Slučaj Panda: Otvaranje starih rana

Lazar Obradović, otac četrnaestogodišnjeg Ivana, ubijenog u ovom kafiću 1998. godine, u ekskluzivnom svedočenju za B92 kaže da porodice posle decenije i po čekanja traže samo istinu. On je iznenađen ponovnim otvaranjem bolnih rana.

U još nerazjašnjenom zločinu, koji se ponovo našao u središtu pažnje javnosti, ubijeni su Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović, Vukosav Gvozdenović i Ivan Radević, stari od 14 godina do 24 godine.

Oni su ubijeni 14. decembra 1998. u kafiću Panda u Peći, kada su na njih vatru otvorila dvojica maskiranih ubica, a Lazar Obradović je bio svedok trenutka kada je ubijen njegov sin.

"Ništa nismo saznali, ni preko medija, niti nas je iko kontaktirao. Mi smo kontaktirali druge, kontaktirali smo državne, policijske, pravosudne organe sve ove godine, ali nažalost, nismo dobili nikakvu informaciju. Čak ni sada nismo dobili kroz ovo što se piše u medijima. Mi ništa ne znamo. To su sve spekulacije u ovom trenutku, makar ja tako mislim. Dok nešto pouzdano ne dobijemo, na pravom mestu, ne možemo da tvrdimo ništa. Ovo jeste dobar početak nečega, ali do istine se mora doći", kaže on.

Iako kaže da su ga novi novinski napisi o ubistvu sina iznenadili i povredili, zadovoljan je što je taj slučaj ponovo u fokusu javnosti

"Čudno je od samog početka da je stalno bio nekakav zid ćutanja, na kraju mogu da tvrdim da nikakva istraga nije urađena. Nije bila ni dobra, ni loša, jer, ustvari, nikakva istraga nije urađena. Svi su ćutali, i država i mediji i svi. I ođednom se u poslednjih mesec dana objavi toliko toga o tom zločinu, više nego u proteklih 15 godina", kaže Obradović.

Otac Ivana Obradovića, ubijenog u kafeu Panda 1998. godine, kaže da ga zanima samo istina - ko je i zbog čega ubio šestoricu dečaka

"Mi samo tražimo da dođemo do prave istine, do pravih izvršilaca i do pravih nalogodavaca. Ništa nas više neće zaboleti ta istina od onoga što smo već doživeli", kaže on za B92.

Vrh države aktuelizovao je ubistvo u kafiću Panda izjavama da se došlo do novih podataka o ubicama i da iza toga ne stoji nijedna strana služba, kao što se spekulisalo u javnosti.

Međutim, niko nije želeo da potvrdi nove spekulacije, da iza šestostrukog ubistva od pre 15 godina stoji tadašnja Državna bezbednost.

Da li DB stoji iza ubistva?

Nepotvrđene ali i nedemantovane optužbe koje su razmenili nekadašnji šef Državne bezbednosti Rade Marković i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek o tome da je DB organizovala ubistvo u pećkom kafiću "Panda", na tragu su onoga što nagoveštava državni vrh, da ubice nisu iz redova takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, piše najnoviji NIN.

Taj list objavljuje svedočenja jedinog preživelog te večeri 14. decembra 1998. Nikole Rajovića, kao i Agrona Kolčakua, autolimara iz Peći koji je zbog tog ubistva privodjen.

Rajović, koji je u vreme ubistva imao 18 godiina, ispričao je da je te večeri video dvojicu obučenih u crno sa fantomkama na glavama.

"Nisu progovorili ni reč, nisu imali nikakve oznake...s vrata su pucali, nisu ulazili“, opisao je Rajović zločin u kojem su ubijeni njegovi drugovi.

Rajović nikada nije bio ispitivan tokom istrage i jedino što o njoj zna je, kako je rekao, da je "nadjeno 48 čaura i pun, neispaljen metak", kao i da su hapšeni Albanci osumnjičeni za ubistvo.

Jedan od njih, Kolčaku, za NIN je ispričao da su tri dana posle zločina u Pandi uhapšena 34 Albanaca iz pećkog naselja Kapešica.

Kolčaku je pričao da je tučen, teran da potpiše iskaz koji ga tereti i kako je po završetku bombardovanja iz pećkog zatvora odveden u Leskovac, gde je podignuta optužnica u kojoj se zločin u "Pandi" ne pominje.

"Optužili su me da sam bio u selima Ratište i Prilep, a u tim selima nikada nisam bio, čak ni posle rata. Više me nikad nisu pitali za 'Pandu'", rekao je Kolčaku, koji je bio osuđen na godinu dana zatvora.

On je dodao da bi voleo da sretne porodice ubijenih.

"Želeo bih da znam ko su ubice, jer ja sam zbog toga bio optužen, želeo bih da im izjavim saučešće. Jako mi je žao što se to dogodilo", kaže Kolčaku za NIN.