Kapetan napušta brod: Uvek na čelu, sada želi da se odmori

Junker je u svom poslednjem govoru rekao da je tokom petogodišnjeg mandata preživeo i lepe i tmurne dane.

"Ne odlazim ni tužan, a ni preterano srećan, ali sa osećajem da sam dao sve od sebe", rekao je Junker, koji je tokom 20 godina na političkoj bini uvek bio na čelu, prenosi Dojče vele.

Junker je najpre bio ministar finansija i premijer svoje domovine Luksemburga, onda predsednik Evrozone i na kraju šef Evropske komsije.

"Sada, sa 65 godina i konstantnim zdravstvenim problemima, Junker želi da se odmori, piše knjigu i čita malo više Rilkea", piše DW.

Kako se navodi, Junker je kao predsednik Evropske komsije morao da se nosi s mnogim krizama - morao je da spasava Grčku od bankrotstva i održi stabilnost Evrozone, da suzbija posledice svetske finansijske krize, da se bori s migrantskom krizom.

Države članice se do danas nisu mogle usaglasiti oko predloga Junkerove komisije za reformu sistema azila i oko raspodele potražilaca azila u celoj EU, a on je uvek iznova zahtevao solidarnost između država članica, kao i solidarnost sa zemljama porekla migranata u Africi.

"Ne radi se tu o milosrđu, što je stari refleks Evropljana, već treba da se razvije pravo partnerstvo između Evrope i Afrike, da se u Afriku investira, da se u Africi stvore nova radna mesta. To mora da bude lajt-motiv", rekao je Junker.

Dojče vele navodi da se Junker i prema svojim prijateljima i protivnicima odnosio isto svojim energičnim šarmom - njegovi poljupci i zagrljaji za predsednike i kancelare su poznati u Briselu.

"Poljubio sam i Putina i Erdogana. Ni jedan ni drugi poljubac nisu bili nepovoljni po Evropu", rekao je Junker.

Dodaje se da je njegov jedinstveni humor ponekad izazivao čuđenja u Briselu.

Tokom Junkerovog mandata počele su da napreduju nacionalističke i desno-populističke snage u mnogim evropskim državama - od Francuske, Danske, Belgije i Poljske, preko Nemačke do Austrije i Italije.

U jednom trenutku Junker je zavapio da Evropa mora da se sačuva od ovog "stupidnog nacionalizma", jer je za njega Evropa prvenstveno mirovni projekat.

"Pogledajte samo naše susede, kako biste razumeli koliko je opasna međunarodna situacija i koliko je samim tim klimava i situacija u Evropskoj uniji", rekao je on.

Jedan od Junkerovih uspeha je i to što je uspeo, usred svih novih trgovinskih konflikata, da obrlati Trampa u Vašingtonu da ne uvede kaznene carine na evropske automobile.

"Centralni talenat Žan-Klod Junkera je postizanje kompromisa", rekao je o Junkeru predsedavajući Poslaničkog kluba demohrišćana u Evropskom parlamentu, Manfred Veber.

Drugi, pak, smatraju da on nije pravi čovek za tu funkciju, poput šefa desničarskih populista u parlamentu, Marka Zanija, koji kaže da je Junker u nasleđe ostavio podeljenu Evropu, bez odgovora na zabrinutost građana zbog migracija, unutrašnje bezbednosti i privrednog rasta.

U svom poslednjem "govoru o stanju nacije" Junker je, usred duboke krize oko Grčke i jedne ukočene Evropske unije, svoju Evropsku komisiju označio kao "Komisiju poslednje šanse".

U toku njegovog mandata funkcionisao je investicioni program težak 300 milijardi evra, otvorena su nova radna mesta, ali nije bilo korenitih promena EU kojima teži francuski predsednik Emanuel Makron.

Svojoj naslednici, Ursuli fon der Lajen, Junker je poželeo svako dobro i mnogo sreće.

"Nemam nikakve savete, posebno ne koje bih rekao javno. Jer, sve što bih sada rekao bi mnogo više bio udarac nego savet", kazao je Junker.