Albanija priznala, ostali suzdržani

Albanija formalno priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, izjavio je danas premijer te zemlje Sali Beriša. On je na konferenciji za novinare, koju je prenosila Albanska državna televizija, rekao da će na sutrašnjem albanskom Savetu ministara između dveju zemalja biti uspostavljeni diplomatski odnosi na nivou ambasadora.

Albanski premijer Beriša istakao je da je Republika Albanija priznala nezavisnost Kosova još 1991. godine, o čemu se tada izjasnio parlament.

Beriša je dodao da je Albanija zainteresovana za dobrosusedske odnose sa Srbijom i da će se i dalje zalagati da ti odnosi budu u duhu prijateljstva i dobrosusedstva.

Mesić: Dobri odnosi sa Srbijom i Kosovom

Stjepan Mesiæ (FoNet)

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je danas da će priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova "ići dogovorenim sledom". Istovremeno je rekao i da Hrvatska svakako želi da zadrži dobre odnose sa Srbijom, ali želi da prizna i stvarnost - da je "Kosovo nova stvarnost".

"Dan-dva, pet ili deset oko priznanja Kosova ne znače praktično ništa", rekao je Mesić u Zagrebu, ističući da više znači ako se "dobro izabere tajming i za jednu i za drugu stranu" i odluka bude prihvatljiva i regionu i van njega.

Mesić je rekao da će Hrvatska dobro osluškivati šta preduzimaju zemlje Evropske unije jer, kako je rekao, tu nema saglasnosti do kraja, ali će voditi i računa da "njen principijelni stav dođe do izražaja, bez obzira o kome se radilo".

Hrvatska želi dobre odnose i s Kosovom i sa Srbijom i sa svim zemljama regiona, pa će se svi elementi oko Kosova analizirati i doneti odluka koja će biti pre svega pravedna, izjavio je Mesić.

Mesić je rekao da mu se čini da na sednici vlade u četvrtak neće doći do priznanja nezavisnosti Kosova jer to pitanje neće biti na dnevnom redu sednice.

Ocenivši da politika prema Kosovu u prošlosti nije bila dobra, Mesić je rekao da bi bilo dobro da se nađu snage u Srbiji koje će reći koliko je Srbija kriva što nije moglo doći do uspostavljanja poverenja između stanovnika Kosova i Srbije.

Ambasador predao Mesiću Tadićevu poruku

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić primio je danas ambasadora Srbije u Zagrebu Radivoja Cvetićanina koji mu je predaoo poruku srpskog predsednika, saopšteno je jutros iz Mesićeve kancelarije za odnose s medijima.

U saopštenju se navodi da je ambasador Cvetićanin predao Mesiću "poruku predsednika Srbije Borisa Tadića koja se odnosi na jučerašnje proglašenje nezavisnosti Kosova", te da poruka "sadrži poznate stavove Srbije prema tom događaju".

Iako se u saopštenju upućenom iz Mesićeve kancelarije ne navodi konkretan sadržaj poruke, Beta iz dobro obaveštenih izvora neslužbeno saznaje da je Tadić od Mesića zatražio suzdržanost Hrvatske u daljem postupanju oko nove situacije na Kosovu i da je objasnio službeni stav Srbije i aktivnosti koje će Beograd pokrenuti u Ujedinjenim nacijama.

"BiH neće u narednom periodu priznati Kosovo"

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da "BiH u narednom periodu neće priznati nezavisnost Kosova" i da o tome u Predsedništvu BiH postoji konsenzus.

"Razlog za takav stav je što, u ovom trenutku, gotovo jedna trećina stanovništva u BiH ne podržava otcepljenje Kosova", rekao je Komšić u razgovoru sa ambasadorom Srbije u BiH Grujicom Spasovićem.

Spasović je uručio članovima Predsedništva BiH pismo predsednika Srbije Borisa Tadića, u kojem su sadržani stavovi državnog rukovodstva Srbije povodom jučerašnjeg jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Komšić je izrazio žaljenje što "nije došlo do dogovora između Beograda i Prištine" i naglasio da je interes Bosne i Hercegovine da Srbija ostane politički stabilna zemlja i da BiH želi da ima dobre odnose sa Srbijom, kao i sa ostalim zemljama regiona.

