Kosovo- evropska budućnost Srbije

Gost: Majkl Polt, ambasador SAD-a u SCG
Voditelj: Jugoslav Ćosić

Podeli

B92: Dobro veče. Evropska unija uputila je Vladi Srbije oštro upozorenje da će pregovori o priključenju Srbije EU biti dovedeni u pitanje ukoliko u najskorijem periodu ne dođe do potpune saradnje Vlade u Srbiji s Haškim tribunalom. Slična poruka stigla je posredstvom američke ambasade u SCG i iz Vašingtona. Ekskluzivno za Poligraf večeras govori ambasador SAD-a u SCG Majkl Polt. Gospodine Polt, dobro veče, dobro došli.

Polt: Dobro veče.

B92: Da li se, gospodine Polt, da Vas to pitam za početak, nešto u stavu SAD-a prema pitanju Kosova promenilo? Da li i Vi, kao glavni pregovarači u procesu rešavanja budućnosti Kosova, poput gospodina Ahtisarija, gospodina Roana, koji bi trebalo da budu neutralni, ali i recimo politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Britanije, smatrate da će Kosovo ukoliko se Srbi i Albanci ne dogovore dobiti nezavisnost?

Polt: Postoje dve strane u pitanju budućeg statusa Kosova. Stav Prištine i stav Beograda. Prištinsko rukovodstvo jasno je stavilo do znanja da želi nezavisnost. Beograd je jasno stavio do znanja da to nije prihvatljiv ishod za ovdašnje rukovodstvo. Ono što mi hoćemo da obezbedimo jeste da te dve strane zajedno rade na pronalaženju načina da se ostvari napredak, pre svega oko ključnih pitanja vezanih za uslove života Srba i ostalih manjina na Kosovu, i  kada oko toga postignu neku vrstu adekvatnog rešenja, da pređu na status pokrajine.

B92: Ali, gospodine Polt, ako ključni ljudi iz međunarodne zajednice, koji učestvuju u procesu pregovaranja, šalju takve poruke, da će ukoliko se Srbi i Albanci ne dogovore, Kosovo najverovatnije biti nezavisno, zašto bi Albanci pristali na kompromis?

Polt: Mislim da ćete videti, sada kad smo dublje ušli u pregovarački proces, da prijatelji Srbije, prijatelji ovog regiona, pokušavaju da budu otvoreni i jasni u vezi s mogućnostima koje će biti na stolu. Do sada smo svi obazrivo izbegavali da ne izgovaramo reč „nezavisnost“, na koju su svi osetljivi, naročito ovde u Beogradu. Ali, ono što se pokušava reći jeste da ćemo morati da razgovaramo o toj reči “nezavisnost“, bez obzira na to da li se slažete ili ne, ali mora da se razgovara. Zato je to na stolu kao nešto što je predmet za raspravu.

B92: Moram, gospodine Polt, da priznam da zaista nigde nisam video da ste Vi iskoristili tu reč ili da je neko iz Vašingtona iskoristio tu reč, ali želim recimo da Vas suočim s nekoliko izjava gospođe Rozmari di Karlo iz Stejt departmenta, koja je saopštila da je Kosovo jedinstven slučaj nastao nasiljem, raspadom Jugoslavije i nepoštovanjem odluka, kao i da se ne može porediti sa drugim zamrznutim konfliktima. Da li to znači da rešenje za Kosovo može biti doneto suprotno međunarodnim pravilima, da ono može biti izuzetak od međunarodnih pravila?

Polt: Ne, ne mislimo da može da bude izuzetak iz međunarodnog prava ili suprotno međunarodnim pravilima. Ono što hoćemo da kažemo, kad Kosovo nazivamo jedinstvenim slučajem, jeste da ne verujemo da to treba da bude presedan za ostale konflikte u svetu ili regionu. Hoćemo situaciju oko Kosova da posmatramo kao slučaj sam za sebe i da vidimo kakva se rešenja mogu naći za tu jedinstvenu situaciju.

