U Vašingtonu o Kosovu i o Hagu

Srpski premijer završava ovim susretom posetu Vašingtonu, odakle večeras putuje za Njujork, gde će sutra učestvovati na sednici Saveta bezbednosti UN, posvećenoj Kosovu i Metohiji. Koštunica je, u glavnom gradu SAD, razgovarao i sa senatorom srpskog porekla Džordžom Vojnovičem i obratio se novinarima u Nacionalnom pres-klubu.

"Sve što je bilo vodeće u mojoj dosadašnjoj razmeni mišljenja sa američkim sagovornicima, potvrdilo se i večeras, u razgovoru s potpredsednikom Čejnijem", izjavio je Koštunica. U razgovoru je bilo reči, kako je Koštunica preneo novinarima, o srpsko-američkim odnosima, a najviše o Kosovu i Metohiji. "Još jednom sam izneo razloge koji govore u prilog predlogu Vlade Srbije, odnosno suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije", istakao je Koštunica i dodao da se to rešenje može staviti na probu vremena, dok se drugo rešenje, nezavisnost, ne može ispraviti. 

On je, takođe, rekao da je Čejniju i svim drugim sagovornicima u Vašingtonu ukazao na moguće posledice i jednog i drugog rešenja na stabilnost i mir u regionu. "To je posebno važno za potpredsednika Čejnija i celu vašingtonsku administraciju koja toliko brine za stabilnost u svetu", rekao je Koštunica.

Juče, premijer Srbije je u razgovoru s državnom sekretarkom SAD ponovio stav o nezavisnosti Kosova. "Nezavisnost Kosova uvela bi region u ozbiljnu nestabilnost. Oduzeti jednoj državi 15 odsto njene teritorije moguće je samo ako se demokratija baci pod noge", rekao je sinoć Koštunica novinarima u Vašingtonu, posle susreta s Kondolizom Rajs.

Koštunica je razgovor s Kondolizom Rajs ocenio kao veoma zanimljiv i rekao da je sagovornike u Stejt departmentu do najsitnijih pojedinosti upoznao s predlogom Srbije o suštinskoj autonomiji Kosova. "U razgovoru sam nastojao da što više sagovornike, pre svega Kondolizu Rajs, upoznam s našim argumentima u prilog suštinske autonomije za Kosovo u Srbiji, s rešenjem koje nudi stabilnost, mir i multietničnost Kosova u ovom trenutku", rekao je Koštunica. Činjenicu da SAD ne isključuju nezavisnost Kosova kao jedan od ishoda pregovora Koštunica nije komentarisao i samo je dodao da je cilj razgovora bio da se administracija u Vašingtonu što bolje upozna s platformom Beograda.

Premijer Srbije se sreo i s državnim podsekretarom Nikolasom Bernsom i Stivenom Hendlijem, savetnikom za bezbednost predsednika SAD Džordža Buša. Koštunica je rekao da su argumenti Srbije saslušani, da je sve uveravao u dobre strane najveće moguće autonomije Kosova u Srbiji i da je izričito rekao da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. "To drugo rešenje o kom se govori, nezavisnost Kosova, ima sve nedostatke koje prvo rešenje nema. Ono ne garantuje stabilnost, ne poštuje međunarodno pravo, ono je nametnuto i može nas odvesti u nestabilnost i urušiti osnovne demokratske vrednosti", rekao je Koštunica.

Predavačica na londonskoj Školi ekonomije i političkih nauka Denisa Kostović za B92 kaže da je međunarodna zajednica očekivala da će čuti nešto novo od premijera Srbije. Kostović smatra da izostanak novih stavova može da postane problem. "Rizik te strategije, nepružanje ničeg novog, jeste u tome što ona može biti shvaćena kao suptilnija forma nepopustljivosti i nestabilnosti u Miloševićevo doba, a to može da dovede do nametanja rešenja. Šta je međunarodna zajednica htela da čuje? Mislim da je jedna od stvari koju je htela da čuje pod kojim bi uslovima nezavisnost Kosova bila prihvatljiva Srbiji", kaže ona.

