Svet 0

21.06.2024.

19:14

"Sveopšti rat" se bliži: Zašto im prete?

U nedavnom vatrenom govoru, lider Hezbolaha Hasan Nasralah je zapretio da će napasti Kipar, malo i podeljeno ostrvo u Sredozemnom moru, ako pomogne Izraelu u potencijalnom ratu između libanske militantne grupe i Izraela.

Izvor: Index.hr

"Sveopšti rat" se bliži: Zašto im prete?
EPA-EFE/YANNIS KOLESIDIS

Podeli:

"Kipar će takođe biti deo ovog rata ako otvori svoje aerodrome i baze za izraelske snage", rekao je lider militantne grupe koju podržava Iran u televizijskom govoru u sredu, dan nakon što je Izrael upozorio na mogućnost otvorenog rata u Liban, navodi CNN.

U svom odgovoru, kiparski predsednik Nikos Hristodulides negirao je da je njegova zemlja umešana u sukob. "Izjave nisu prijatne i pokušavaju da stvore sliku da je Kipar umešan u ratne operacije. Ali nije ni na koji način umešan", rekao je Hristodulides, dodajući da su linije komunikacije otvorene sa libanskom i iranskom vladom.

EU je stala u odbranu Kipra

Evropska unija je u četvrtak stala u odbranu Kipra rekavši da je država članica EU. „Svaka pretnja jednoj od naših država članica je pretnja EU“, rekao je portparol EU Peter Stano novinarima. Susedna Grčka je takođe izrazila punu solidarnost sa Kiprom, napisavši u postu na Ks da je „pretnja upotrebom sile flagrantno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija“.

U očiglednom pokušaju kontrole štete, libanski ministar spoljnih poslova Abdalah Bu Habib pozvao je svog kiparskog kolegu Konstantinosa Kombosa da izrazi „stalno oslanjanje Libana na pozitivnu ulogu koju Kipar igra u podršci stabilnosti u regionu“.

Dok stručnjaci kažu da rat između Izraela i Hezbolaha ostaje malo verovatan, sam pomen Kipra dodaje novu dimenziju sukobu Izraela i Hamasa u Gazi. To rizikuje da zemlju EU uvuče u rat koji se već proširio na Bliskom istoku i stavlja veze Kipra sa Izraelom u centar pažnje. Evo šta znamo o tome do sada.

Zašto je pozicija Kipra važna?

Kao ostrvo u istočnom Mediteranu, koje se nalazi na geopolitičkoj granici između Bliskog istoka i južne Evrope, Kipar je geografski mnogo bliži sukobima na Bliskom istoku nego evropskim centrima moći.

Ostrvo je otprilike šest puta manje od Hrvatske i podeljeno je na dva dela: južni deo na kome se govori grčki, poznat kao Republika Kipar, i područje na kojem se govori turski, poznato kao Turska Republika Severni Kipar.

Podela ostrva odražava rivalstvo između regionalnih rivala Grčke i Turske. Većina međunarodne zajednice priznaje samo suverenitet grčkog dela Kipra, koji je bio narod prema kome su bile usmerene Nasralahove pretnje.

Republika Kipar je članica EU, ali ne i NATO odbrambenog saveza, što obavezuje zemlje članice da u slučaju napada stupe u odbranu jedna drugoj. Na Kipru živi oko 920.000 ljudi, a glavni grad zemlje je Nikozija.

Koliko su bliske veze Kipra sa Izraelom?

Diplomatski odnosi između Kipra i Izraela počeli su 1960. godine, nakon nezavisnosti ostrva od britanske kolonijalne vlasti, ali Kipar nije otvorio ambasadu u Tel Avivu sve do 1994. Odnosi su se pogoršali 80-ih i 90-ih godina zbog bliskih veza Izraela sa Turskom i arapskim zemljama. -Izraelski sukob, u kojem je Kipar stao na stranu arapskih država i podržao palestinsku državnost.

Odnosi su se poboljšali krajem 1990-ih i 2000-ih, kada je Izrael počeo da se okreće istočnom Mediteranu radi ekonomskog partnerstva, posebno nakon otkrića prirodnog gasa u regionu. Eksperti kažu da Izrael takođe gleda na Kipar kao na partnera u suprotstavljanju regionalnim pretnjama, posebno od strane Turske i grupa povezanih sa Iranom.