B92: Međunarodna grupa za zakon i politku je veoma respektabilna nevladina organizacija u Americi, vodi je gospodin Pol Vilijams. Poznato mi je da je ta grupa već napravila Ustav nezavisnog Kosova. Kakve su Vaše informacije u tom pogledu?

Polt: Ne znam ništa o tom konkretnom slučaju, ali mislim da je veoma važno da ne donosimo preuranjene zaključke za proces koji još nije završen. Znamo koje su suprotstavljene strane, usred smo pregovaraja, i treba da istaknemo sve elemente pregovaračkog procesa, pre nego što stignemo do konačnog dela kada će se razgovarati o statusu Kosova.

B92: Da li postoji, prema Vašim saznanjima, zaista jedinstven stav Kontakt grupe u ovom trenutku kada je Kosovo u pitanju? Jer, gospodin Ahtisari je u jednom trenutku rekao da je stav Kontakt grupe sledeći – ukoliko se Srbi i Albanci ne dogovore o soluciji za budućnost Kosova, odlučiće većina građana Kosova. Ako takav slučaj bude, ne treba biti dalekovid pa shvatiti kakav će ishod biti.

Polt: Stav ljudi koji žive na Kosovu očigledno će biti ključni element u odlučivanju oko budućnosti Kosova. Jasno je da se odluka najviše tiče ljudi koji najviše treba da doprinesu takvom ishodu. Istovremeno, da ponovo naglasim, treba da se fokusiramo na ključne elemente vezane za status Srba i ostalih manjina na Kosovu, a ne da skačemo na kraj pregovora dok početak i sredina nisu razrešeni.

B92: Raniji stav međunarodne zajednice bio je standardi, pa zatim razgovori o Kosovu, taj je stav sada promenjen. Da li je na to uticala činjenica da se možda SAD žuri, da SAD u ovom trenutku imaju druge prioritete na drugim delovima planete?

Polt: Nije da nam se žuri, ali gledajte, mi smo veoma realni. U poslednjih šest godina nije se došlo do rešenja za životne uslove Srba i drugih manjina, koje bi se moglo smatrati zadovoljavajućim. Želimo da idemo dalje i da nađemo zadovoljavajuće rešenje situacije na Kosovu. Ne želimo da čekamo još šest godina da se to desi.

B92: Gospodine Polt, ne znam koliko Vam je poznata istorija albansko-srpskih odnosa, ali sam siguran da Vam je poznat izveštaj gospodina Eidea. I imam za ovu priliku jedan primer, u selu Svinjare, gde su Albanci 17. marta 2004. godine zapalili svih 136 srpskih kuća, i dalje se neprestano događaju krađe i provale kako se Srbi ne bi vratili u kuće koje je kosovska Vlada obnovila. Dakle, strepnje, strah i neslobode nisu manje nego što su bile. Kako međunarodna zajednica očekuje, da citiram jednog srpskog književnika, izgradnju multietničkog društva tamo gde uopšte nema nikakvog društva, vrlo često i za same Albance?

Polt: Nije to jedini konflikt koji je postojao u kome različite grupe, podeljene različitim istorijatom, s teškoćom nalaze način da žive jedni pored drugih ili zajedno. Jasno je da ono što se desilo prošlog marta predstavlja nečuven napad na ljudska prava i životne uslove Srba i manjina na Kosovu. Potpuno je moguće da narodi koji su dugo mirno živeli zajedno, ili oni koji su dugo bili u sukobu, da pronađu način da ostvare zajedničku budućnost, a tome upravo težimo u ovim pregovorima. Neprekidno pričamo o Kosovu, statusu Kosova, budućnosti Kosova, ali ono čemu se ovde zaista razgovara jeste budućnost Evrope, budućnost Srbije, Kosova i celog regiona u toj Evropi gde su ljudi iz različitih etničkih grupa našli način da mirno žive zajedno.

