37 tačaka protiv Haradinaja

Hag, Priština, Brisel, Vašington -- Haški sud tereti Ramuša Haradinaja za organizovanu kampanju nasilnog proterivanja Srba i drugih nealbanaca iz Metohije.

Izvor: B92, Beta
Podeli

Haška optužnica tereti Ramuša Haradinaja u 37 tačaka za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, odnosno za ubistva, silovanja, nehumano postupanje i zlostavljanje civila, uništavanje imovine, nezakonito zatvaranje, deportaciju. Zločini za koje se odgovornim smatra Haradinaj, počinjeni su u periodu od 1. marta do 30 septembra 1998. godine.

U to vreme, prema haškoj optužnici, postojao je zajednički zločinački poduhvat, čiji je cilj bio ostvarivanje pune kontrole OVK u zoni Dukađin, delu Metohije oko Peći, odnosno proterivanje nealbanskog stanovništva iz tog kraja.  Na meti OVK-a naročito su se našla sela Glođane, Dečani, Dubrava, Rznić, Ratiš, Dašinovac, a pripadnici OVK-a pod komandom Haradinaja napadali su lokalno srpsko stanovništvo, ali i Albance i Rome za koje se verovalo da saradjuju sa Srbima.  

Optužnica protiv Haradinaja navodi da je on odgovoran za ubistvo 39 Srba čija su tela pronadjena u Radonjićkom jezeru.

Haradinaj se, međutim, ne tereti ni za jedan incident na Kosovu koji se dogodio 1999. godine, tokom bombardovanja NATO, iako su mediji više puta pisali da je on bio jedan od ključnih operativaca na terenu i u to vreme veoma blizak nekim centrima u NATO.  

Haradinaj se ne tereti ni za napad na romsku svadbu u junu 1999. godine.  

Prema dokazima kojima raspolaže tužilaštvo Okružnog suda u Beogradu Haradinaj i pripadnici njegove jedinice najpre su silovali mladu, potom zlostavljali i na kraju ubili više svatova. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine podiglo je i optužnicu protiv Antona Lekaja koji se tereti za navedeni zločin a koji se borio u jedinici podređenoj Ramušu Haradinaju.  Na optužnici sa Haradinajem nalaze se i imena Idriza Baljaja, komandanta jedinice „Crni orlovi”, kao i Lahi Brahimaj, nekadašnji komandant logora u Jablanici.

Hend: Dokaz objektivnosti

Savetnik komisije za Evropsku bezbednost i saradnju u predstavničkom domu Kongresa SAD Robert Hend isključuje mogućnost da je u slučaju Ramuša Haradinaja Hag doneo političku odluku. "Haški tribinal optužnice podiže samo na osnovu dokaza. Nikada nisam sumnjao u objektivnost Haškog tribunala koji, mada možda nije savršen, optužnice ipak podiže samo na osnovu dokaza", rekao je Hend za "Glas Amerike".

"Ta optužnica sadrži ozbiljne dokaze protiv optuženog i Haradinaj će imati priliku da se brani kada sudski proces bude počeo. Međutim, svakako najpozitivniji aspekt tih događaja je način na koji je Haradinaj reagovao. Želeo bih da svi optuženi za ratne zločine reaguju na taj način", rekao je Hend.

"Odlazak Haradinaja u Hag odraziće se i na Hrvatsku i potrebu da ta zemlja izruči Antu Gotovinu, a u fokus pitanja biće stavljeno i to šta Beograd i Banjaluka nameravaju da učine u vezi s preostalim optuženicima", rekao je Hend.

Klark: Što pre rešiti status Kosova

Bivši komandant NATO-a u Evropi, penzionisani general Vesli Klark, ocenio je da će odluka Ramuša Haradinaja da se preda Haškom tribunalu uputiti snažan signal o odgovornosti kosovskih čelnika i potrebi što hitnijeg rešavanja statusa Kosova.

"Politički problemi koji su doveli do konflikta na Kosovu još nisu rešeni. Zato se snažno zalažem da Ujedinjene nacije odmah počnu proces rešavanja konačnog statusa Kosova", rekao je Klark "Glasu Amerike".

"Tajms": Lukav potez

Britanski "Tajms" u uredničkom komentaru ocenjuje da je predaja Haradinaja Haškom sudu, gde će biti suočen s još nepoznatim optužbama, neočekivana onoliko koliko je i dobrodošla.

"Bivši izbacivač iz noćnog kluba u Švajcarskoj, koji je po povratku iz egzila postao komandant pobunjenih Albanaca uoči i tokom sukoba na Kosovu 1999, tvrdi da je nevin, ali ga je srpska strana optužila za 108 ratnih zločina. Haradinajev odlazak u Hag je lukav politički potez jer je predaja povećala pritisak na Srbiju da Tribunalu izruči optužene", ocenjuje list.

Jesen-Petersen: Džinovski korak za Kosovo

Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen kazao je da je zadovoljan zbog dobrovoljne predaje Ramuša Haradinaja Haškom tribunalu, a činjenicu da posle objavljivanja optužnice na Kosovu nije bilo nasilja pohvalio kao "džinovski korak napred".

Šef UNMIK-a je ocenio da Haradinajeva predaja međunarodnom sudu stvara pritisak na druge zemlje Balkana da isporuče optužene koji su u bekstvu, ili da ih ubede da se dobrovoljno predaju. "Činjenica je da je Kosovo za 24 sata rešilo jedno pitanje vezano za Tribunal, optužnicu sa kakvima se druge zemlje u regionu i dalje bore šest godina posle rata", kazao je on.

Kosovo je u tom "teškom trenutku", prema rečima Jesen-Petersena, učinilo "veoma džinovski korak napred na svom putu ka razgovorima o statusu kasnije ove godine".

strana 1 od 40 idi na stranu