Tadić i Mićunović kandidati DOS-a za predsednika?

Boris Tadić ili Dragoljub Mićunović najozbiljniji su kandidati DOS-a za predstojeće predsedničke izbore, saznaje Radio B92 u vrhu te koalicije. Isti izvor kaže da će se o predlozima za tu funkciju otvoreno razgovarati na sastanku lidera DOS-a u Subotici u utorak uveče. Razgovor o predsedničkim kandidatima, kako saznajemo, koalicionim partnerima predložiće Građanski savez Srbije.

Predsednik Skupštine Nataša Mićić zatražila je od lidera DOS-a da podrže raspisivanje predsedničkih izbora u Srbiji. Mićićeva je u pismu liderima vladajuće koalicije poručila da ne sme biti "licitiranja da li su sada Srbiji potrebni predsednički izbori", jer bi to, kako je objasnila, bilo jednako "dilemi da li poštovati zakon i Ustav ili ne". "Svakome mora biti jasno da me na raspisivanje predsedničkih izbora obavezuju Ustav i zakon", navodi se u pismu Nataše Mićić.

Podsetimo, početkom februara kada se očekivala odluka o raspisivanju izbora, posle konsultacija sa najvažnijim činiocima u zemlji, Nataša Mićić je izjavila da bi raspisivanje izbora bilo "necelishodno", jer se nisu promenile političke okolnosti koje su dovele do neuspeha poslednjih predsedničkih izbora.

Visoki funkcioner DS-a Bojan Pajtić tada je, takođe, izjavio da su izbori "politički nepotrebni", ali zato u utorak očekuje što širi odziv političkih stranaka na predsedničke izbore jer je, kako kaže, "svima u interesu da ovo stanje ne ostane". "Odgovornost Nataše Mićić jeste upravo u tome da ne zadržava više ono v.d. stanje u kojem je ona v.d. predsednik države, nego je politički odgovoran potez bio da se ti izbori raspišu", rekao je Pajtić.

Kako saznaje Radio B92 na raspisivanju predsedničkih izbora insistirala je upravo Nataša Mićić, uz podršku Građanskog saveza Srbije. I pored pojedinih ocena da je nepotrebno birati "privremenog predsednika", o predsedničkim kandidatima razgovaralo se i na održanom sastanku predsedništva GSS-a i Demokratske stranke u ponedeljak.

S druge strane, predsednik Odbora za pravosuđe i funkcioner GSS-a Dragor Hiber rekao je za Radio B92 da svaki predsednik ima "ograničen mandat", te da to nije "pravno, već političko pitanje". "Ustav i Zakon o izboru predsednika Republike su jasni i nema pravnog načina da se izbori ne raspišu zato što će jednog dana biti donet novi ustav", objašnjava Hiber. "Politički razlozi, da će to biti skraćen mandat ili kad će biti usvojen ustav, ili da ti izbori ništa sad ne rešavaju, imaju svoju snagu i čovek mora da ih respektuje, ali da bi politički razlog bio dovoljan da se raspisivanje izbora odloži, onda voljom skupštinske većine on mora biti pretočen u zakonsku normu", kaže Hiber.

Hiber dodaje da oni koji smatraju da predsednički izbori ne treba u ovom času da putu raspisani, treba da predlože odgovarajuću izmenu zakona o izboru predsednika Republike. "Predsednica Narodne skupštine nema nikakav manevarski prostor, ona izbore mora da raspiše, u protivnom teško bi se ogrešila o ustav i zakon i ja ne mogu da razumem zašto pojedini političari, među njima i ugledni pravnici, od nje to zahtevaju. Najbolje bi bilo da ta većina u skupštini ishoduje promenu zakona", kaže Hiber.

Međutim, kako tvrdi izvor Radija B92, ukoliko novi Ustav i bude predvideo mogućnost biranja predsednika u parlamentu, tu odluku mogu doneti poslanici nove Skupštine, koju taj isti Ustav takođe predviđa. Kako je najavljeno, novi Ustav bi u februaru sledeće godine mogao da bude završen, nakon čega sledi i izjašnjavanje o ponuđenim rešenjima na referendumu. Nakon usvajanja ustava sledi donošenje novog izbornog zakona, potom izbori za novi parlament, a nakon njih predsednički. U tom slučaju, predsednika bi birali poslanici nove Skupštine Srbije.

Ipak, ostaje dilema zbog čega se vlast, u ovim trenucima, odlučila za raspisivanje predsedničkih izbora. Politički analitičar Dušan Pavlović za B92 kaže da su izbori sada "politički potrebni" kako bi Vlada Srbije skrenula medijsku pažnju sa afera koji su bile aktuelne poslednjih meseci, kao i da je njihov cilj da se još jednim neuspelim izborima obesmisli funkcija predsednika Republike. "Radi se o tom cenzusu od 50% u prvom izbornom krugu i ukoliko se on ne ukine, od uspeha tih izbora nema ništa. Moguće je da je razlog da se izbori održe, ali nije želja da Srbija dobije predsednika na tim izborima i mislim da, kad se svede, ti izbori se neće raspisati i da je to tema kojom je DS jedan deo stranaka DOS-a hteo da odvrati pažnju od drugih tema", rekao je Pavlović.