B92: Ja razumem Vašu viziju, gospodine Polt, koja se vezuje za godine koje tek dolaze, ali prethodno je sasvim sigurno neophodno obezbediti ljudima najpre pravo na život i na dostojanstvo. Uočio sam čitajući Vaše izjave da veoma često govorite o tome da je ljudski život mnogo važniji od svih političkih solucija i rešenja. Izgleda, nažalost, da većini na Kosovu život nealbanaca nije tako dragocen. Da li ste sigurni da se događaji iz marta i to nasilje koje se desilo pre dve godine ne može ponoviti i u ovom martu, jer ima indicija da bi se nešto slično moglo dogoditi?

Polt: Reći ću vam dve stvari o tome. Prvo, želim da verujem u osnovnu pristojnost ljudskih bića u pronalaženju načina da žive zajedno u miru i slozi. Znam da tako ne misle svi, i znam da stvarnost nije uvek takva. Ali teško mi je da se složim s vama da većina Albanaca na Kosovu ne želi da Srbi i manjine žive u miru. Nisam siguran da je tako. Znam da ima problema, i znam da ima ljudi loših namera, ali ima i ljudi dobre volje. Ali kad pominjemo to da li se mart pre dve godine može ponovoti, uveravam vas da će SAD, a mogu da govorim u ime čitave međunarodmne zajednice, učiniti apsolutno sve u njihovoj moći da se to ne ponovi.

B92: Ali, iste snage su bile i pre dve godine tamo, isti vojnici, isti oficiri, isto su znali za mogućnost takvog jednog događaja. Ja Vas pitam zbog straha koji nealbanci na Kosovu imaju da bi se nešto slično moglo dogoditi, i da će međunarodne snage imati prioritet da sačuvaju živote sopstvenih vojnika.

Polt: Ljudi su opravdano zabrinuti. Ali svi smo nešto naučili iz iskustva tog marta, i prilagodili smo svoje metode i pravila funkcionisanja, i podesili smo taktiku tako da možemo odmah da reagujemo ukoliko se pojavi pretnja da se takva stvar ponovi.

B92: Gospodine Polt, siguran sam da znate da na Kosovu i dalje ima veoma mnogo oružja, da postoje snažne kriminalne grupe koje trguju oružjem, ljudima, drogom. Čak se u pojedinim policijskim krugovima smatra da je Kosovo najveći depo heroina u Evropi, na to ukazuju i podaci koje, koliko sam uspeo da saznam, poseduje i američki FBI i CIA. Vi ste veoma iskusan diplomata, bavili ste se, između ostalog i kontrolom oružja, služili ste i u Panami, smatraju Vas specijalistom za krizna područja. Kakva je budućnost stabilnosti u regionu sa eventualnim i ovakvim nezavisnim Kosovom, koje je puno oružja i ovih drugih događaja o kojima sam govorio?

Polt: Međunarodna zajednica i SAD su veoma uključeni u to, i nameravaju da ostanu uz Kosovo, uz Srbiju, dok se gradi mirna budućnost zasnovana na vladavini zakona. Znamo da postoje problemi u vladavini zakona na Kosovu, i u vladavini zakona u Srbiji, kao i u drugim delovima sveta. Mi se suočavamo sa nesavršenim situacijama u svetu. Namera nam je da osiguramo da na Kosovu slobodno, demokratsko, organizovano društvo bude budućnost tog dela sveta za sve ljude koji tamo žive, Srbe, Albance i druge etničke grupe.

B92: Da li to znači da međunarodna zajednica, pa i SAD, neće otići s Kosova pre nego što ono postane, kako ste rekli, slobodno, demokratsko i organizovano društvo?

Polt:  Nemamo nameru da odemo pre nego što se posao završi. Nastavićemo da radimo s našim evropskim partnerima i drugima, da ostvarimo napredak i osiguramo prava i bezbedan život ljudi na Kosovu i da budućnost Kosova bude u pravcu evropskih integracija.

B92: Gospodine Polt, građani SAD-a bili su, nažalost, suočeni s velikim tragedijama koje su prouzrokovali teroristi Al Kaide i veoma dobro znaju kakvu opasnost oni predstavljaju. Ono što možda manje znaju jeste da je Al Kaida pomagala i albansku pobunu na Kosovu. Da li mislite da danas na Kosovu postoje oni koji još duguju Al Kaidi?

