Varšava priznala Kosovo

Informaciju je sa sednice Vlade prenela poljska informativna televizija TVN24. Da zvanična Varšava ne čeka sa priznanjem nove države na Balkanu i da stane uz svoje ključne saveznike SAD, a u EU Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, uprkos tome što sami ne kriju dileme, založili su se premijer Donald Tusk i šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.

Protiv takvog brzog priznanja Kosova, koje može da bude opasan presedan za poljske strateške saveznike na Kavkazu, recimo, da inspiriše separatizam u Gruziji, izjasnio se kategorično poljski predsednik Leh Kačinjski. Poljska vlada na današnjoj sednici odlučuje i kako da stavi do znanja Srbiji da u Poljskoj, uprkos priznanju Kosova, ima prijatelje i advokata integracije Srbije u EU.

Preovlađuje mišljenje da treba hitno poslati misiju dobre volje u Beograd, u koju se ponudio potpredsednik Vlade iz Poljske narodne stranke Valdemar Pavlak, a možda bi je vodio i neko od ličnosti koje uživaju ugled na Balkanu, kao što je, recimo, bivši predsednik Poljske, dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa.

Slovačka neće promeniti stav

Slovačka ne priznaje nezavisnost Kosova i nema svrhe nagađati da li će ta odluka u budućnosti biti promenjena, kaže za B92 ambasador te zemlje Igor Furdik.

On ponavlja stav premijera Roberta Fica da Slovačka neće dozvoliti nikakve pritiske da promeni takav stav.

Furdik kaže da važeća Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti predstavlja dovoljan pravni osnov za prisustvo slovačkih civila i vojnika na Kosovu koji, dodaje, između ostalog, čuvaju i spomenik učesnicima Kosovske bitke na Gazimestanu.

Bez obzira na protivljenje jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, Srbija ne bi trebalo da na duži rok prekida odnose sa Evropskom unijom, kaže Furdik i podseća da su članice Unije i zemlje kao Slovačka, Rumunija, Španija ili Kipar koje se, kao i Srbija, protive nezavisnosti Kosova.

Makedonija bez konačnog stava

Makedonija još uvek nije usvojila konačan stav o priznavanju nezavisnosti Kosova, rekao je danas u Briselu makedonski predsednik Branko Crvenkovski, objasnivši da za to postoje dva razloga: da u EU nije postignut konsenzus po tom pitanju i da će Makedonija o tome odlučivati kada to bude u njenom nacionalnom interesu, prenose slovenački mediji.

Nakon razgovora, koji je vodio sa Crvenkovskim, evropski komesar za širenje EU, Oli Ren se Makedoniji zahvalio za pozitivnu ulogu, koju je odigrala tokom rešavanja pitanja Kosova, ponovivši stav da je odluka o priznavanju Kosova u nacionalnoj nadležnosti pojedinačnih država.

Razgovori Rena i Crvenkovskog su bili fokusirani na približavanje Makedonije EU, a Evropska komisija će, krajem marta, pretstaviti novi dokument o Zapadnom Balkanu, u kome će odrediti kriterijume za početak pregovora sa Makedonijom o pristupanju EU.

Danas je i spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta raspravljao o izveštaju o napretku Makedonije, koji priprema slovenački poslanik Jelko Kacin, a o izveštaju će se glasati u sredu, kada će se poslanici, najverovatnije, zauzeti da Makedonija dobije datum za početak pregovora o pristupanju EU.

Tim povodom, evropski poslanik Hanes Svoboda je rekao da će Makedonija te pregovore početi ili krajem ove, ili početkom iduće godine, ukazavši da Makedonija treba da ispuni sve svoje obaveze i da se drži ohridskog sporazuma, da pomogne stabilizaciji regije, ali i da zauzme konstruktivan stav po pitanju svog imena.

Tim povodom je Crvenkovski rekao da je želja i namera Makedonije da se nađe rešenje za ime Makedonije, ali i da su tu "crvene crte", preko kojih Makedonija ne može, prenose slovenački mediji.

Hanes Svoboda je, povodom spora oko imena Makedonije, napomenuo i da namera da se aerodrom u Skoplju nazove imenom "Aleksandar Veliki", sigurno ne bi bio korak napred u rešavanju tog pitanja.

Grčka je već oštro reagovala na tu nameru i upozorila da bi takva odluka Skoplja štetila Makedoniji pri ulasku u EU i savez NATO, aludirajući na svoje pravo davanja veta.

"Ako pogledate po regiji, ima mnogo lepših i modernijih aerodroma, koja možda zaslužuju veliko ime", rekao je Svoboda i ocenio da bi prvo trebalo modernizovati aerodrom, napraviti ga privlačnijim za posetioce, a onda pokušati sa drugim imenom, koje bi moglo da bude i ime nekadašnjeg predsednika Makedonije.

