Dodik za Njuzvik: Škoti kao primer

On je naveo da kao sličan primer treba gledati na pokrete secesije u Škotskoj i Kataloniji,

U intervjuu koji je dao listu prošle nedelje u Banjaluci, na pitanje kada očekuje referendum o odvajanju RS od Bosne i Hercegovine, poput onog održanog na Krimu, Dodik predviđa da će se "to dogoditi iznenada".

Njuzvik navodi da nije jasno da li Dodik ozbiljno misli kada govori o odvajanju RS, ili je reč o političkoj igri, kao i da je neizvesno da li će za to dobiti podršku Rusije.

List podseća da je BiH formirana pregovorima u Dejtonu kojim je okončan najkrvaviji rat od 1940-ih, dodajući da je, po Dodiku, BIH unija koja je veštački stvorena spolja, frustrira Srbe i osuđena je na neuspeh.

"Nema ničeg korisnog što možemo da dobijemo od Bosne i Hercegovine", kaže Dodik za Njuzvik uz ocenu da bi samostalna Republika Srpska finansijski bolje prolazila, i da bi se čak brže integrisala u EU nego ako bi ostala u BiH.

Kako navodi Njuzvik, Dodik je ipak svestan zabrinutosti Zapada i još nije odredio datum za referendum. "Čekaćemo, ne želimo bilo kakvu destabilizaciju ili haos", navodi list njegove reči.

Neki, kako piše list, smatraju da je priča o referendumu samo priča, i pokušaj Dodika da dobije nacionalističke poene uoči predsedničkih izbora u oktobru, ali on kaže da misli ozbiljno i često navodi Škotsku i Kataloniju kao primere gde, kao i on, ljudi žele referendume o nezavisnosti.

"Što on više to govori, to jače zvone zvona za uzbunu u Sarajevu, Briselu i Vašingtonu", piše list i ukazuje da Zapad manje misli na Škotlanđane i Katalonce, a više na delovanje onih sa Krima, koji su uz podršku ruskog predsednika Vladimira Putina sproveli referendum i pripojili su se Rusiji.

Dodik odbacuje bilo kakav nagoveštaj da je Putin iza njegove kampanje za referendum, i kaže da o tome sa njim nije ni razgovarao.

Dozvoljava međutim da su Rusi više fer prema RS nego Zapad, a kaže i da RS civilizacijski pripada Evropi koja je njen prirodni saveznik.

Po Dodikovom mišljenju, balkanski problemi su mnogo stariji i kompleksiniji nego problemi na Krimu, i mogu biti rešeni samo okončanjem zajedničke države s bosanskim Muslimanima, piše list.

Ako region može da prihvati dve albanske države - Albaniju i Kosovo, kaže Dodik po navodima lista, onda mogu da postoje i dve srpske
države.

Njuzvik ukazuje da je Dodik nestrpljiv sa zapadnim politicarima koji su napravili karijeru od raspada Jugoslavije i žali se da sada svi Turci, Iranci, Arapi i Evropljani deluju u Bosni, a strani posrednici stalno menjaju ustav i propise, dok Srbi gube.

Dodik nije uvek bio tako antagonistički nastrojen: Amerika ga je nekad smatrala umerenim glasom među ekstremistima, naspram ultrancionalističkih srpskih vođa koji su završili u tribunalima za za ratne zločine, navodi Njuzvik i dodaje da je sada Vašington zabrinut zbog Dodikove separatističke retorike koju osuđuje i EU.

Iako je ideja o odvajanju veoma popularna u Banjaluci i širom RS, Dodik takođe zna da je izolovan van njenih granica, navodi Njuzvik.

"Svako pominjanje referenduma, čak i u ovom intervju sada, je osetljivo", rekao je dodajući da neće odustati zbog toga što ga smatraju za "lošeg momka".

"Republika Srpska ima sve važne elemente za formiranje nezavisne zemlje. Jedino što nemamo je međunarodno priznanje", rekao je Dodik i dodao da RS nije potrebna BiH koju Srbi nikad nisu prihvatili kao državu.

Dodik je podsetio da će 28. juna svet obeležiti 100. godišnjicu ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu i da se u RS na to gleda kao na herojski akt, dok druga strana misli da je to terorizam.