Svet 0

22.04.2024.

18:51

Brutalno naoružavanje; Nikome se ne piše dobro

Prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) u 2023. godini su međunarodni vojni izdaci porasli za gotovo sedam odsto, što je rekordna vrednost.

Izvor: Dojče vele

Brutalno naoružavanje; Nikome se ne piše dobro
Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky, File

Podeli:

Posebno visoki porasti u naoružanju su u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku.

S obzirom na međunarodne krize, nije začuđujuće što vodeće zemlje poput SAD, Kine i Rusije ponovo znatno povećavaju svoje vojne izdatke.

Budući da je svet u modusu krize, takođe nije veliko iznenađenje što se prvi put od 2009. godine vojni izdaci u Africi, na Bliskom i Srednjem istoku, u Evropi, Aziji, Okeaniji te u Severnoj i Južnoj Americi sveukupno povećavaju, piše Dojče vele.

Jedno od iznenađenja čak i za Stokholmski institut za istraživanje mira jeste najveći procentni rast za 2023. u zemljama poput Demokratske Republike Kongo, gde je došlo do povećanja od čak 105 odsto. To je zemlja s dugotrajnim sukobom između vlade i nezvaničnih naoružanih grupa.

Sijao Lijang, član SIPRI-jevog tima za vojne troškove i proizvodnju naoružanja, rekao je za DW: "Ono što nas je iznenadilo jeste visok porast u ostatku sveta, posebno u Latinskoj Americi i Africi."

Na primer, u Meksiku i Salvadoru vlade koriste vojsku za rešavanje unutrašnjih problema, kako bi se borile protiv organizovanog kriminala i banditskog nasilja, a slični zabrinjavajući trendovi prisutni su i u Ekvadoru i Brazilu.

"Sam porast nije previše iznenađujući, ali njegove razmere i opseg jesu. Što se tiče globalnog trenda, verovatno ćemo u narednim godinama videti dalji porast, ako se trenutni sukobi i napetosti nastave", kaže Sijao Lijang.

Rusija prelazi na ratnu privredu

EPA-EFE/TOMS KALNINS

Nakon ruske invazije, Ukrajina ostaje glavni žarišni centar sukoba. Prema računici Sijao Lijanga u 2023. godini, vojni izdaci Rusije kao postotak bruto domaćeg proizvoda dostigli su najviši nivo od raspada Sovjetskog Saveza i iznose 5,9 posto. Istovremeno, ti su izdaci u Ukrajini dosegli čak 37 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Prema rečima istraživača SIPRI-ja, rat stvara veći teret za Ukrajinu nego za Rusiju. Na osnovu golih brojeva, to je neravnopravan sukob, ali Ukrajina je to uspela da prebrodi zahvaljujući podršci Zapada.

"Samo tri države članice NATO-a nisu povećale svoje izdatke. Osim toga, jedanaest od 31 člana NATO-a je dostiglo ili čak premašilo cilj od dva posto bruto domaćeg proizvoda, što se nije dogodilo od kraja Hladnog rata. Čak i s pristupom Finske i Švedske NATO-u, očekujemo da će i druge zemlje postići svoje ciljeve, što će rezultirati daljim povećanjem ukupnih vojnih izdataka zemalja NATO-a."

Naoružavanje Kine izaziva reakcije Tajvana, Japana i Indije

Kada pogledate statistike SIPRI-ja, nije teško zaključiti koji konflikt već dugo tinja i koji je doveo do velikog porasta vojnih izdataka i u 2023. godini: sukob između Kine i Tajvana. Kina je u odnosu na prethodnu godinu povećala vojne izdatke za dodatnih šest posto, što iznosi 296 milijardi dolara i što je polovina ukupnih izdataka za vojsku u regiji Azije i Okeanije.

Kao odgovor na to, Japan i Tajvan su takođe povećali svoje izdatke, svaki za jedanaest posto, na 50,2 odnosno 16,6 milijardi dolara. Sijao Lijang navodi da Kina većinu svog rastućeg vojnog budžeta koristi za povećanje borbenih sposobnosti Narodnooslobodilačke vojske.

