Vejvoda: Podela nije realna opcija

Vejvoda, u intervjuu "Blicu", navodi da bi autonomija za Srbe predstavljala "kompromis koji će omogućiti da sever Kosova ima poseban status u kome će Srbi imati osećaj da su samovlasni, da imaju veze sa Beogradom u mnogo domena, da se ne osećaju zatvoreni u nešto što neće, a da pri tom Priština ne oseća da je izgubila svoju teritoriju".

Potpredsednik za programe Nemačkog Maršalovog fonda SAD i ekspert za međunarodnu politiku istakao je da je brže rešavanje odnosa sa Prištinom, pitanje severa i prava Srba na celom Kosovu upravo u interesu Srbije, iako su sva rešenja teška i nema idealnih.

"Manevarski prostor Srbije je sužen i veoma je mali prostor za iznalaženje rešenja. Treba igrati tananu igru i izvući maksimum iz minimuma koji je Srbiji preostao nakon što je izgubila rat 1999.", kaže Vejvoda.

Kao mogući kompromis sa naše strane Vejvoda navodi mogućnost uspostavljanja dobrih odnosa između dve zajednice koje se ne slažu, s tim da obe strane ostanu na svojim nacionalnim stavovima - "u ovom slučaju Srbija da ne prizna Kosovo, a Priština da bude nezavisna država".

"Veliki je prostor unutar koga Beograd i Priština mogu da pronađu način da pokažu regionalnu saradnju ne prejudicirajući konačan ishod", ocenjuje Vejvoda.

Što se tiče mogućnosti podele Kosova, Vejvoda je procenio da to više nije realna opcija, naglašavajući da su propuštene mnoge prilike.

Ključ pregovora je u određivanju stepena autonomije i stepena odnosa Beograda i autonomnog severa Kosova, i njegovog odnosa prema Prištini, istakao je Vejvoda.

On je ocenio i da sticanje statusa kandidata za ulazak u EU nije ugorženo, ali da je dobijanje datuma početka pregovora direktno povezano s ponašanjem Beograda prema kosovskom problemu i načinu na koji EU to posmatra.

"Incident bi vratio i nas i EU i Prištinu više koraka unazad, i usporio sadašnji pozitivan razvoj u dijalogu Beograda i Prištine", upozorava Vejvoda, dodajući da su to parametri u okviru kojih mora da se pronađe trezveno rešenje.

Vejvoda je ocenio i da se u konkretnim potezima i u govoru predsednika Srbije Borisa Tadića vidi ogroman prostor za kompromis i želja da se nađe miroljubivo rešenje.
Vejvoda kaže i da Srbija ima mnogo saveznika u EU, među kojima su i Nemačka i Francuska, i oni vide pozitivnu sklonost Beograda ka rešavanju pitanja Kosova.

"O nama se češće javno govori, a o Prištini iza zatvorenih vrata", ukazuje Vejvoda dodajući da zemlje koje su priznale Kosovo znaju koliki su problemi sa korupcijom i kriminalom, ali ne žele javno da pričaju o tome.