Lupus bez katanca

Uprkos tarapani, agenciji za obezbeđenje Lupus Aleksandre Ivanović, supruge prvooptuženog za ubistvo Zorana Đinđića Milorada Ulemeka, ne preti katanac. Možda će nekim službenicima biti uskraćena dozvola za nošenje oružja, a može biti da će packe dobiti i neko u OUP Savski venac, ko je, kako tvrdi generalni inspektor MUP Vladimir Božović, suprotno zakonu Lupusu dao četiri odobrenja za nabavku pištolja i tri za nabavku automatskih pušaka. Jedina zakonita mogućnost da se ugasi firma Aleksandre Ivanović jeste da ona ne preda papire za tekuću preregistraciju, u šta je teško verovati.

Halabuka, koju su prošle sedmice, nema sumnje s puno opravdanja ali ne i argumenata, podigli ministri SPO u Vladi Srbiji, rezultirala je vešću da je Lupusu kraj. Posebnu notu spektaklu plasiranom kao "ministri iz SPO postigli dogovor s premijerom Koštunicom: Vlada zatvara agenciju Lupus" dao je Božović tvrdnjom da zamenik direktora agencije, izvesni Vukašin Vukašinović, kao pripadnik rasformirane JSO koja je organizovala oružanu pobunu, ne ispunjava uslove za nošenje oružja.

Potonja činjenica "tipovana" je kao dovoljan razlog za zatvaranje Lupusa.
Da su 2001. crvene beretke organizovale oružanu pobunu bilo je svima jasno - i tadašnjem premijeru Đinđiću koji je pobunu smirio i sadašnjem premijeru Koštunici koji je govorio o "štrajku u radnom odelu". Surova naplata te mimikrije stigla je 12. marta 2003. u vidu ubistva Zorana Đinđića. Tužilac se, međutim, nije bavio oružanom pobunom, pa niko nije ni odgovarao, uključujući Vukašinovića. S druge strane, vlasti su zanemarile lustraciju, a na pravilo koje državnim službenicima i članovima njihovih porodica brani da se bar dve godine bave istom delatnošću, u Srbiji se još gleda kao na tešku uvredu.

Iz ovako poređanih činjenica, upotpunjenih podatkom da Inspekcija rada nije našla nijedan razlog za zabranu Lupusa, nije teško zaključiti da je prošlonedeljna priča još jedno u nizu bacanja prašine u oči onom delu javnosti, koji ne može da se pomiri s povampirenjem crvenih beretki. Iako na margini glavnog toka, storija s Lupusom pokazuje da Srbija, posebno njen vladajući deo, nije siguran ko su krivci, a ko žrtve i kome treba suditi. U takvom kolopletu neznanja i zlonamere oružana pobuna postaje legitimni osnov za zatvaranje firme umesto osnova za suđenje i - zatvaranje pobunjenika.