Gospodari rata zavladali su svetom...

"Gospodari rata" je izraz koji se devedesetih koristio u vezi s građanskim ratovima u Liberiji, Avganistanu i Somaliji. Odnosio se na glavne aktere koji su te ratove vodili radi ostvarivanja sopstvenih interesa i pritom prihvatali raspad državnih struktura. U "Izveštaju o stanju mira za 2026. godinu" reč je o povratku takvih aktera u 21. veku.

Da li su Putin, Tramp i Netanjahu gospodari rata?

miss.cabul / Shutterstock

"Novi gospodari rata podrivaju međunarodni poredak", kaže Konrad Šeter iz Bonskog međunarodnog centra za istraživanje sukoba (BICC), koji je ovog ponedeljka u Berlinu, zajedno sa još tri instituta, predstavio izveštaj. Istraživač sukoba pritom je nabrojao i nekoliko imena – među njima ruskog predsednika Vladimira Putina, američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Njima i drugima on u osnovi zamera isto: "Upotreba vojne sile njihovo je omiljeno sredstvo za ostvarivanje interesa. Pritom ne mare za međunarodno pravo", kaže Šeter.

Njegova koleginica Ursula Šreder iz Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku pri Univerzitetu u Hamburgu (IFSH), dodaje: "Ne želimo sve njih da izjednačimo, ali uočavamo iste obrasce", kaže Ursula Šreder govoreći o triju Putin-Tramp-Netanjahu i drugim vladarima.

Nasilje kao "normalno sredstvo politike"?

Prema autorkama i autorima "Mirovnog izveštaja", ključni obrazac je ponovno korišćenje nasilja kao "normalnog sredstva politike". Time se, smatraju, pokušava ograničiti i "politički suverenitet drugih država". U pozadini su interesi profita i širenja moći.

Shutterstock/Dancing_Man

Prema studiji, to se odnosi i na nekoliko zalivskih monarhija: Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate. "One učestvuju u brojnim građanskim ratovima – od Libije do Somalije", kaže Šeter. I njima je, smatra, pre svega cilj ostvarivanje geopolitičkih, strateških ili ekonomskih interesa.

Manje razvojne saradnje i humanitarne pomoći

Zbog toga se u naslovu studije i govori o "gospodarima rata". Oni podstiču raspad međunarodnog poretka, upozorava Nikol Dajtelhof iz Lajbnicovog instituta za istraživanje mira i sukoba u Frankfurtu na Majni. Ona pritom posebno misli na Ujedinjene nacije.

Od Nemačke i Evrope očekuje veći angažman kako bi se taj trend zaustavio: "Upozoravamo da moraju pronaći partnere za očuvanje pravila međunarodnog poretka". Finansijska smanjenja u oblasti razvojne saradnje i humanitarne pomoći Nikol Dajtelhof i ostali stručnjaci smatraju pogrešnim putem. Povlačenje sredstava dodatno pojačava krizne dinamike, navodi se u njihovoj zajedničkoj izjavi.

Više gladi, bolesti i kriminala

EPA-EFE/HAITHAM IMAD

Posledice su brojne, piše u izveštaju. Više je kriza s nestašicom hrane koje uzrokuju glad, ali i širenja potencijalno smrtonosnih zaraznih bolesti poput aktuelnog virusa ebole. Beleži se i rast kriminala i oružanih sukoba.

"Smanjenje pomoći ide ruku pod ruku s drastičnim porastom kriminala i oružanih sukoba – na primer u Haitiju, Kongu ili Južnom Sudanu", navodi se u izveštaju.

Istraživači sukoba traže da Nemačka ukine rezove u razvojnoj saradnji i izdvoji više sredstava. To bi, smatraju, moglo da predstavlja protivtežu samovolji novih "ratnih gospodara". Njihov apel prati i upozorenje: "Tamo gde razvojna saradnja služi samo odvraćanju migracija ili osiguravanju sirovina, ona gubi svoj mirovno-politički smisao".

Da li je Nemačka izgubila poverenje u svetu?

Četiri instituta u izveštaju preporučuju drugačiji pristup razvojnoj saradnji: fokus bi trebalo da bude na inkluzivnosti, ljudskim pravima i izgradnji mira – ukratko, na kooperativnoj politici. "Njena dodatna vrednost je jačanje poverenja u partnerstva i međunarodni poredak."

Prema tumačenju "Izveštaja o stanju mira", Nemačka je to poverenje u velikoj meri prokockala. Njena neuspela kandidatura za dvogodišnje mesto u Savetu bezbednosti UN kao nestalne članice, za Nikol Dajtelhof je simptomatična: "To je svakako povezano i sa činjenicom da se Nemačka poslednjih godina često povlačila kada je trebalo braniti međunarodno pravo."

Šta kancelar podrazumeva pod međunarodnim pravom?

Time Nikol Dajtelhof aludira na to da kancelar Fridrih Merc, za razliku od premijera brojnih drugih država, nije jasno označio otmicu venecuelanskog lidera Nikolasa Madura od američkih snaga kao kršenje međunarodnog prava. Umesto toga rekao je: "Pravna ocena američke operacije je složena".

Ni nakon američko-izraelskog napada na Iran, Merc nije dao nedvosmislenu podršku međunarodnom pravu: "Sada nije trenutak da držimo lekcije našim partnerima i saveznicima", rekao je kancelar. Kada su obe zemlje 2025. bombardovale iranski nuklearni program, Merc je taj potez pravdao rečima da Izraelci obavljaju "prljavi posao – i to za sve nas".

Novi pokušaj jače kontrole naoružanja?

Za Nikol Dajtelhof je jasno koju bi pouku Nemačka trebalo da izvuče iz neuspeha u izboru za Savet bezbednosti UN: "Treba to ozbiljno shvatiti i razmisliti kako ponovo izgraditi sopstveni profil".

U izveštaju se nude i predlozi kako to postići: u vreme rastućih trka u naoružavanju potrebno je stvarati temelje za pouzdane sporazume o kontroli naoružanja. "Takvi sporazumi su, kao mera izgradnje poverenja, ključni preduslov za stvaranje mira."