Polt: Ne znam, niti želim javno da diskutujem o takvim informacijama. Ne znam nikakve detalje o tome. Ali vidite, nama je stalo do bezbednosti i sigurnosti svih ljudi koji žive na Kosovu, kad već pričamo o pitanju Kosova. I dalje ćemo, uz pomoć svih informacija i sredstava, bilo da su to KFOR, UNMIK, gospodin Ahtisari ili Kontakt grupa, ukloniti bilo kakve pretnje po bezbednost ili život ljudi na Kosovu, tako da oni mogu da ostvare viziju budućeg napretka i mirnog života u tom delu sveta.

B92: Gospodine Polt, ovu informaciju o tome da je Al Kaida pomagala pobunu na Kosovu našao sam u ovoj knjizi „Bin Laden, čovek koji je objavio rat Americi“, autor ove knjige je gospodin Jozef Bodanski. On je inače šef Radne grupe Kongresa SAD za terorizam i nekonvencionalni rat, dakle on je službenik američke Vlade, zbog toga sam Vam postavio ovo pitanje. Vama nisu poznati ovi detalji?

Polt: Nisam spreman da raspravljam o bilo kakvim protiv-terorističkim aktivnostima SAD ili bilo koga drugog. Ali, ako pretpostavljate da postoji umešanost terorista u negativne stvari, ne samo ovde, već i u drugim delovima sveta – odgovor je da, to je sasvim moguće. Ali sve što treba da uradimo, bilo da su to SAD, ili Srbija, ili Kosovo, ili Crna Gora ili neki drugi deo sveta, jeste ono što rade organizovana i civilizovana društva, da obezbedimo vladavinu zakona i bezbednost građana.

B92: Hajde da se vratimo na pitanje Kosova. Ako bi međunarodna zajednica nametnula Srbiji rešenje koje srpska Vlada ne bi prihvatila, da li bi za SAD bilo prihvatljivo da se Srbi na Kosovu izjasne da ne žele da žive u takvom Kosovu, već da žive zajedno sa Srbijom? Da li bi bila prihvatljiva ideja da i oni na svom referendumu pokažu kakvu budućnost žele?

Polt: Pre svega, nisam spreman da razgovaram niti razmišljam o nametanju bilo čega, Srbiji u Beogradu, ili Prištini. Treba da pričamo kako zajednički da nađemo zajedničko rešenje. Što se tiče drugog dela pitanja, smatram da slobodni ljudi bilo gde u svetu treba da imaju mogućnost da slobodno odluče gde žele da budu. I treba da imaju mogućnost da se slobodno premeste tamo gde žele da budu. Ali ovde nije važno da li je dobro ili ispravno da ljudi napuste Kosovo ako više ne žele tamo da budu, već je važno da li  ćemo na Kosovu stvoriti uslove u kojima će svako, Albanci, Srbi, Aškalije ili bilo koji drugi narod živeti sigurno i mirno. Na tome radimo.

B92: Moje pitanje bilo je direktnije vezano za mogućnost podele Kosova. Da li i SAD isključuju mogućnost podele Kosova kao što je to učinila i Kontakt grupa?

Polt: Da, isključili smo tu mogućnost. Nećemo podržati i aktivno ćemo se suprotstaviti svakoj raspravi o podeli Kosova.

B92: Gospodine Polt, kakva je Vaša vizija, u kom će se pravcu kretati odnosi Srbije sa SAD-om i EU, u slučaju da srpska Vlada odbije rešenje koje eventualno bude nametnuto od strane međunarodne zajednice, ukoliko Srbi i Albanci ne uspeju da se dogovore oko budućeg statusa Kosova?

