DW: Makronov nerazumni veto, dvostruka kriza verodostojnosti EU - u Briselu i na Balkanu

S. Makedonija i Albanija neće početi pristupne pregovore jer to ne dozvoljava francuski predsednik, a to može ostaviti Balkan sukobima i drugim silama, piše DW.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA/Yann Coatsaliou Pool
Foto: EPA/Yann Coatsaliou Pool

U Severnoj Makedoniji i Albaniji vlada razočaranje. To je razumljivo, navodi dopisnik Dojče velea iz Brisela.

Prema mišljenju Evropske komisije, Evropskog parlamenta i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, obe zemlje Zapadnog Balkana su ispunile uslove za početak pregovora sa EU, navodi Rigert.

On kaže da se od 2003. njima i ostalim balkanskim zemljama u izgled stavlja pristup EU.

Severna Makedonija uslove ispunjava još od 2009, a Albanija od prošle godine.

Nakon što je Skoplje rešilo spor sa Atinom oko imena, Makedonci su verovali da će na ovom samitu EU konačno dobiti zeleno svetlo za početak pregovora, navodi dopisnik Dojče velea.

To izričito odbija samo jedan evropski lider - francuski predsednik Emanuel Makron. Još dvoje, holandski premijer i danska premijerka, sakrili su se iza Makrona i odbili razgovore s Albanijom.

Makronov nerazumni veto uvalio je Evropsku uniju u dvostruku krizu verodostojnosti - jednu na Balkanu, drugu u samom Briselu, ocenjuje Rigert.

Koliko vrede obećanja EU ako ne budu ispunjena ni nakon reformi i napora kandidata? Zašto stručnjaci Evropske komisije, koja zna da bude kritična, godinama proveravaju kandidate ako je na kraju dovoljno „ne“ iz Pariza da brojne rezultate provere učini bezvrednim?, pita se dopisnik Dojče velea iz Brisela.

Buduća predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja zagovara primanje balkanskih država, imaće velikih poteškoća s francuskim otporom.

Tu ne pomaže to što joj je Makron najpre omogućio da dodje na taj položaj - jer sada je uvredjen što je propala njegova kandidatkinja za Evropsku komisiju.

Makron je ljut na Brisel. Nije pomoglo ni uveravanje kancelarke Angele Merkel koja i sama zagovara proširenje EU.

Verodostojnost EU i posledice u balkanskim zemljama - frustracija i pad spremnosti na reforme - francuskom predsedniku očito nisu toliko važne kao unutrašnji argumenti koje iznosi, navodi dopisnik Dojče velea.

Naravno da mu za vratom sedi desno-populistička opozicija koja ne želi više doseljenika u Francuskoj te ionako brblja protiv Evropske unije. Ali, zbog toga sigurno ne bi trebalo potkopavati zajedničku politiku EU.

I u Nemačkoj desni populisti kritikuju nastojanja oko proširenja EU. Kancelarku to, medjutim, do sada nije zanimalo.

Šupalj je Makronov argument da Albanija ne može da otpočne pregovore jer mnogo Albanaca traži azil u Francuskoj, navodi Rigert i dodaje da su u Francuskoj prošle godine azil dobila tačno 74 Albanca. Ostalih 8.000 su zacelo ekonomski migranti i mogu biti deportovani.

Pre je pitanje zašto je ekonomsko stanje u Albaniji tako rdjavo da tako mnogo ljudi odlazi iz zemlje. Pristupni proces, koji bi mogao da potraje 10 godina i više, mogao bi da se iskoristi da se ta zemlja ekonomski ojača i približi standardima EU.

Albanija i Severna Makedonija ne bi sutra pristupile Evropskoj uniji i ne bi odmah za njih važila sloboda kretanja radne snage. Stvar je upravo obrnuta, kaže dopisnik Dojče velea iz Brisela.

EU je bez sumnje izvukla pouku iz pristupnih pregovora s Bugarskom, Rumunijom, ali i Turskom.

Danas je proces mnogo složeniji i stroži. Dalje promene tog procesa, koje francuski predsednik s pravom zahteva, mogu da se dogode i za vreme pregovora, a ne pre njih.

Pristupni proces nikad nije bio kruta provera već uvek daje mogućnost da se reaguje na stanje u kandidatskim zemljama.

Najbolji primer za to su pregovori s Turskom koji traju već 14 godina, a koji su zbog autokratskog ponašanja predsednika Erdogana praktično zamrznuti. Bez perspektive da će jednoga dana biti deo EU ugrožen je mir izmedju balkanskih zemalja. Uticaj Rusije, Kine pa i Turske mogao bi da poraste. Teško da francuski predsednik to želi.

Argumenti Francuske su slabi. Makron bi trebalo da razmotri svoj veto, osim ako i sam ne želi da bude populista. Sledeća prilika je samit EU u decembru, ističe Rigert.

strana 1 od 183 idi na stranu