Hipohondrija se leči i lekovima?

Hipohondrija, koja se danas često naziva zdravstvenom anksioznošću, je mentalni poremećaj koji pojedincima može ozbiljno da oteža normalan život.

"Onima koji od toga pate termin hipohondar postao je, nažalost, pežorativna etiketa. Za takvu je etiketu najčešće dovoljno samo da se neko požali na bolest koja nije potvrđena lekarskim pregledom. Za kliničku dijagnozu zdravstvene anksioznosti potrebno je mnogo više, kaže Timo Slota, psiholog i psihoterapeut na univerzitetskoj klinici u Koelnu.

Dodaje da su to osobe koje se preterano opterećuju idejom da su teško bolesne.

"Najčešće umišljaju da se radi o bolesti koja može da bude fatalna u relativno kratkom roku", kaže Slota.

Oni često posećuju lekare, zabrinuti su, čitaju o svojoj navodnoj bolesti, pregledaju se i ispituju dok ne zaboli, neprestalno mjere pritisak ili visinu kiseonika u krvi.

"Povremena uznemirenost zbog navodnih simptoma bolesti ne predstavlja veći problem", objašnjava Slota.

Ponašanje postaje patološko ako takve osobe ništa ne može da razuveri u suprotno i to počne negativno da utiče na kvalitet njihovog svakodnevnog života. Lekar obično dijagnostikuje zdravstvenu anksioznost ako pacijentov strah o potencijalno teškoj bolesti traje šest meseci ili duže i nakon što testovi i pregledi pokažu da je zdrav. No takva osoba odbija da prihvati dijagnozu koja bi trebala da je oslobodi straha i traži dodatna medicinska ispitivanja.

Zbog čega se kod nekih razvije takvo stanje nije baš jasno.Postoji nekoliko teorija, glavnu ulogu bi mogli da imaju genetski faktori, kao i iskustvo teže bolesti u ranoj mladosti.

"Drugi faktor rizika je niz ozbiljnih bolesti u nečijoj porodici ili u društvenom krugu u kojem se kreću, kaže Slota.

Iako postoje specifični kriterijumi za dijagnozu zdravstvenih poteškoća, nije tako jednostavno da se i uspostavi.

"To je vrlo klizav teren. Mnogi ne žele da čuju da imaju mentalni poremećaj već insistiraju na fizičkoj bolesti, objašnjava Slota i dodaje da se "zdravstvena anksioznost ipak dobro leči."

Između dvie trećine i četiri petine "hipohondara" dobro reaguju na psihoterapiju, a ostalima, uz psihoterapiju pomažu i lekovi.

"Psihoterapija je bez sumnje stresan i dugotrajan proces, ali terapija lekovima deluje samo dok ih pacijent uzima, zbog čega treba da se kombinuje sa psihoterapijom i rezultati neće izostati", zaključio je Slota.