Usvojene izmene Ustava Crne Gore

Za izmene najvišeg pravnog akta radi jačanja nezavisnosti pravosuđa, čija je priprema trajala dve godine, glasalo je 59 poslanika vladajuće koalicije i opozicionih Socijalističke narodne partije i Pozitivne Crne Gore, dok je 19 predstavnika glavne opozicione stranke - Demokratski front bilo protiv.

Za promene Ustava Crne Gore u oblasti pravosuđa bila je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, što znači da vladajuća koalicija, bez dela opozicije, nije mogla izglasati izmene najvišeg pravnog akta.

Izmenama Ustava Crne Gore predviđeno je da se državni tužilac i sudije Ustavnog suda biraju dvotrećinskom većinom u parlamentu, a ako takve većine ne bude, u drugom krugu biće potrebna podrška tri petine poslanika.

Propisuje se i da će predsednika Vrhovnog suda birati i razrešavati Sudski savet dvotrećinskom većinom na pet godina.

Ustavne promene u oblasti pravosuđa jedan su od uslova da Crna Gora otvori pregovore u poglavljima 23 i 24, koja je Evropska komisija označila kao ključna za dalji napredak te države u evropskim integracijama.

Crna Gora je, do sada, privremeno zatvorila dva pregovaračka poglavlja 26. - koje se odnosi na obrazovanje i kulturu i 25. - koje pokriva oblasti nauke i istraživanja.

Zvanična Podgorica je pregovore sa EU počela 29. juna prošle godine, kada je u Briselu održana prva Međuvladina konferencija između Crne Gore i EU

Zvaničnici država EU su, uz odluku za početak pristupnih pregovora, pozvali Crnu Goru da pojača napore na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosno poručili da će u fokusu biti poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i vladavinu prava.

Crnu Goru na putu ka punopravnom članstvu u EU očekuje 35 pregovaračkih poglavlja.

Crnogorski parlament večeras će se, u nastavku zasedanja, izjasniti o radu Anketnog odbor za rasvetljavanje afere “Snimak”, koji je ranije danas usvojio samo tehnički izveštaj o tom slučaju, pošto nije bilo saglasnosti članova tog tela o tome da li je bilo političkih zloupotreba prilikom zapošljavanja.

Afera “Snimak” vezana je za objavljivanje audio snimaka sa sednica organa Demokratske partije socijalista (DPS) na kojima je navodno govoreno o upotrebi državnih resursa u stranačke svrhe, odnosno o zapošljavanju po partijskoj pripadnosti uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora.

Tim povodom formiran je i skupštinski Anketni odbor, koji je saslušao više državnih i funkcionere DPS-a, među kojima i premijera Crne Gore i lidera DPS-a Mila Đukanovića, a svi oni su negirali navode da je prilikom zapošljavanja bilo favorizavanja članova te partije.

Anketni odbor danas nije postigao saglasnost da li tokom rada tog tela utvrđeno da li je bilo zloupotreba tokom zapošljavanja, zbog čega je parlamentu upućen samo tehnički izveštaj.

Predsednik Odbora Koča Pavlović iz opozicionog Demokratskog fronta kazao da je rad tog tela pokazao da u Crnoj Gori postoje političke zloupotrebe i optužio stranke vladajuće koalicije da su na sve načine minirale rad Odbora, pošto nisu pokazale ni minimum žele da se afera “Snimak” istraži do kraja.

On je najavio da će, ukoliko Skupština Crne Gore usvoji tehnički izveštaj, uslediti adekvatna politička reakcija Demokratskog fronta.

Predstavnik DPS-a u Anketnom odboru Milutin Simović kazao je da je rad tog tela pokazao da nije bilo zloupotreba i diskriminacije po partijskoj osnovi prilikom zapošljavanja.

Zamenik vrhovnog državnog tužioca Crne Gore Veselin Vučković saopštio je ranije da je pokrenut i istražni postupak u vezi afere “Snimak”, dodajući da ispitivanje tog slučaja neće trajati u nedogled.