Polt: Ako ostavimo po strani nametanje rešenja, o čemu neću da razgovaram, ali mogu da kažem da u budućnosti očekujem da odnosi SAD i Srbije nastave da se poboljšavaju na pozitivan način, kao što se poboljšavaju još od obaranja Miloševića. Dosledno radimo s vlastima, i što je važnije, s narodom u vašoj zemlji, na stavranju prijateljskog odnosa i poverenja i napretka u integraciji Srbije u evroatlantsku zajednicu. Zato verujem da će naši odnosi biti sve jači, jer to su ciljevi srpskog naroda, a mi ćemo ići rame uz rame s vama sve do cilja koji ste sebi postavili.

B92: Gospodine Polt, upravo je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u toku proces Bosne i Hercegovine za genocid protiv Srbije i Crne Gore. Svojevremeno, tužbu SRJ protiv NATO taj sud je odbio i proglasio se nenadležnim, jer SCG nije bila, odnosno tadašnја Jugoslavija nije bila članica UN-a. Da li bismo mogli očekivati istu logiku i sada, da Sud i ovaj put kaže i posluži se istom logikom i odbije tužbu BiH-a protiv Srbije za genocid? Kakvo je Vaše mišljenje u vezi sa ovom tužbom?

Polt: Kao što znate, ne bi bilo prikladno da ja komentarišem pravni spor koji i dalje traje. Mislim da treba prepustiti odgovarajućim sudskim organima da pronađu rešenje.

B92: Da li biste podržali sličnu logiku?

Polt: Bilo bi loše da ja kažem šta bih ili ne bih podržao u pravnom procesu koji upravo traje. Mislim da to treba da ostane pravnicima, gde je i sada.

B92: Gospodine ambasadore, pre nekoliko dana najavili ste, rekli ste zapravo da Srbiju čekaju realne posledice koje neće biti samo pretnja, ukoliko veoma brzo ne dođe do potpune saradnje Srbije i Haškog tribunala. Na koje ste konkretno posledice mislili, gospodine Polt?

Polt:  Dozvolite da na to odgovorim na dva načina. Prvo, vi već doživljavate posledice neispunjavanja te veoma važne, ključne međunarodne obaveze. Činjenica da Mladić i Karadžić i ostali optuženi za ratne zločine nisu izručeni stavila je Srbiju u vrlo težak međunarodni položaj. To utiče na reputaciju Srbije, to utiče na klimu među stranim investitorima, i sada u kasnoj fazi, videli ste šta je EU rekla juče o budućnosti pregovora sa Srbijom o pridruživanju, a znate da SAD tek treba da obavi sertifikaciju pomoći ove godine, kada procene nivo saradnje Srbije s Tribunalom. Za sada, perspektiva Srbije nije baš blistava.

B92: Ako se ne varam i ovo je Vaša rečenica: „Dva dana nakon odlaska gospodina Mladića u Hag, podržaćemo ulazak Srbije u NATO.“ Da li je to zaista Vaš stav? I da li ćete dva dana nakon što se to desi podržati ulazak Srbije u NATO i Partnerstvo za mir?

Polt: To je tačno. Možda i brže.

B92: Gospodine Polt, pred Srbijom su važna iskušenja i možda veoma neizvesni politički događaji, ne mislim samo na nacionalna pitanja koja Srbija rešava, već i na unutrašnja politička pitanja. Kako Vi gledate na mogućnost da SRS pobedi na sledećim izborima ili da u koaliciji s nekom drugom partijom formira Vladu?

Polt: Nije na meni da sudim, ili dajem mišljenje o tome šta će se dešavati u vašem političkom kontekstu. O tome će odlučiti narod u Srbiji. Ali odgovoriću vam ovako: mislim da je ovo godina u kojoj će vrlo verovatno srpski narod morati da izabere vrstu budućnosti koju želi svojoj zemlji. Da li želite da krenete napred, dalje ka evropskoj, naprednoj, demokratskoj, tržišnoj budućnosti za koju ste vi, narod Srbije, odlučili da je vama najbitnija, ili ste spremni da sve odbijete i živite sa negativnim pogledom na stvari koje su se dešavale Srbiji u prošlosti, da odbijate povezivanje sa Evropom, da odbijate opštu povezanost sa evroatlantskom zajednicom, kako bi neko ovde to nazvao, i doći će vreme kada će rukovodstvo i narod Srbije morati da napravi jasan izbor o tome kakvu Srbiju žele u budućnosti.