U okviru Koštuničine posete SAD-u vode se i razgovori u vezi sa ekonomijom na Kosovu. Šef ekonomskog tima u Koordinacionom centru Nebojša Popović navodi za B92 da je u Svetskoj banci podržan stav Srbije o izgradnji što jačih ekonomskih veza Beograda i Prištine. "Kada je reč o investicijama u sektor energetike, Svetska banka već ima plan koji bi u narednih pet do 10 godina doneo mnogo bolju situaciju na energetskom planu. Isto tako moram da naglasim da i Svetska banka ima stav da će privatizacija velikih sistema biti mnogo efektnija posle rešenja konačnog statusa", kaže on.

Koštunica će sutra u Njujorku učestvovati na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu. Poseta premijera Srbije Vašingtonu i Njujorku, posebno učešće u radu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, završnica je diplomatske inicijative Beograda, u okviru koje je sve članice Kontakt grupe upoznao s predlogom Srbije za Kosovo. Članicama SB UN prvi put će se obratiti i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu. Denisa Kostović smatra da je reč o veoma simboličnom gestu. "Međunarodna zajednica smatra da je Kosovo praktično nezavisno, da jedino treba legalizovati tu situaciju na terenu. Drugi aspekt čitave te situacije je da se u međunarodnoj zajednici smatra da je Srbija izgubila Kosovo ne 1999, već 1989. kada mu je ukinula nezavisnost. Davanje podijuma predsedniku Kosova je gest koji tu činjenicu na jedan način zapravo ozvaničava".

Pred SB UN sutra će govoriti i specijalni predstavnik UN-a za status Kosova Marti Ahtisari. Kako B92 saznaje, premijer Srbije i predsednik Kosova neće ni prisustvovati sednici na kojoj će Ahtisari podneti izveštaj o toku pregovora. Portparolka Martija Ahtisarija Hua Đijang za B92 kaže da će glavni pregovarač SB UN informisati o svojoj strategiji zasnovanoj na stavovima članica Kontakt-grupe, usvojenim na sastanku 30. juna. "Ne mogu da govorim o Beogradu i Prištini. Jeste da svi mi idemo u SB UN, ali idemo na odvojene sednice. Što se nas tiče, Ahtisari će podneti izveštaj SB UN na zatvorenoj sednici. On će reći Savetu šta smo mi do sada uradili, ali će govoriti i o koracimna koji će uslediti", kaže ona. Hua Đijang navodi i da ne veruje da će posle sednice SB UN biti poznat datum početka pregovora o statusu Kosova. Prema njenim rečima, i dalje su u toku konsultacije sa učesnicima.

Koštunica u Vašington postu

Koštunica je napisao i autorski članak za današnje izdanje Vašington posta, u kom navodi da je Srbija spremna da prihvati svaki kompromis koji ne uključuje nezavisnost za Kosovo. "Srbija nudi Albancima najveću moguću autonomiju, uključujući zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a za uzvrat očekuje da dobije samo nepovredivost granica i bezbednost za sve nealbance u Pokrajini", napisao je Koštunica. On je ponovio teze da je nedopustivo da jednoj demokratskoj zemlji bude oduzet deo teritorije zbog pretnji nasiljem etničke grupe koja ima aspiracije prema toj teritoriji. Koštunica je ocenio i da bi nezavisno Kosovo postalo žarište stalnih tenzija u regionu zbog novih teritorijalnih aspiracija, ekonomske neodrživosti i rasprostranjenog kriminala. Premijer je naveo da su tragična zbivanja naučila čovečanstvo da politika popuštanja onima koji prete silom samo otvara put većem i težem nasilju. "U slučaju da Kosovo postane nezavisno, ne bi se moglo izbeći da Kosovo postane leglo hronične napetosti u regionu, zbog verovatnoće novih teritorijalnih zahteva, zbog svoje ekonomske neodrživosti i široko rasprostranjene mreže organizovanog kriminala", napisao je Koštunica.

