Zeman: Neću slati ambasadora na KiM

"Povukao bih čak i otpravnika poslova koji je tamo, a kamoli da kao predsednik, u slučaju da me izaberu, šaljem ambasadora. Smatram da je Kosovo teroristički režim koji finansiraju narko-mafije", izjavio je Zeman, inače favorit drugog kruga izbora za predsednika Češke.

Obojica kandidata, od kojih će Česi u drugom krugu, 25. i 26. januara prvi put u istoriji direktno izbarati šefa države, posle odlaska sadašnjeg predsednika Vaclava Klausa, kad mu u martu istekne poslednji, drugi mandat, izjasnili su se za češku agenciju ČTK o nekoliko ključnih tema domaće i spoljne politike.

Kandidat desnice, sadašnji šef češke diplomatije, knez Karel Švarcenberg, za razliku od protivkandidata, bivšeg socijaldemokratskog premijera u političkoj penziji, rekao je da bi Češka na Kosovu trebalo da ima pravog ambasadora. Do sada je sve pokušaje imenovanja blokirao predsednik Klaus.

Iako su obojica daleko od Klausovog kategoričnog i doslednog evroskepticizma, a Zeman čak vidi budućnost Evropske unije u federaciji, kandidati za novog predsednika Češke nisu se saglasili po pitanju daljeg proširenja Unije.

"Mogu da zamislim ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, kad je već na vratima. I da kažemo ulazak Srbije, ali to je sve", kazao je Zeman.

"Dugoročni cilj češke spoljne politike jeste da ceo Balkan bude u EU", izjavio je Švarcenberg.

Zeman i Švarcenberg su se saglasili da se Češka dobro pokazala u inostranim vojnim misijama i da bi trebalo da nastavi učešće u njima, sa tim da je Švarcenberg naglasio da one mogu biti samo pod zastavom NATO-a, EU uz mandat OUN.

Zeman je takođe zagovornik učešća Češke u preventivnim intervencijama u udaljenim zemljama trećeg sveta, uključujući i Iran u okviru borbe protiv terorizma.

Prema njegovoj oceni, bolje je da se ta borba odvija hiljadama kilometara od čeških granica, nego da teroristi dižu u vazduh praški metro ili Nuselski most.
"Duguročno sam protiv daljih vojnih koraka", kazao je o preventivnim intervencijama Švarcenberg.

U brojnim tVi radio duelima kandidata za novog šefa države pominjano je i bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, vrlo kontroverzno za obične Čehe, za koje je u NATO-u saglasnost dala i tadašnja češka vlada sa Milošem Zemanom na čelu.

"Bili smo u NATO tek mesec, dva dana. Očajnički smo tražili saveznika da odbijemo, ali ga nismo našli. Insistirali smo bar na tome da se bombarduju samo vojni ciljevi, ali to se nije poštovalo", pravdao je u radio debati Zeman učešće Češke u bombardovanju.

"Pred odluku o bombardovanju sam bio u Vašingtonu. I tada su protiv bombardovanja tamo bila jasno samo tri čoveka - bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, sadašnji šef švedske diplomatije Karl Bilt i ja", podsetio je Švarcenberg da se po pitanju bombardovanja razilazio sa svojim prijateljem tadašnjim predsednikom Češke, Vaclavom Havelom.