B92: Ali, siguran sam, gospodine Polt, da ste Vi veoma svesni koliko progresivnim i demokratskim snagama u svakoj zemlji znači pomoć sveta, pomoć međunarodne zajednice. SAD oduvek podržavaju demokratiju, pa su ipak iz svojih pragmatičnih razloga praktično godinama direktno ili indirektno podržavale režim Slobodana Miloševića, i na kraju se ta priča završila bombardovanjem SCG. Vi to sad možete poreći, možete reći – Ne, to nije tačno. Ali, to je frustracija koju oseća jedan dobar deo građana Srbije, koji su demonstrirali po ulicama Beograda dok je Vašington slao gospodinu Miloševiću specijalne pregovarače. Da Vas podsetim da su SAD priznale izbore na kojima je gospodin Milošević pobedio, a koje je opozicija bojkotovala.

Polt: Vrlo je važno da vaši gledaoci shvate da postoji velika razlika u tome kad SAD podržavaju neki režim i kada SAD samo sarađuju s režimom. Mi se često nalazimo u situacijama, kao što je ona s Miloševićem, gde smo morali da razgovaramo s njim da bismo našli mirno rešenje kroz koje bi vaša zemlja ušla u tranziciju ka demokratiji, slobodi i ekonomskom razvoju. Nismo uspeli, a vi ste na kraju uspeli. Vi, narod ove zemlje, odlučili ste u oktobru 2000, ’’što je dosta dosta je“, želimo nešto drugo u budućnosti. Mi smo to tada podržali, i snažno smo podržali vašu tranziciju ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji posle toga.

B92: Da, ali to se događalo nakon bombardovanja, gospodine Polt. Većina ljudi je u ovoj zemlji tada imala osećaj da je za ono što je činio režim Slobodana Miloševića, da su kažnjeni građani Srbije. Hajde, dozvolite mi da Vam ovo pitanje postavim na drugačiji način. Da li nekad, kad idete na posao i vidite ruševine u ulici Kneza Miloša, gde se nalazi i Abasada SAD, razmišljate o tome da je to možda moglo biti sprečeno da su se Amerika i EU malo ranije odlučile da snažnije podrže građane Srbije, koji su pokušavali da se reše tog režima, i da ste na jedan drugačiji način, hajde da ne kažem podržavali, ali da ste na jedan drugačiji način komunicirali s tim režimom, upotrebili ste reč „dil“?

Polt: Svaki mogući način i pokušaj upotrebljen je da se gospodin Milošević i njegove pristalice ubede da se uzdrže od agresivnih akcija koje su posle dovele do akcije NATO protiv njegovog režima, a ne protiv srpskog naroda. Detaljno su razmotrene sve moguće opcije, i morala je da se upotrebi poslednja opcija, na veliko žaljenje SAD i ostalih partnera u NATO. To je urađeno s namerom da se narod Srbije oslobodi Miloševića i njegovog korumpiranog režima, a ne da bi se kaznio srpski narod.

B92: U redu, to je istorija, hajde da se vratimo u sadašnje vreme. Vlada SAD-a ponudila je Vladi SCG sredinom prošle godine dva ugovora, ugovor o bezbednosnoj saradnji i o statusu snaga. Šta tačno, gospodine Polt, reguliše ugovor o statusu snaga? Pošto, u Srbiji postoji mišljenje da bi takav ugovor doneo neograničenu slobodu trupama SAD-a bez ikakve odgovornosti, trupama koje bi se našle na teritoriji SCG.