"Kina vrlo postojano povećava svoje izdatke već 29 godina zaredom, što je najduži niz jedne pojedinačne zemlje. Većinom u korak s rastom privrede, nezavisno od varijacija u geopolitičkim napetostima ili globalnim krizama, poput rata u Ukrajini ili koronavirusa. Vojna modernizacija Kine pak potiče i zemlje poput Japana, Tajvana ili čak Indije da povećaju svoje izdatke", kaže Sijao Lijang.

"Vojna bezbednost ponovo ima prioritet"

Još nekoliko značajnih promena iz SIPRI-jevog izveštaja: u Južnom Sudanu, koji je zahvaćen unutrašnjim nasiljem i proširenjem građanskog rata, vojni su izdaci u 2023. godini porasli za 78 posto u odnosu na prethodnu godinu. S obzirom na rusku pretnju, Poljska je zabeležila najveći porast vojnih izdataka u jednoj evropskoj zemlji, od 75 posto u odnosu na prethodnu godinu, dostižući 31,6 milijardi dolara. Iran se sada nalazi na četvrtom mestu po vojnim izdacima na Bliskom istoku i u Srednjoj Aziji, s 10,3 milijarde dolara.

Niklas Šornig, politikolog sa Instituta za istraživanje mira i sukoba u Frankfurtu Lajbnic, izjavio je za DW: "Živimo u vremenu kada je vojna bezbednost ponovo prioritet, kada se bezbednost ponovo razmatra kroz vojni aspekt. Stoga su ovi brojevi jednostavno odraz te misaone šeme."

Osim toga, uzimajući u obzir situaciju u Ukrajini i nedavne iranske napade na Izrael, ističe se da je odbrana mnogo skuplja od napada. "S trenutnim dronovima, koje Iran, na primer, isporučuje Rusiji, a koje je Iran sada i  koristio, troškovi za odbranu su izuzetno visoki."

Doba nekontrolisanog naoružavanja

Šornig, koji je takođe napisao knjigu o dinamici i kontroli naoružavanja, smatra da je vojno razoružavanje daleka budućnost, posebno kada se u obzir uzmu određene pretnje poput one u Ukrajini.

On vidi svet trenutno u novom dobu: dobu nekontrolisanog naoružavanja, jer većina sporazuma o kontroli naoružanja više nije na snazi ili je suspendovana. To dalje dovodi do toga da se države širom sveta sve više naoružavaju, stvarajući spiralu sve veće nestabilnosti.

Šornig poziva na novi međunarodni cilj: "Da se države barem ponovo kontrolisano naoružavaju, da se dogovore: nećemo se ukupno naoružati iznad određenog nivoa. Tako bi se usporila određena dinamika. Kontrola naoružanja može biti korak prema stabilizaciji, jer pomaže u nadzoru i ograničavanju naoružavanja, tako da se države ne naoružavaju bez ograničenja i prema vlastitim željama.

I na Bliskom istoku se pojačava naoružavanje

Vrlo je verovatno da će sledeći izveštaj SIPRI-ja o vojnim izdacima za 2024. godinu ponovo zabeležiti porast. I to zbog toga što su rat u Gazi i napetosti na Bliskom istoku već 2023. godine u regionu izazvali najveći porast izdataka u poslednjih deset godina. Procenjeni vojni izdaci na Bliskom istoku porasli su za devet posto, dostižući 200 milijardi dolara. Samo vojni izdaci Izraela, drugi po visini u regionu nakon Saudijske Arabije, porasli su za 24 posto, dostižući 27,5 milijardi dolara.

Politikolog Niklas Šornig stoga gleda pomalo pesimistično u budućnost: "Ako se opšta politička situacija ne promeni, ne verujem da će se trend k većem naoružavanju obrnuti. To bi bilo moguće samo ako bi došlo do mira u Ukrajini koji ne bi podelio zemlju."

Što se tiče sukoba između Kine i Tajvana, on se ipak još uvek nada da SAD i Kina mogu kontrolisati situaciju pregovorima, ali ipak: "Trenutna svetska situacija, koju jasno odražavaju SIPRI-jeve brojke, vrlo je opasna."

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Čeka nas najgori scenario"

Predsednik i izvršni direktor kompanije JPMorgan Chase Džejmi Dajmon kaže da bi američka privreda mogla da doživi "teško sletanje".

19:36

24.5.2024.

1 d

Podeli: