"Škola uradi sve, roditelj kaže 'ne interesuje me'"

Beograd -- Za bezbednost učenika u školama veoma je važno čvrsto uvezivanje svih sistema, naročito škole i porodice, izjavila je Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

"Onda tu vezujemo još jedan veliki sistem, sistem socijalne zaštite, koji je u državi nadležan za porodicu. Dakle, mi moramo da napravimo jedno veoma čvrsto uvezivanje svih sistema", rekla je Lajovićeva za RTS. 

Komentarišući vršnjačko nasilje u Tehničkoj školi u Aranđelovcu, Lajovićeva je rekla da je sa prosvetnom inspekcijom razgovarala u tom gradu sa direktorom, psihologom, pedagogom, zaposlenima u školi, direktorima i stručnim saradnicima svih škola osnovnih i srednjih u Aranđelovcu i napomenula da se taj incident dogodio 31. radni dan od kako deca idu u školu.

Ona je napomenula da je reč o deci koja su prvi razred srednje škole i ne poznaju se međusobno, a ne poznaje ih dovoljno ni škola.

"To je jako kratak period da biste upoznali sve faktore rizika koji neko nosi sa sobom kad dođe neko iz osnovne škole", rekla je Lajovićeva dodajući da ne postoji obaveza da osnovne škole prenesu informacije srednjim školama ukoliko je reč o problematičnoj deci jer te škole nemaju tačnu informaciju gde se deca upišu.

Stoga, naglasila je, potrebno je neko vreme da ljudi koji rade u nekoj školi upoznaju decu.

"Škola je identifikovala neke faktore rizika i neka ponašanja koja nisu dobra i preduzela u skladu sa tim mere, ali ono je nešto što se desilo relativno iznenada i na neki način neočekivano. To su deca od 15 godina, reakcije su veoma impulsivne, koji do tada nisu naučili neke socijalno poželjne obrasce ponašanja i još nisu stekli među nastavnicima one nastavnike kojima mogu da se obrate sa punim poverenjem", objasnila je ona.

Škola je, dodala je, samo refleksija društva, a "ne možemo da kažemo ni da je naše društvo bezbedno".

Lajović ja naglasila da deca po dolasku u školu stižu sa naučenim pobrascima, a po povratku iz škole, vraćaju se u porodicu gde ima i nasilnog ponašnaja.

"Veoma mnogo dolazi iz porodice, i zato mislim da bi saradnja škole i porodice kad dete krene u školu bila jako važna", rekla je ona.

Navodeći da roditelji imaju širok dijapazon reakcija na nasilje, od toga da uopšte ne reaguju, ni kad je njihovo dete ugroženo ni kad vrši nasilje, ili da reaguju prevše dramatično, pri čemu nikad ne vide svoje dete.

"Mi moramo nekako da radimo sa roditeljima", poručila je Lajovićeva.

Upitana da precizira ko to mora da radi, da li škola, odnosno na prvoj liniji učitelji i učiteljice, pa onda nastavnici, Lajovićeva je rekla da postoji nekoliko linija - prvo vaspitači u predškolskom, pa učitelji, ali da je potrebno uključiti i pedijatriju.

"Pedijatri moraju da rade i čim vidimo da nešto nije u redu, moramo da uključimo centre za socijalni rad u preventivnom delu. Nije dovoljno da centar reaguje kad se nešto desi", napomenula je ona.

Na kritike da škola ne reaguje dovoljno brzo ako primeti znakove nasilja, Lajovićeva kaže da Ministarstvo prosvete veoma intenzivno radi na tome u poslednjih pet-šest godina i da bi se obezbedila brzina reakcije i učešće svih, u Zakonu o osnovama sistema, koji važi od 7. oktobra, uveden je niz mera koje učvršćuju te reakcije.

Kada je reč o tome šta će se promeniti zakonom, ona kaže da se prvenstveno menja to što je jasno naglašena odgovornost svakoga i da postoji član koji se odnosi na odgovornost roditelja.

Kako je objasnila, do sada nije postojalo da je roditelj odgovoran i da mora da učestvuje u školskim aktivnostima.

"Dešavalo se da škola sve uradi, ali roditelj se ne odazove ili kaže da ga ne interesuje, nema vremena. Sad obavezan da učestvuje, da osigura dolazak deteta u školu, da u određenom, kratkom vremenskom roku, pravda izostanak deteta iz škole, jer se ranije dešavalo da se tom fenomenu pristupa komotno, tako da deca mnogo izostaju, a onda pitanje šta rade tada", rekla je Lajovićeva.

Potom, dodala je, školi je dat prostor da može da pokrene prekršajni postupak protiv roditelja koji ne vrši, u ovom delu koji propisao zakon, svoju roditeljsku ulogu.

S druge strane, škole moraju da organizuju timove za zaštitu i da u kratkom vremenskom roku u određenoj proceduri informišu roditelje.

"Nije dovoljno da se okrene telefon i da se kaže posle pet poziva - roditelj se nije javio, nego da se po tačno određenoj proceduri dobije povratna informacija da je roditelj to primio ili nije i da se onda reaguje u skladu sa tim", rekla je Lajovićeva dodajući da škola treba da se obrati centru za socijalni rad.

Lajovićeva je pozvala i roditelje i centre za socijalni rad i pedijatre, obrazovni sistem i medije da pokazuju više pozitivnih primera kojih, ocenila je, ima u Srbiji.

Društvo

strana 1 od 6451 idi na stranu