Polt: Ne, uopšte nije tako. Oba ta ugovora se potpisuju s našim prijateljima širom sveta, ne samo u Evropi, da bi se ostvarila konstruktivna saradnja na polju bezbednosti između naše i dotične zemlje. Sporazum o statusu snaga ni na koji način na umanjuje pravo Vlade Srbije da odlučuje o tome kakve snage smeju da prođu kroz Srbiju, ili u njoj da se smeste, makar i privremeno. Sporazum samo postavlja parametre da, kad, na primer, vaša vlada dozvoli privremeni smeštaj ili tranzit američkih snaga, već postoje pravila kako se to odvija. Sporazum o saradnji u bezbednosnim pitanjima jednostavno nama dozvoljava da vam pomognemo da reformišete vojsku i pretvorite je u modernu oružanu snagu pod demokratskom kontrolom, koja će zadovoljavavati bezbednosne potrbe vaše zemlje i doprineti održavanju mira na međunarodnom planu.  

B92: Gospodine Polt, u poslednje vreme osam puta je povećana ekonomska razmena između SAD-a i SCG. Koliko sam ja uspeo da saberem, zapravo je Amerika najveći pojedinačni investitor u Srbiju. I juče je jedan od naših sagovornika u emisiji Poligraf saopštio da su samo tri kompanije, poput US Stila, Britiš- Amerikan Tobakoa, i ne mogu sad da se setim koja je treća, uložile milijardu i po dolara u Srbiju. Ipak, ta razmena je ranije bila zanemarljiva, pa to relativizuje ovo kada kažem osam puta je veća. Da li Vi vidite još neke prepreke u ekonomskoj saradnji SAD-a i Srbije?

Polt: Vidimo mnogo prilika za buduću saradnju, i videćete da da se povećava interesovanje američkih investitora za SCG. To interesovanje se neprekidno povećavalo proteklih godina. Ali, da, ima nekih prepreka. Pre svega vezanih za vladavinu zakona, da kompanije budu sigurne da će njihovi ugovori biti sprovedeni i da se olakša birokratska procedura u dobijanju raznih dozvola da bi se ovde otpočeo biznis. Postoje i neki strukturalni nedostaci, i u saradnji sa veoma predanim ekonomskim timom vaše vlade pokušavamo da otklonimo prepreke da bi ovde bilo više investicija. Činjenicu koju ste pomenuli, da su SAD najveći pojedinačni investitor,  prati i podatak da su privatne američke kompanije ovde uložile oko 1,2 milijarde dolara, znači da su kompanije shvatile da je sada i ubuduće ovo dobro mesto za biznis.

B92: Koje američke kompanije su zainteresovane za ulazak na tržište SCG, možete li neku da nam pomenete?

Polt: Bez želje da odajem poverljive poslovne stvari, mogu da kažem da sam u poslednjih nekoliko dana razgovarao s ljudima iz najmanje tri američke kompanije zainteresovane za ovo tržište. One se bave telekomunikacijama, medijima, bankarstvom, proizvodnjom. Mislim da u mnogim sektorima u vašoj zemlji, naročito kod radne snage koja je veoma obrazovana, može da se pređe sa bivše ekonomije na novu vrstu ekonomije, i stižu druge kompanije kao što su do sada bili US Stil, Bal Pekidžing,  BAT, Majkrosoft, Dajn Korp i druge koje su već ovde.

B92: Gospodine Polt, hajde sad da promenimo temu, pošto nam vreme veoma brzo ide. Zašto crnogorski predsednik Milo Đukanović nije ove godine pozvan na molitveni doručak sa američkim predsednikom?

Polt: Suprotno opštem uverenju ovde, Vlada SAD nema ništa s molitvenim doručkom. Time rukovodi jedna privatna organizacija. Oni pozivaju koga žele. Mi imamo veoma dobar odnos sa crnogorskim rukovodstvom, imamo veoma dobar odnos sa opozicijom u Crnoj Gori, razgovaramo sa svim tamošnjim strankama, i ne bih to tumačio na neki zvaničan način.

B92: To Vas pitam zbog toga što mnogi u tome vide određeni politički gest. Da li predlog EU, da se Crna Gora može osamostaliti ako za to glasa najmanje 55 odsto onih koji su izašli na glasanje, na referendum, smatrate fer ponudom i jednoj i drugoj strani?