Koštunica je upozorio i da bi nezavisnost Kosova svakako bila smatrana presedanom i podstakla slične zahteve u drugim delovima sveta. "Rešavanje problema nacionalnih manjina kroz samoopredeljenje, posebno u slučaju nacija koje već imaju državu u susedstvu, neizbežno vodi promeni granica i opasnim komplikacijama. Srbija se oslobodila komunističkog režima uloživši ogromne napore i preuzevši ogromne rizike. Da li takva zemlja, koja je po svim merilima demokratska, može preživeti nasilno oduzimanje 15 odsto svoje teritorije? Koja bi demokratski izabrana vlada, posle takvog čina, mogla da objasni svojim biračima da i dalje treba da veruju u principe tolerancije, liberalizma, nepovredivosti volje naroda, što su vrednosti prosvećene zapadne civilizacije, u ime kojih su srušili zao i autoritarni režim", pita Koštunica. 

On smatra da bi mlada demokratija, koja je ostvarila impresivne rezultate na planu razvoja ekonomije, izgradnje institucija, zaštite ljudskih prava, borbe protiv korupcije i kriminala i jačanja međunarodnih odnosa, imala male šanse da preživi u takvim okolnostima. Uz ocenu da se Srbija u nastojanju da sačuva Kosovo u svojim granicama ponaša na najrazumniji i najkonstruktivniji mogući način, Koštunica je zaključio da se Srbija "u borbi za Kosovo bori i za suštinske principe međunarodne pravde i poretka". "Braneći neotuđiv deo svoje teritorije, Srbija možda čak brani i budućnost demokratije kao načina života i pogleda na svet", napisao je premijer Srbije u Vašington postu.

Tadić: Nema rizika od novog sukoba

Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da se, i pored toga što čitavo državno rukovodstvo Srbije insistira na tome da je nezavisnost Kosova neprihvatljivo rešenje, ne može garantovati da je takvo rešenje isključeno. Tadić je ocenio da bi nametnuto rešenje za Kosovo predstavljalo novu traumatizaciju Srbije, ali je istakao da u slučaju nepovoljnog rešenja po Srbiju nema rizika od novog sukoba na Balkanu. On je za RTS potvrdio da je u toku usaglašavanje tema razgovora Beograda i Prištine na najvišem nivou, koji bi trebalo da počnu 24. jula u Beču, i da je u ovom trenutku gotovo izvesno da će u njima učestvovati predsednici i premijeri Srbije i Kosova.

Boris Tadić je rekao i da bi na jesen, pre donošenja rešenja o budućem statusu Kosova, trebalo održati vanredne parlamentarne izbore, kako bi u stabilnoj atmosferi bila obrazovana vlast koja bi garantovala neometan nastavak približavanja EU.

Svi traže izručenje Mladića

Iako posle sastanka Koštunica-Rajs to nije pomenuto, tema razgovora bila je i saradnja s Haškim tribunalom. Stejt department je, kako je saopšteno u Vašingtonu uoči susreta Vojislava Koštunice i Kondolize Rajs, pozvao vlasti Srbije da prebace osumnjičene za ratne zločine u Haški tribunal, javlja AP. "Mi, kao i naši evropski prijatelji i saveznici, tražili smo od Vlade Srbije da uradi sve što može kako bi osigurala da ti ljudi budu izručeni pravdi u Hagu", rekao je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak.