Spasović je rekao da će Srbija "svim sredstvima nastaviti da se bori za svoju pokrajinu" i dodao da "srpski zvaničnici izuzetno cene takav stav BiH o mirnom rešenju kosovskog pitanja".

Član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović informisao je Spasovića o najavljenom zasedanju Skupštine Republike Srpske u vezi sa situacijom na Kosovu i poručio da u BiH treba sačuvati mir i stabilnost i ne dozvoliti nikakve ishitrene reakcije.

Lajčak: BiH nije talac Kosova

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BIH Miroslav Lajčak izjavio je danas u susretu u Sarajevu da BiH nije talac Kosova i da nijedan od problema u BiH nije na bilo koji način vezan za Kosovo i njegov status.

"Svaki pokušaj da se na veštački način poveže Kosovo sa BiH ili njenim sastavnim delovima, mora biti odlučno odbačen", rekao je Lajčak u susretu sa predsednikom Skupštine Crne Gore Rankom Krivokapićem.

"BiH ni u kom slučaju nije talac Kosova, niti se može dovesti u pitanje u skladu sa međunarodnim zakonom", poručio je Lajčak.

Povodom jučerašnje odluke Prištine da jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, Lajčak i Krivokapić su se saglasili da ovaj događaj ne može da naruši nade regiona za pristupanje EU i da evropski put i integracije moraju ostati u središtu pažnje regiona.

Krivokapić je danas doputovao u dvodnevnu posetu BiH.

Krivokapić: Crna Gora će čekati stav EU

Crna Gora neće žuriti sa priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, već će sačekati da Evropska unija usaglasi stav o tome, najavio je danas predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić.

On je novinarima u Sarajevu, posle susreta sa zvaničnicima Bosne i Hercegovine, ponovio da Crna Gora želi da sačuva unutrašnju stabilnost i ostane primer multietničke stabilnosti u regionu, prenose podgorički mediji.

Predsedavajući Predstavničkog doma Milorad Živković preneo je stav Bosne i Hercegovine da ne treba priznati kosovsku nezavisnost.

Krivokapić i Živković su danas konstatovali da Crna Gora i Bosna i Hercegovina nemaju otvorenih pitanja i da imaju zajednički interes za razvoj dobrosusedske saradnje, preneli su podgorički mediji.

Za Makedoniju "prihvatljivo"

Nezavisnost Kosova je za Makedoniju prihvatljiva stvar koja treba da se ostvari planom Ahtisarija, izjavio je danas makedonski ministar odbrane Lazar Elenovski.

U intervjuu s nemačkim državnim radiom Dojče vele, kako prenosi Makfaks, Elenovski je takođe ocenio da "nema opasnosti od bezbednosnih rizika".

Po njegovom mišljenju, proglašavanje nezavisnosti "odavno je očekivan čin i to pitanje je trebalo da bude već završeno".

Mađarska za nastavak dobrosusedstva

Ministar u Uredu predsednika mađarske vlade Peter Kiš najavio je danas implicitno da će zvanična Budimpešta priznati nezavisnost Kosova, založio se za što brzi ulazak Srbije u evroatlanstke integracije i poželeo nastavak dobrih odnosa Mađarske i njenog južnog suseda.

"Na unutrašnjopolitičkoj sceni postigli smo konsenzus oko kosovskog pitanja, a ostaje da se nadamo da će se srpska politička elita i veći deo srpskog društva okrenuti ka budućnosti i uspešno preći put ka Evropskoj uniji", dodao je šef Kancelarije na zasedanju mađarskog parlamenta.

Kiš je podsetio na neuspeh pregovora Prištine i Beograda zbog oprečnih stavova dveju strana, dodavši da su civilna i vojna misija UN na Kosovu stvorile kakvu-takvu stabilnost, ali da je nerešeni status pokrajine onemogućio dublje društvene i ekonomske promene.

