičar je osoba koja ne može psihički, vremenom ni fizički, da funkcioniše bez alkohola.

Da li može da se odredi dozvoljena količina alkohola koju osoba može da popije bez bojazni da tone u alkoholizam?

Teško je reći koja bi to količina bila, ali postoji Jelineckov grafikon koji slikovito objašnjava kako se postaje alkoholičar. Alkohol se na početku pije zbog društva, uz jelo, u svečanim trenucima.

S vremenom osoba počinje da pije sve više i više kako bi postigla isti efekat veselja. Onda (muškaraci sporije, a žene brže) dođu do jedne granice kad prilično dugo vremena piju istu količinu alkohola, da bi potom došli do razdoblja kad piju sve manje, ali – kako to mnogi vole da kažu – „brzo ih ulovi“. To znači da je osoba već u kritičnoj fazi.

Koliko je istine u tvrdnji da je alkoholizam nasledan?

Istina je da osobe kojima je neko u porodici već bio alkoholičar, imaju veće šanse da i sami posrnu. Ali, ima mnogo drugih, opasnijih razloga zašto neko povećava dozu alkohola. Nekim ljudima brže „pregori osigurač“ i imaju sklonost povećavanju doze i zavisnosti, a jedan od ključnih razloga jeste i taj što sredina u kojoj živimo ima visok nivo tolerancije prema alkoholu, čak je i nagovaralačka. U našem društvu onaj koji ne pije u najmanju ruku je čudak.

Koliko prosečno traje lečenje od alkoholizma?

Nema promene stava bez emocionalnog šoka, što znači da alkoholičar najčešće izgubi posao, ili mu, na primer, neko kaže da ga se stidi, ili pak završi u bolnici a da se i ne seća šta mu se dogodilo. Alkoholičari uglavnom smatraju da nemaju problem i da nisu zavisni, a 50 % uspeha u lečenju ima priznanje samom sebi: „Ja sam alkoholičar.“ Kad čovek stekne uvid u svoj problem, tada počinje njegovo lečenje. Osim motivacije, vrlo je važna i podrška porodice. Lečenje je vrlo individualno i zavisi od snage karaktera, pa se zato ne može odrediti nekakav optimalan vremenski rok, naročito ako znamo da je alkoholizam visokorecidivirajuća bolest, što znači da mnoge osobe koje su bile na lečenju vrlo često opet počnu da piju. Poznajem jednog čoveka koji je bio sedam puta na lečenju. Prvi put kad je išao na odvikavanje rekao je: „E, sad znam kako moram da pijem!“ Nije, dakle, ništa shvatio. Sedmi put je sebi priznao da više ne može tako, jedini način da se izleči jeste da zauvek kaže zbogom alkoholu. Nema načina da se posle lečenja pije malo.

Novi broj magazina LISA donosi:

Moda: Farmerke za svaki stas

Ljiljana Jakšić, Salveta u Kursadžijama, kaže da ume svemu da se raduje

Iskrena priča: Botoks magija - nova mladost u pedesetim

Inspiracija: Novinarke Marina Erdeljan i Aleksandra Gajić boravile sa učesnicima Survivora na Filipinima

Zdravlje: Promene koje su deo starenja

Dodatak - mini kuvarica: Zimske slatke čarolije