Glavna haška tužiteljka Karla del Ponte u Srebrenici je izjavila da je veoma ljuta što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić još slobodni, a da premijer Srbije ne želi da uhapsi Mladića. Karla del Ponte je rekla da Koštunica pokušava da nagovori Mladića na predaju, ali da je očigledno da to Mladić ne želi. "Postoji još šest begunaca i oni moraju biti uhapšeni", izjavila je Karla del Ponte i dodala da će Tribunal raditi sve dok se pred njim ne pojave Karadžić i Mladić.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Srđan Đurić odbacio je tvrdnje Karle del Ponte da Koštunica ne želi da uhapsi Mladića. "To jednostavno nije istina", rekao je Đurić, koji s Koštunicom boravi u Vašingtonu.

I Janša s Kondolizom Rajs

Posle susreta s premijerom Srbije, Kondoliza Rajs je u utorak primila premijera Slovenije Janeza Janšu. Tim susretom Janša je završio petodnevnu zvaničnu posetu SAD, a Kondolizu Rajs je zanimao stav Slovenije o situaciji u Srbiji i na Kosovu, prenose slovenački mediji. Janša je izjavio da je postignuta saglasnost da Srbija mora da nastavi s demokratskim reformama, ojača saradnju s Haškim sudom, a da istovremeno za Srbiju moraju biti držana otvorena vrata u evroatlantske integracije. "To mora biti podsticaj", izjavio je Janša za slovenačku TV POP.

On kaže da su SAD saglasne sa Slovenijom da rešenje pitanja Kosova mora da bude takvo da više doprinese stabilnosti, a ne nestabilnosti u regiji. "Delimo mišljenje da se do toga može doći pregovorima i da nema jednostavnog rešenja za Kosovo", rekao je Janša i dodao da su potrebni podsticaji i da SAD u tom delu sveta, a naročito na Kosovu, imaju veliki moralni autoritet zbog proteklih događaja i podrške. "Uz njihovu pomoć verujemo da ćemo naći rešenje koje će na kraju priznati obe strane", rekao je Janša.

Sedma runda 18. jula u Beču

Sedma runda pregovora o tehničkim pitanjima vezanim za status Kosova biće održana 18. jula u Beču, saopšteno je iz kancelarije specijalnog predstavnika UN za status Kosova. Srpski i albanski pregovarači raspravljaće o zaštićenim zonama oko manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve i zaštiti ostalih kulturnih spomenika na Kosovu. U saopštenju se navodi da će jedna od tema biti mehanizmi koji će omogućiti proveru primene sporazuma o verskom i kuturnom nasleđu. Sastankom će predsedavati zamenik specijalnog predstavnika za status Kosova Alber Roan.

"Nezavisno Kosovo će ostati bez Srba"

Članica delegacije kosovskih Srba koja sutra putuje u posetu SAD Rada Trajković izjavila je kako očekuje da će zvaničnike SAD uveriti u to da bi Kosovo za 10 godina ostalo bez Srba ako postane nezavisno. "Kosovo i Metohija za srpsku državu imaju mnogo veći značaj od činjenice da Pokrajina predstavlja 15 odsto teritorije Srbije", rekla je ona.

Predstavnici Srba sa Kosova navode da iako zvanični Beograd govori da neće priznati nezavisnost Pokrajine, građani koji tamo žive dobro razumeju poruke koje stižu iz međunarodne zajednice: "Ono što treba narodu u ovom trenutku reći jeste kakav će njihov život biti šta je to što će biti njihova institucionalna nezavisnost na koji način će moći da funkcionišu u tim uslovima", kaže Ranđel Nojkić..

Kosovo faktički izgubljeno

Diplomatske nastupe premijera ali i predsenika Srbije kritikuju i u stranci G17 plus navodeći da se u susretima sa međunarodnim zvaničnicima ponašaju kao predsednici stranaka: "Oni pokušavaju da ostanu čisti prema građanijma i da svoj poraz opravdaju svojim zalaganjem koje smatraju ispravnim, a sa druge strane činjenicom koja je istinita da su Kosovo i Metohija faktički izgubljeni krajem 1999. godine jednim porazom u ratu", kaže Čedomir Antić iz G17 plus.