Poslednjih godina Izrael je koristio kiparsku teritoriju da obuči svoje trupe za mogući rat sa Hezbolahom. Teren Kipra je sličan onom Libana, saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF). IDF je 2022. godine izvela zajedničku vojnu vežbu sa kiparskim snagama.

Neke zajedničke vežbe imale su za cilj borbu na više frontova i protiv Hezbolaha u Libanu, preneli su izraelski mediji. Njihove poslednje vežbe izvedene su u maju 2023. na Kipru. Kancelarija kiparskog predsednika saopštila je u četvrtak Ks da ta zemlja "nikada nije omogućila i neće omogućiti bilo kakvu agresivnu akciju ili napad na bilo koju zemlju".

Kakva je bila uloga Kipra u ratu u Gazi?

Kipar je odbacio sve sugestije da je umešan u rat u Gazi, ističući svoje humanitarne napore koji su pomogli da se doneta pomoć u Gazi. „Republika Kipar nije deo problema. Republika Kipar je deo rešenja“, rekao je predsednik Hristodulides i dodao: „A našu ulogu u tome, na primer, kroz humanitarni koridor, prepoznaju ne samo arapskog sveta, ali i međunarodne zajednice u celini“.

U martu je Kipar počeo da dozvoljava isplovljavanje humanitarnih brodova iz njegovih luka u okviru međunarodnih napora da se omogući isporuka humanitarne pomoći morem u Gazu. Prva pomorska pošiljka za Gazu nosila je 200 tona hrane, što je otprilike 500.000 obroka.

Kipar je u aprilu izdao zajedničko saopštenje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u kojem osuđuje smrtonosni izraelski napad na dobrotvornu organizaciju Vorld Central Kitchen, u kojem je ubijeno sedam ljudi. Kipar je takođe više puta osuđivao Hamas za napad na Izrael 7. oktobra.

Koja je verovatnoća da će se Kipar više uključiti?

Ostrvo je već bilo u unakrsnoj vatri regionalnih sukoba, što podseća na njegovu blizinu nestabilnom Bliskom istoku. Sumnja se da je raketa ruske proizvodnje eksplodirala iznad severnog Kipra 2019. Kiparski zvaničnici veruju da je projektil povezan sa vojnim operacijama u Siriji i pao je oko 24 kilometra severno od glavnog grada Nikozije.

Scenario u kojem Izrael koristi kiparske baze za svoje vojne snage, kako je upozorio Hezbolah, efektivno bi proširio rat u Gazi na Evropsku uniju, napisao je na Ks Mohamed Ali Šabani, iranski analitičar i urednik Amvaj.media. To bi značilo da je zemlja EU po prvi put direktno uključena u produženi rat u Gazi.

Neki stručnjaci kažu da su male šanse da sukob između Izraela i Hezbolaha eskalira u sveopšti rat jer nijedna strana ne želi takvu eskalaciju.

„Hezbolahovo objavljivanje snimaka dronom na osetljivim lokacijama unutar Izraela ima za cilj da odvrati Izrael“, rekla je Lina Hatib, saradnica na programu za Bliski istok i severnu Afriku u londonskom think tanku Chatham House, za CNN, pozivajući se na devetominutni video. Hezbolah objavljen u utorak, a prikazuje civilne i vojne lokacije oko izraelskog grada Haife.

"Ni Izrael ni Hezbolah nemaju koristi od sveopšteg rata"

"Normalno je da i Izrael i Hezbolah imaju vojne planove da se izbore sa potencijalnom eskalacijom. Ali kako stvari stoje, ni Izrael ni Hezbolah nemaju koristi od sveopšteg rata", rekao je Hatib i dodao da Hezbolah zna koliko je razoran rat sa Izraelom bi za Liban i da u zemlji nema apetita za takav scenario.

Malo je verovatno da će Bajdenova administracija dozvoliti Izraelu da se sam bori u ratu na dva fronta, rekao je Hatib, dodajući da bi umešanost SAD mogla da privuče druge aktere koje podržava Iran, kao i mogućnost da sam Iran bude meta. "Ovo je visoka cena koju Iran želi da izbegne. SAD takođe ne žele da se nađu u još jednoj bliskoistočnoj močvari, posebno ne uoči predsedničkih izbora", zaključio je Hatib.

Podeli:

Tagovi

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: