Ako je Klinton posle Dejtona dobio izbore, hoće li Srbija izvući Trampa?

Pitanje je da li je Tramp očekujući isti sled događaja organizovao da predstavnici Srba i Albanaca potpišu sporazum u Vašingtonu, piše Večernji list.

I Klinton i Tramp isto su tvrdili – da su zaustavili ratove.

Prema pisanju lista, Tramp je potvrdio pretpostavku analitičara po kojoj je sporazum koji su predstavnici Srba i Albanaca potpisali u Vašingtonu u funkciji američke predizborne kampanje, kada se na predizbornom skupu prošlog vikenda u Severnoj Karolini pohvalio nominacijom za Nobelovu nagradu za mir.

I to zbog uloge u normalizaciji odnosa između Izraela, UAE i Bahreina, kao i između Beograda i Prištine. Oba sporazuma potpisana su u jeku predizborne kampanje i Trampove borbe za drugi mandat.

Ipak, nije ovo prvi put da se Balkan koristi kao predizborni adut nekog aktuelnog američkog predsednika. Skidanje oznake tajnosti s američkih dokumenata razotkrilo je kako je rat na tlu bivše Jugoslavije zaustavljen iz istih razloga.

Tadašnjem predsedniku Bilu Klintonu i njegovoj administraciji bio je potreban snažan spoljnopolitički uspeh - prepoznali su mogućnost na Balkanu. Nakon diplomatskih uveravanja, sve aktere rata “priveli” su 1995. u Dejton i “prisilili” na dogovor.

Uspeli su u planu okončanja rata pre početka kampanje za predsedničke izbore. Dejtonski mirovni sporazum odjeknuo je svetom, a Klinton je u predizbornoj kampanji naglašavao da je taj mirovni sporazum njegov uspeh.

Ključna uloga Amerike na jugoistoku Evrope?

Foto: Depositphotos/Maxxyustas

Uloga Amerike na jugoistoku Evrope uvek je, kao i sada, bila ključna, piše Večernji list. Bez političke i vojne intervencije najjače sile sveta mnoge se stvari ne bi pomaklo s mrtve tačke.

Vašington je u poslednje vreme imenovao čak dva posebna poverenika za Balkan. Osim i Srbiji, na Kosovu i u BiH, prisutni su i u Makedoniji i Crnoj Gori. Zaustavljen je gotovo započeti rat u Makedoniji, nametnuta je promena imena zemlje.

Posledice nakon nedavnih izbora u Crnoj Gori još se ne osećaju. Nakon nerešene izborne utakmice sigurno neće dopustiti da budu ugroženi njihovi interesi. Naročito neće dati “zeleno svetlo” jačanju ruskog uticaja u “njihovoj” balkanskoj “NATO-ovoj državi”.

Brojni su upravo preko Balkana napredovali i u drugim svetskim središtima moći. Međutim, njihove uloge u odnosu na američku bile su slabije. Čak i uz minimalne napore, lideri u SAD mogu otkočiti dugogodišnje zastoje, zaustaviti ratove i za to ujedno biti nagrađeni kod svojih birača.

Ipak, u brojnim ratovima nisu uspeli. Brojni su američki vojnici izginuli tokom istorije u Vijetnamu, Somaliji, Avganistanu, Iraku, kao i na ostalim brojnim svetskim ratištima, a slobodu i demokratiju nisu doneli.

Uspesi Amerikanaca vidljiviji su i zbog slabašne i neodlučne Evrope. Ponekad se stiče utisak da je SAD namerno pušta da reši problem, a zna da ne može. Tek kada svima uistinu bude vidljiva njihova nemoć, onda oni “uleću” u velikom stilu.

Čeka se njihov povratak kako bi završili svoj dejtonski projekat, piše dalje hrvatskl list. BiH je sada u “fazi mrcvarenja”, dok Evropa raznim nedelotvornim deklaracijama nešto pokušava, a za rešenje nema ideju.

BiH nije u fokusu interesovanja Amerikancima, jer ipak nije ozbiljna pretnja miru. Tek kada BiH bude svetska priča, SAD će je onda “čitati”.

Uprkos tome, mnogi priželjkuju da se Tramp u predizbornoj kampanji ipak pozabavi i pitanjem te države i da konačno - 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, posreduje u rešenju za budućnost. Makar to bio Dejton dva, neki novi sporazum ili dogovor.

U Americi je ostalo još nekoliko meseci kampanje, ali BiH verovatno ipak nije deo Trampove predizborne strategije. Šteta. Čak kada bi na njoj i izgubio izbore, dobio bi Nobela za mir, piše Večernji.

Melaniji bi to možda više značilo. Posebno državi njenih roditelja – jer je i Sloveniji bitan mir na Balkanu, zaključuje list.