Zašto su teroristi ušli u Kumanovo?

Osim političkog obračuna na liniji vlast-opozicija, kumanovski dvodnevni rat policije sa teroristima ispisao je još nekoliko mogućih scenarija o pozadini ulaska militanata u Makedoniju.

Radmila Cenić, B92
Podeli

Grupa terorista, mahom sa Kosova, koja se sukobila sa makedonskom policijom 9. i 10. maja u naselju Divo u Kumanovu imala je za cilj da destabilizuje trenutnu vlast u Makedoniji, pisali su tamošnji mediji dok je obračun još trajao. Ubrzo se pojavila i teorija da je teroristički napad isplaniran kako bi se onesposobile dalje akcije makedonske opozicije, koja mesecima pokušava da sruši vlast. Teorijama o Kumanovu tu nije kraj...

Još jedno maslo opozicije

U žestokom okršaju u Kumanovu ubijeno je osam policajaca i, prema najnovijim informacijama, 10 albanskih militanata. 37 pripadnika policije je ranjeno, a uhapšeno je 30 pripadnika terorističke grupe među kojima je bilo i povređenih. Pet dana kasnije pojavila se informacija da makedonska policija traga za jednim odbeglim teroristom koji je učestvovao i u napadu na karaulu u selu Gošince.

Teroristički napad i potres koji bi mogao da izazove u državi odmah je okarakterisan kao jedan od poličkih udaraca opozicije, koja osim protestima i aferom sa nelegalnim prisluškivanjem građana, na sve načina pokušava da oslabi i smeni trenutnu vlast.

Makedoniju je pre upada terorista u Kumanovo uveliko tresla groznica protesta i takozvanih “medijskih bombi” opozicije.

Lider opozicione SDSM Zoran Zaev još je u februaru počeo javno da objavljuje nezakonito prisluškivane razgovore.

Za kompromitujuće prisluškivane razgovore makedonskih građana Zaev je naveo "da ih je dobio od patriota među makedonskim obaveštajcima", i da su upravo deo nelegalno prisluškivanih telefonskih razgovora više od 20.000 makedonskih građana koje je sprovela Uprava za bezbednost i kontraspijunažu.

Među “medijskim bombama” opozicije su i navodi Zaeva da je premijer Nikola Gruevski omogućio korpuciju u Upravi za bezbednost i kontrašpijunažu (UBK) od pola miliona evra.

Zaev je naveo da je direktor UBK-a Sašo Mijalkov, bliski rođak Gruevskog, "prilikom nabavke opreme za tajnu policiju tražio mito od pola miliona evra".

U Makedoniji su održavani i antivladini protesti u kojima su građani tražili odgovornost za prikrivanje ubistva mladića Martina Neškoskog na slavljeničkom mitingu VMRO-DPMNE pre dve godine u Skoplju. Njega je, kako je obelodanila opoziciona SDSM Zorana Zaeva, nasmrt pretukao policajac koji je te noći bio na dužnosti.

Teroristi pod dirigentskom palicom vlasti

Zbog svih navedenih muka koje opozicija zadaje makedonskoj vladi i zbog najavljenog velikog protesta protiv vlasti za 17. maj, upad terorista u Kumanovo tumačen je i kao pokušaj vlasti da skrene pažnju javnosti sa rušenja vlade i afera čiji su, navodno, glavni akteri visoki funkcioneri vladajućih partija na vodećim pozicijama u državnim institucijama.

Samo tri dana nakon kumanovske drame, ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska, ministar za transport i veze Mile Janasijeski i šef tajne službe Makedonije Sašo Mijalkov, koji je optužen u “medijskim bombama” opozicije podneli su ostavke.

Premijer Nikola Gruevski je samo nekoliko minuta po objavljivanju ostavki već imao pripremljena imena koja bi trebalo da zauzmu upražnjena mesta.

To je pojačalo sumnju da je vlast izrežirala dramu, te koristi trenutak da pod maskom dobrovoljnih ostavki promeni sporne ljude u vlasti.

Međutim, postavilo se pitanje, čemu ostavke nakon, kako je i sama vlast navela, uspešno obavljene akcije na suzbijanju terorističkog napada.

Ubrzo nakon rokada u državnom vrhu, oglasio se potpredsednik Evropskog parlamenta Aleksandar Graf Lamsdorf koji je pozvao premijera Gruevskog da podnese ostavku i time doprinese rešavanju krize.

“Gruevski mora da se povuče kao prepreka na putu za smanjenje međuetničkih tenzija koje su se ponovo razbuktale, kao i za nove izbore koji će se održati u odgovarajućim demokratskim uslovima”, naveo je Graf i dodao da se region “ponovo nalazi na rubi građanskog rata”.

U međuvremenu je osvanuo i video koji treba da pokaže kako lider opozicione SDSM Zoran Zaev traži mito u vrednosti od nekoliko stotina hiljada evra.

Ideja velike Albanije

Već viđeno

Četrdeset naoružanih i maskiranih osoba s oznakama OVK zauzelo je 21. aprila policijsku ispostavu u makedonskom selu Gošince, u blizini severne granice zemlje. Četiri policajca na dužnosti u pograničnoj karauli su pretučena, zarobljena, a zatim i puštena.

Oružje i municija koju su teroristi ukrali iz karaule, nađena je tek posle kumanovske drame sakrivena u improvizovanom bunker.

