Kušner: Francuska protiv podele

Kušner je dodao da rešenje za kosovski problem treba možda tražiti u statusu koji je novitet u modernom svetu: "Možda ćemo biti dovoljno pametni da otkrijemo neki novi status koji neće biti primena prava, starog dva ili tri veka, koji će biti novitet u modernom svetu, koji će biti dve nezavisne države koje bi možda zajedno napredovale prema Evropskoj uniji ili možda prema nečem drugom".

No, ako se do takvog rešenja ne dođe, Kušner kaže će do nezavisnosti morati da dođe:

"Treba jednostavno sačekati da se sećanja, mržnja, masakri, patnja smire. To je uvek tako. Nisu Ujedinjene nacije izmislile takav status, to se već dogodilo u Istočnom Timoru, u Eritreji i na drugim mestima i to nije ništa novo. Sve je bolje od rata, patnje i uništavanja. E sada, rat se dogodio. Treba pomiriti oba naroda. Čini nam se da možemo naći poseban status koji bi balansirao između dve nezavisnosti. Eto, a ako ne uspemo da dođemo do rešenja, do nezavisnosti će morati da dođe", kazao je francuski ministar inostranih poslova u ekskluzivnom intervjuu za B92.

Posle jučerašnje posete Beogradu, francuski šef diplomatije svoj stav protiv podele Kosova ponovio i na  samom Kosovu, gde je, pre osam godina, bio prvi šef UNMIK-a. Tokom razgovora s prištinskim zvaničnicima, Kušner je rekao da se nastavljaju pokušaji da se s Rusijom u Savetu bezbednosti UN-a nađe rešenje za Kosovo, da podela nije pozicija Francuske i da se ta zemlja zauzima za nastavak pregovora o statusu.

"Promenili smo strategiju, ali ne i mišljenje o tome kako treba rešiti status Kosova", rekao je Kušner posle susreta za zvaničnicima Kosova i međunarodne zajednice u Prištini.

Kušner je rekao da uprkos ruskom odbijanu poslednjeg predloga rezolucije SB UN o Kosovu, međunarodna zajednica nastavlja da traži kompromis s Moskvom. U tom smislu, Kušner je rekao da građani i političari na Kosovu moraju pokazati više strpljenja. Kušner je dodao da je reč o najvažnijem svetskom problemu koji čeka na rešavanje i poručio kosovskoj javnosti da nije ostala sama u traženju rešenja.

Tokom jednodnevne posete Kosovu, šef francuske diplomatije razgovarao je i s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom, premijerom Agimom Čekuom i članovima pregovaračkog tima Prištine, kao i predstavnicima srpske zajednice.

Stidljivi studenti BU

Između dva razgovora sa zvaničnicima Srbije, Kušner je juče razgovarao i sa studentima Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta u Beogradu u Francuskom kulturnom centru.

Studentima i francuskom ministru inostranih poslova zajednički je bio francuski jezik, mišljenje da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, ali ne i rešenje statusa Kosova.

Međutim, pošto se niko nije odvažio da francuskom diplomati prvi postavi pitanje, Kušner je počeo studente da proziva sa spiska koji je unapred dobio. Tek tada je razgovor počeo.

Budući pravnici i politikolozi su birali teme, a dominirala su pitanja da li bi davanje nezavisnosti Kosovu moglo da dovede do nestabilnosti na Balkanu i EU i da li, kad god neka zemlja ima unutrašnji problem, treba da se formira nova država.

"Draga Aleksandra Babović, međunarodno pravo je stvoreno da bi bilo na usluzi ljudima i uvek se formira posle nekog događaja, nikada pre", rekao je Kušner.

"Pravo je evoluiralo i menja se. Uostalom i sami znate da je tako nastala Evropa. Jedan narod traži i na kraju dobije i onda zakoni moraju da se menjaju", rekao je on.

"Imate i rezolucije Ujedinjenih nacija, imate odluke i Saveta bezbednosti i na kraju dobijete na primer, Eritreju, nezavisnu od Etiopije. Ne odlučuje pravo nego ljudi i politika", objasnio je on.

Da li bi davanje nezavisnosti Kosovu moglo da dovede do nestabilnosti na Balkanu i u Evropskoj uniji, da li kad god neka zemlja ima unutrašnji problem treba da se formira nova država, da li će i mladima u Prištini preneti isto što je i rekao mladima u Srbiji - pitanja su na koja je odgovarao francuski ministar.

Kušner je odgovorio da nema drugog rešenja osim onog koji predviđa Ahtisarijev plan. Ili, ako ga ima, Srbija treba da ga nađe.

"Srbi su pametni, mudri, nose teret istorije. Niste našli rešenje, odmah ste rekli 'ne', e, pa mi kažemo 'da'. A pošto međunarodna zajednica ima dosta veliku težinu, nije baš da nismo u pravu".

Pitanje da li je Evropa spremna za nova proširenja ako se ima u vidu teško usklađivanje svih 27 članica ostalo je bez odgovora, zbog nedostatka vremena, kao i Kušnerovo pitanje studentima da li po njihovom mišljenju treba intervenisati u Darfuru.