"Hrvatska će priznati kad prizna većina u EU"

Smirivanje situacije u Srbiji bi koristilo svim zemljama u regiji, izjavio je hrvatski premijer.

Hrvatski premijer Ivo Sanader u ponedeljak je izjavio da bi smirivanje koristilo i samoj Srbiji, kojoj Hrvatska želi dobro, kao i svim susednim zemljama.

On je kazao da je proglašavanje nezavisnosti Kosova bilo očekivano, nakon što je većina svetskih sila prihvatila Ahtisarijev plan.

Sanader je ponovio i da će Hrvatska priznati Kosovo kada to učini većina zemalja EU.

Hrvatski premijer je dodao da i Hrvatska želi dobre i stabilne odnose sa Srbijom i očuvanje svojih interesa, u koje su uključeni i poslovi hrvatskih preduzeća, prenosi hrvatski portal Poslovni dnevnik.

Sanader sa pažnjom prati i odnose Rusije i Srbije i ističe da ne bi trebalo da se ponavljaju okolnosti iz hladnog rata, jer Rusija, SAD i Evropa treba partnerski da sarađuju u otvorenim evropskim pitanjima.

"Verujem da su nemiri u Srbiji zbog nezavisnosti Kosova prošli vrhunac i situacija bi mogla da se smiri", izjavio je juče Ivo Sanader.

Kipar: Nezavisnost Kosova pravno nevažeća

Kipar je izrazio žaljenje zbog proglašenja nezavisnosti Kosova i istakao da je taj čin pravno nevažeći, poručila je kiparska vlada u pismu koje je danas uručeno potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću.

Đelić je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, u razgovoru sa ambasadorom Kipra u Beogradu Homerom Mavromatisom, zahvalio kiparskoj vladi na principijelnom stavu da ne prizna nezavisnost Kosova i na podršci evropskim integracijama Srbije.

Kiparska vlada izražava žaljenje zbog, kako je saopšteno, "jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova, akta koji predstavlja ugrožavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije".

"Kipar veruje da je ovaj secesionistički akt izvan okvira međunarodnog prava, te da je pravno nevažeći, i da je u sukobu sa Poveljom UN, Helsinškim završnim aktom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja potvrđuje poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije od strane članica UN", piše u tom pismu.

Rumunija ne priznaje, Crna Gora ne žuri

Šef rumunske diplomatije Adrijan Čorojanu ponovio je danas u Podgorici da njegova zemlja neće priznati nezavisnosti Kosova, a njegov crnogorski kolega Milan Roćen da Crna Gora neće žuriti sa odlukom.

Čorojanu je na konferenciji za novinare posle susreta sa Roćenom rekao da Rumunija nije priznala nezavisno Kosovo i da to neće uraditi jer je reč o jednostranom proglašenju nezavisnosti.

"Ne želimo da stvorimo presedan koji će ohrabriti takav put rešavanja kolektivnih prava manjina", naveo je rumunski ministar.

Roćen je rekao da se "pozicija Podgorice prema Kosovu ne menja, da Crna Gora neće žuriti sa odlukom, ali da će je doneti pravovremeno i u skladu sa evropskim i evroatlantskim ciljevima".

"Nismo nespremno dočekali odluku kosovskog parlamenta. Mislim da ona ni za koga nije bila neočekivana", kazao je Roćen i dodao da "EU i međunarodni faktori prepoznaju Crnu Goru kao multientičku oazu, faktor stabilnosti na Balkanu i uspešnu evropsku priču".

"Albanci i Srbi u Crnoj Gori žive složno, iako različito misle o Kosovu", rekao je Roćen.

Do sada priznalo 19 zemalja

Poljska je danas kao 19. zemlja u svetu priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Nezavisnost Kosova su do sada priznali - Avganistan, Albanija, SAD, Austrija, Nemačka, Francuska, Italija, Estonija, Danska, Luksemburg, Letonija, Turska, Senegal, Australija, Tajvan, Velika Britanija, Belgija i Peru.

Među zemljama koje su najavile da će uskoro priznati Kosovo jesu članice EU - Holandija, Irska, Mađarska i Bugarska.

Nameru da prizna Kosovo iznela je i Norveška, koja će time slediti odluku svojih nordijskih suseda - Finske i Švedske, koje su, takođe, najavile priznanje.

Rusija spada u zemlje koje su osudile jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, što su učinile i Kipar, Rumunija, Slovačka, Španija, Gruzija i Moldavija.

Kosovo, kako su najavili, neće priznati ni Vijetnam, Šri Lanka, Indonezija, Libija, Burkina Faso i Južnoafrička Republika.