"Rešenje se dalje nije moglo odlagati, upravo zbog opasnosti od destabilizacije čitavog regiona, a sam put ka nezavisnosti pokrajine traži promišljene poteze svih aktera", rekao je Kiš i ponovio da je Kosovo "evropsko pitanje".

Ministar i formalno drugi čovek u vladi Ferenca Đurčanja naglasio je da će Budimpešta nastojati da i dalje održava prijateljske odnose sa Beogradom i najavio neke nove inicijative s mađarske strane, ne navodeći tačno o čemu je reč.

Kiš se svojim petominutnim izlaganjem osvrnuo na ocenu zamenika šefa poslaničke grupe vladajuće Mađarske socijalističke partije Atile Mešterhazija, koji je ukazao da mađarska vlada ne može ćutke da pređe preko Deklaracije o nezavisnosti Kosova, usvojene juče u Prištini.

"Radi se, s jedne strane, o događaju bez presedana u međunarodnom pravnom sistemu, a sa druge ta odluka je važna i iz ugla mađarskih nacionalnih interesa", rekao je Mešterhazi.

Prema njegovim rečima, Mađarska je "primila k znanju" pomenuti dokument Skupštine Kosova i ponašaće se shodno većinskom stavu članica Evropske unije.

"Nama je u interesu da Kosovo postane demokratska, multietnička pravna država, u kojoj će se maksimalno poštovati manjinska prava i izgraditi tržišna privreda, uz jasnu evropsku perspektivu", dodao je visoki partijski funkcioner, podsetivši da "postoji i druga strana medalje".

"U interesu nam je i da Srbija što pre postane članica EU, da bude faktor stabilnosti u regionu, da nastavi da održava dobre odnose sa susedima, uključujući i Mađarsku", zaključio je Mešterhazi.

"Građani Slovenije da ne putuju u Srbiju"

Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova ne savetuje putovanja u Srbiju i upozorava slovenačke građane da bi mogli biti meta napada.

Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije je, danas, na svom portalu obavestilo svoje državljane da postoje "određene bezbedonosne smetnje" pri mogućem putovanju u Srbiju. Zbog toga, ministarstvo slovenačkim državljanima savetuje da, sem u slučaju nužde, ne putuju u Srbiju, kao i da budu dodatno oprezni i dobijaju i proveravaju podatke, o situaciji i iz drugih izvora. Onim slovenačkim građanima, koji se već nalaze u Srbiji, ministarstvo savetuje veći oprez i izbegavanje mesta, na kojima se održavaju demonstracije i protesti, uz to da redovno prate srpske medije.

Ministarstvo podseća da je juče kosovska skupština proglasila nezavisnost Kosova, nakon čega su sinoć, u više mesta Srbije, održane brojne demonstracije, koje su najavljene i za naredne dane, dodavši i da su prilikom sinoćnjih demonstracija u Beogradu, demonstranti upali u slovenačku ambasadu i napravili veliku materijalnu štetu.

Prilikom planiranja putovanja na Kosovo, ministarstvo slovenačkim građanima savetuje da obrate pažnju na to da srpski granični organi, svaki ulazak na Kosovo, koji nije obavljen preko ulaznih, kontrolnih punktova između Srbije i Kosova, tretiraju kao nelegalan. Tako npr. ukoliko se na Kosovo uđe preko kontrolne tačke, a onda pređe preko kosovske granice u Makedoniju, time prestaje da važi ulazak preko Srbije, zbog čega putnik mora da se, u Srbiju vrati, ne preko Kosova, već preko Makedonije ili Crne Gore. Izuzetak su vlasnici diplomatskih pasoša i ličnih karti Republike Slovenije, koji su akreditovani u Srbiji.

U slučaju hitne konzularne pomoći, ministarstvo savetuje slovenačkim građanima da se obrate slovenačkoj ambasadi u Beogradu, s tim da zato što je ambasada trenutno zatvorena, najpre pozovu + 381 63 373165.