Polt: Mi podržavamo veoma pozitivan trud koji ulažu naši prijatelji iz EU po pitanju referenduma, i rekli smo prijateljima u Crnoj Gori da treba da saslušaju naše partnere iz EU, i koliko znam, i vlast i opozicija su već prihvatili ili će prihvatiti taj predlog, i mislim da je to dobra osnova za referendum.

B92: Gospodine ambasadore, imam za Vas još samo jedno pitanje u ovoj prilici. Šta se događa sa izgradnjom nove zgrade Ambasade SAD u Beogradu? Imate li najzad odgovor Vlade SCG oko zemljišta? Rekli ste da je to Vaša najveća frustracija otkad ste postali ambasador u SCG.

Polt: Nadam se da će jedna od mojih najvećih frustracija vrlo skoro postati jedna od najvećih pobeda. Nameravamo da uložimo sto miliona dolara u novu zgradu ambasade u Beogradu, moderno zdanje u kome ćemo obavljati svoj posao, i koje će biti simbol odnosa koje želimo da razvijamo i učvršćujemo u budućnosti. Blizu smo postizanja dogovora, još nam treba dozvola grada Beograda, i nadam se da ću se dogovoriti s gradonačelnikom da se taj projekat nastavi i nadam se da ćemo na leto potpisati i ugovor.

B92: Ja Vam zahvaljujem na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92.

Politika

Koštunica: Sačuvati Kosovo

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas da Srbija mora da prikupi maksimum snaga, političke racionalnosti i jedinstva kako bi sačuvala Kosovo, koje, sa protokom vremena, sve manje biva stranačko pitanje "ili pitanje na kojem bi pojedine političke grupacije u državi i društvu pravile svoj politički profit"

ponedeljak 27.02. 12:44 Komentara: 5

Podelu Kosova treba isključiti

Dušan Janjić: U suštini, to što je sad moguće zove se budući status, trajaće određeno vreme, ne zna se koliko, to može da se dogovara pet, deset godina, imaće međunarodno prisustvo...Ja moram da kažem sledeću stvar, podela je isključena. Znači, stavovima Kontakt grupe ona je isključena i to nedvosmisleno, i nema tumačenja koje dozvoljava podelu. Ja moram da kažem da pre nego što se zauzme stav oko toga treba vrlo jasno da se izračuna šta Srbija dobija, šta Srbija gubi ako se upusti u avanturu podele...Šta je isključeno? Ne možemo s njima da živimo, da se fizički razdvojimo bez upotrebe nasilja. Mirnog dogovora sa Albancima neće biti o tome, zato što Albanci sada veruju da su pobednici, oni hoće da uzmu celu teritoriju. Međunarodna zajednica trenutno ne može da prizna poraz, da nije uspela da integriše severni deo u centralni. I treće, na šta ja skrećem pažnju, ni srpska zajednica na Kosmetu ni Srbija nisu sposobni da završe taj posao, sad kad bi ga započeli da ga završe na opštu dobrobit. I peti, koji postoji kao vrlo velika sumnja, da li je Srbija onda sposobna da izdrži razmene teritorija? Ne možete vi uzeti samo sever, a ne dati Preševo i Bujanovac

ponedeljak 27.02. 09:15 Komentara: 4

Izdajnici, ustaše, okupacija i EU

Tomislav Nikolić: Premijer je saglasan s tim izrazom, možda to ne sme da vam kaže, ali sačekajte... ja bih voleo da Kosovo i Metohija dobiju autonomiju u okviru Srbije i onda bi to sve palo u vodu, ali bude li negativnog rešenja, sačekajte tu sednicu Skupštine da vidim ko će od poslanika biti protiv toga da upotrebimo termin okupacija. Baš bih voleo da vidim tog izdajnika, to će biti izdajnik

nedelja 26.02. 21:36 Komentara: 8
strana 1 od 20 idi na stranu