Od 30 uhapšenih terorista 18 su sa Kosova, dvojica su makedonski građani sa boravkom na Kosovu, devetorica su državljani Makedonije i jedan je albanski državljanin sa boravkom u Nemačkoj.

Vođe terorističke grupe koja je izvršila napad u Kumanovu bili su telohranitelji albanskih političara, a učestvovali su i u borbama na Kosovu i Metohiji, saznali su mediji.

Teroristi su bili stacionirani u albanskom delu naselja i imali su pomagače iznutra.

Sulejman Osmani, poznat kao "komandant Sulja" pod nerazjašnjenim okolnostima uspeo je da pobegne makedonskoj policiji, Nakon beksta za medije je izjavio da pripadnici naoružane albanske grupe koja se sukobila sa makedonskom policijom u Kumanovu žele stvaranje albanskog entiteta u Makedoniji.

Direktor Vojno-bezbednosne agencije Petar Cvetković je nakon dvodnevnog kumanovskog rata rekao da su pripadnici terorističke grupe bili, uglavnom, sa Kosova, ali da su pojedini njihovi članovi i iz Makedonije, a da im je zajednički cilj bio stvaranje velike Albanije.

Prvi čovek VBA je rekao da ideje stvaranja velike Albanije imaju određenu podršku sa Zapada i da se to vidi i po tome kako neke političke izjave u tom smislu nisu bile osuđene, ali i po tome kako su zapadni mediji izveštavali o terorističkom napadu u Kumanovu. Prema njegovim rečima, cilj terorista je bio da takvom akcijom obeleže i 12. maj kada je 2010. godine ubijen jedan od njihovih vođa.

Očigledno je da je na delu stvaranje tzv. velike Albanije, cilja od koga Albanci nikad neće odustati, rekao je i ministar policije RS Dragan Lukač.

Kome smeta Turski tok?

Pojedini analitičari smatraju da je kumanovska drama “dirigovana spolja” jer je Makedonija najslabija karika “Turskog toka” koji treba da ide preko Rusije, Turske, Grčke, Makedonije, Srbije i Mađaske kao alternativa zaustavljenom projektu “Južni tok”.

Navodi se da napad u Makedoniji nije izolovana odluka terorista iz OVK nego je urađeno ono što su određeni centri moći na Zapadu zahtevali od Albanaca sa Kosova.

Po ovoj teoriji, Albanci su označeni kao faktor pomoću kojeg Amerikanci kontrolišu situaciju na Balkanu kako im odgovara.

Izolovani fenomen

Pročitajte još:

Diplomatske misije SAD, EU, OEBS-a i NATO-a u Skoplju, izdale su zajedničko saopštenje u kom su navele da iskreno žale zbog gubitka života u operaciji u Kumanovu, dodavši da su svi legitimni politički predstavnici u Makedoniji i regionu osudili nasilje.

"Prema našem mišljenju, naoružana grupa u Kumanovu je izolovan fenomen. Verujemo da neće biti dozvoljeno da ovo naruši odnose unutar društva", dodaje se u saopštenju ovih misija.

Info

Šta treba da znate o britanskoj "mrtvoj trci"

Britanci danas izlaze na izbore koji mogu odrediti budućnost Ostrva, možda više nego sva prethodna izjašnjavanja građana, a napetosti doprinose i prognoze, koje nijednoj od dve velike, tradicionalne partije, ne daju veliku prednost, nego čak minimalne šanse da jedna od njih dobije pravo da samostalno formira vladu.

Tema dana četvrtak 7.05. 00:09 Komentara: 35

Jermenija: Senka jedne reči nad milion duša

Započet na današnji dan 1915. godine plan je imao brutalno efikasan cilj – da do kraja rata bude uništena skoro svaka jermenska zajednica izvan tadašnjeg Konstantinopolja i bude eliminisano više od milion ljudi sa teritorije današnje Turske. To je ono što neki danas zovu, a neki poriču – genocid nad Jermenima.

Tema dana petak 24.04. 10:00 Komentara: 12

Makedonija - podeljena stvarnost

Uoči novog, drugog po redu, susreta evropske parlamentarne trojke sa predstavnicima vlasti i opozicije sutra u Briselu, Makedonija živi u potpuno podeljenoj stvarnosti, objavio je Radio Dojče vele (DW) na makedonskom jeziku.

Tema dana utorak 14.04. 16:40 Komentara: 4

Balkan: Šta koči pomirenje pravoslavaca i katolika

Da li se nešto dogadja na liniji SPC - Sveta stolica? Ima li to veze sa pokušajima da se ponovo uspostavi pravoslavno-katolički, odnosno još šire unutarhrišćanski dijalog koji je već godinama u zastoju? Na to pitanje navodi i nedavna poseta Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je ostala tek usputno zabeležena, poseta kardinala Kurta Koha zaduženog za unapredjenje jedinstva hrišćanstva pri Svetoj stolici.

Tema dana ponedeljak 9.03. 14:02 Komentara: 19

Sve više napada na novinarke

Predstavnica OEBS za slobodu medija Dunja Mijatović je saopštila da je uznemirena povećanim brojem izveštaja širom regiona na kom deluje OEBS o tome kako su novinarke i blogerke napadane na društvenim mrežama i komentarima na internet portalima.

Tema dana subota 7.03. 17:20 Komentara: 0
strana 1 od 2 idi na stranu