"Životna sredina za Evropu"

Akciju vožnje bicikala ispred Centra Sava predvodio je ministar u Vladi Srbije za zaštitu životne sredine Saša Dragin, a pridružili su mu se i ministri učesnici konferencije i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević.

Konferenciju je otvorio predsednik Srbije Boris Tadić, koji je izjavio da je konferencija jedan od najvažnijih događaja u Srbiji posle demokratskih promena 2000.

Tadić je dodao da pitanja životne sredine treba tretirati kao pitanja najviše kategorije "jer je poštovanje prirode poštovanje nas samih".

I ministar zaštite životne sredine Srbije Saša Dragin obratio se prisutnima na Šestoj ministarskoj konferenciji rekavši da stanje životne sredine u najvećoj meri zavisi od sistema praćenja i procene, ali i od dobrog zakonskog okvira i međunarodne saradnje.

Delegati su tokom prepodnevne plenarne sesije konstatovali značajan napredak u razvoju sistema praćenja i procene stanja životne sredine i istakli važnost obrazovanja u tom procesu, kao i potpisivanja multilateralnih sporazuma u oblasti zaštite životne sredine.

Šesta ministarska konferencija "Životna sredina za Evropu" održava se u Beogradu od 10. do 12. oktobra, uz prisustvo oko 3.000 gostiju, predstavnika 56 državnih delegacija, nekoliko stotina međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija i više od 100 domaćih i stranih novinara, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije.

Uvodna izlaganja na konferenciji su, kako je saopšteno, pored srpskog predsednika Borisa Tadića, domaćina skupa, i ministra Saše Dragina, imali i ministar zaštite životne sredine Ukrajine Vasil Džarti, izvršni sekretar ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu Marek Belka i izvršni direktor Programa za zaštitu životne sredine UN Akim Štajner.

Izvršni direktor Evropske agencije za životnu sredinu Žaklin Mek Glejd predstavila je četvrti panevropski izveštaj o stanju životne sredine, prema kojem je jedno od rešenja sadašnjih problema u toj oblasti bolji sistem informisanja i praćenja, odnosno popunjavanje postojećih praznina u informacijama i uvođenje predmeta zaštita životne sredine u školske programe.

Četvrti panevropski izveštaj je fokusiran na pitanja uticaja životne sredine na zdravlje ljudi, zagađenje vazduha i mora, biodiverzitet, klimatske promene, i posebno, globalno zagrevanje.

Glavni zaključak tog izveštaja je da sadašnje stanje u oblasti životne sredine može biti promenjeno samo ako svi promenimo loše navike u svakodnevnom životu.

U diskusiji na plenarnoj sesiji o stanju životne sredine učestvovali su i visoki zvaničnici ministarstava životne sredine Moldavije, Estonije, Poljske, Makedonije, Španije, Hrvatske i drugi gosti i delegati konferencije.

Dragin: Konferencija ima veliki značaj

Konferencija u Centru Sava (Beta)

Ministar u Vladi Srbije za zaštitu životne sredine Saša Dragin rekao je juče da konferencija daje Srbiji mogućnost da vrati lidersku poziciju u oblasti ekologije, koju je izgubila tokom 90-ih godina.

"Konferencija ima veliki značaj za našu naučnu javnost jer će jedan od dokumenata prve kategorije koji bude izašao sa konferencije biti odluka o osnivanju regionalnog centra za praćenje klimatskih promena", kaže Dragin.

On je rekao da konferencija ima i veliki ekonomski značaj i za turizam Srbije jer su svi kapaciteti u beogradskim hotelima zauzeti u narednih nedelju dana.

"S druge strane, omugućava nam da kroz kontakte sa evropskim i ostalim ministrima uspostavimo dobru saradnju koja će rezultirati i pokretanjem nekih projekata za koje ćemo tražiti sredstva iz evropskih i drugih fondova. Pored toga, nadamo se da će konferencija doprineti povećanju ugleda naše zemlje u svetu", rekao je Dragin.

Srbija je nedavno ratifikovala Protokol iz Kjota, a Skupština je juče završila razmatranje predloga za ratifikaciju pet konvencija iz oblasti ekologije.

Virtuelni centar za praćenje klimatskih promena

Svi ministri poziraju za fotoreportere (Beta)

Beogradska inicijativa pokrenula je na konferenciji ideju o osnivanju virtuelnog centra za praćenje klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi i Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju, inicijativa je pokrenuta zbog potrebe oštrijeg reagovanja na nivou vlada zemalja jugoistočne Evrope na sve oštrije klimatske promene, koje taj evropski region posebno ugrožavaju.

Srbija, prema podacima međunarodnih organizacija u oblasti ekologije, spada u zemlje u kojima se nastavlja trend visokih vazdušnih temperatura i isparavanja.

Prema tim izvorima, u Srbiji se u narednim periodima može očekivati smanjenje broja dana pod snegom i globalno smanjenje širine snežnog prekrivača, ali i padavina u toplim periodima godine.

Osnovni zadatak centra za praćenje efekata i razumevanje klimatskih promena, koji bi bio osnovan u Beogradu, bio bi da u saradnji s zemljama regiona izradi okvirni akcioni plan za klimatske promene u jugoistočnoj Evropi.

"Dobar nivo kvaliteta životne sredine u regionu"

Visok kvalitet životne sredine u regionu jugoistočne Evrope predstavlja njegovu komparativnu prednost u odnosu na ostatak kontinenta i značajnu vrednost za njegov razvoj, izjavio je danas stalni predstavnik Programa Ujedninjenih nacija za razvoj u Crnoj Gori Garet Tankosić Keli.

Predstavljajući izveštaj "Politika životne sredine u jugoistočnoj Evropi", na konferenciji Životna sredina za Evropu, on je istakao da je važno da zemlje regiona ne vezuju ekonomski oporavak i rast za intenzivno korišćenje prirodnih resursa i ne grade konkurentnu prednost na bazi jeftine radne snage i eksploatacije resursa.

Tankosić Keli je ukazao da su najveći izazovi u regionu na putu uspostavljanja održivog razvoja ostaci iz prošlosti u vidu ekoloških i industrijskih "crnih tačaka" i energetski intenzivne, stare industrijske strukture.

Prema njegovim rečima, budući izazovi vezani su i za jaz između donošenja i primene propisa iz oblasti zastite životne sredine, stvoren zbog nedostatka finansijskih i ljudskih resursa.

On je napomenuo i da se za zaštitu životne sredine u regionu izdvaja samo od 0,2 do 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je nedovoljno.